Racio analiza finansijskih izveštaja

RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Racio analiza se bavi istraživanjem i kvanitificiranjem odnosa koji postoje između bilansnih pozicija jednog preduzeća, sa ciljem da se omogući verodostojna ocena finansijskog položaja i aktivnosti preduzeća. Ona predstavlja središnji deo finansijske analize i podrazumeva ispitivanje odnosa između logički povezanih delova finansijskih izveštaja u cilju ocene tekućeg i projekcije budućeg finansijskog i prinosnog položaja preduzeća. Ona predstavlja alat koju analitičar koristi kako bi došao do brojčanog prikaza stanja u kojoj se preduzeće nalazi, kao i da tu informaciju uporedi sa prethodnim periodom, drugim preduzećem, privrednom granom ili pak privredom u celini. Svaki racio broj je u suštini odnos između logički povezanih pozicija finansijskih izveštaja koji treba da obezbedi uvid u finansijski položaj i profitabilnost preduzeća. Racio broj se može iskazati u obliku nekog količnika, stope, procenta ali nezavisno od načina iskazivanja racia, oni su posledica međusobnog sučeljavanja logički povezanih delova finansijskih izveštaja. Pošto se racio brojevi zasnivaju na vrednostima iz finansijskih izveštaja nazivaju se i finansijskim racijima.
Racio analiza je proces koji se sastoji iz 3 faze:
1. Izbor potrebnih racia – Problem izbora racia , nije moguće otkloniti izborom jednog superiornog pokazatelja. Na problem izbora racio pokazatelja, je potrebno gledati kao na sklapanje mozaika pri čemu je potrebno složiti mnogo racio brojeva kako bi čitava slika o određenom fenomenu postala još jasnija. Izbor racia je uvek određen ciljem analize finansijskih izveštaja.
2. Obračun vrednosti racia, na bazi njihovih definicija i vrednosti odgovarajućih pozicija u finansijskih izveštajima izračunavamo vrednost racio brojeva.
3. Povezivanja, poređenje i tumačenje dobijenih vrednosti – najvažniji korak u sprovođenju racio analize i podrazumeva tumačenje vrednosti racio brojeva koje smo izračunali u drugoj fazi. U okviru tih tumačenja ćemo utvrditi da li ti racio brojevi imaju zadovoljavajuće vrednosti. Izračunatu vrednost ćemo uporediti sa određenom standardnom vrednošću i onda ćemo na bazi takvog poređenja moći da zaključimo da li je vrednost tog racia zadovoljavajuća ili ne.
Moguće standardne vrednosti su idealne (orijentaciona normala), istorijske, planirane i granske vrednosti.

Na osnovu kriterijuma informacionih ciljeva, koji se mogu pojaviti pred finansijskim analitičarima, razlikujemo sledeće osnovne vrste racio analize finansijskih izveštaja:
1. RACIO ANALIZA LIKVIDNOSTI
2. RACIO ANALIZA SOLVENTNOSTI
3. RACIO ANALIZA EFIKASNOSTI UPRAVLJANJA IMOVINOM I IZVORIMA
4. RACIO ANALIZA PROFITABILNOSTI

I. RACIO ANALIZA LIKVIDNOSTI

Likvidnost preduzeća se najčešće definiše kao sposobnost bezuslovnog izmirivanja obaveza u svakom trenutku njihovog dospeća. Iz tog razloga se likvidnost preduzeća često naziva i kratkoročna finansijska sigurnost a analiza likvidnosti analizom kratkoročnog rizika ulaganja u preduzeće. Da bismo što bolje razumeli pojam likvidnosti preduzeća potrebno je da na samom početku napravimo razliku između likvidnosti preduzeća I likvidnosti imovine. Pojam likvidnosti preduzeća je značajno širi od pojma likvidnosti imovine. Likvidnost imovine je sposobnost njene konverzije u gotovinu bez gubitaka u vrednosti te imovine. Likvidnom imovinom najčešće se smatraju samo gotovina i gotovinski ekvivalenti. Različite imovinske stavke imaju različitu likvidnost. Najmanje likvidna je stalna imovina. Obrtna imovina je likvidnija od stalne imovine. Da bismo ocenili likvidnost preduzeća moramo pored likvidne imovne videti i visinu kratkoročnih obaveza, ali i to nije dovoljno već moramo uskladiti prilive novca (konverzija obrtne imovine u gotovinu) sa odlivima novca (isplata kratkoročnih obaveza). Ovako shvaćena likvidnost preduzeća u suštini predstavlja jedan dinamičan fenomen. Dakle, likvidnost preduzeća nije statična kategorija. Da bismo ocenili likvidnost preduzeća nije dovoljno da vidimo kolika je likvidna imovina i kolike su kratkoročne obaveze već moramo da uzmemo u obzir i dinamiku unutar tih stavki.
Faktori koji uslovljavaju postizanje likvidnosti su protok obrtnih sredstava u poslovnom ciklusu, rokovi dospeća obaveza I odnos pozajmljenih I sopstvenih izvora finansiranja. U cilju održanja likvidnosti preduzeća potrebno je projektovati finansijske tokove
Uglavnom se koriste sledeća racia likvidnosti