Висока школа струковних студија за 

менаџмент у саобраћају

Право и безбедност

Семинарски рад из предмета Увод у право

''Република као облик владавине''

Ментор:  Проф. Др. Александра Јовановић

Студент: Јелена Димитријевић ПБ 13-П/14/

Ниш, Новембар, 2014.

background image

Државу   можемо   одредити  као  најзначајнији   облик   правно-политичког  ор-

ганизовања становништва које живи на одређеној територији. То је највиши облик 

политичке, јавне, суверене власти на одређеној територији

Ово поимање државе више је са правног становишта, док за социолошки 

поглед на државу треба додати да је држава простор, поље на коме се такмиче (боре) 

различите друштвене групе и организације како би остварили своје интересе кроз 

интеракцију   пуну   социјалних,   политичких,   идеолошких   и   других   тензија   и 

конфликата. Друштвени субјекти настоје да заузму што повољнију позицију како би 

остварили   непосреднији   утицај   на   државу,   стекли   њену   наклоност   и   остварили 

привилегије. На другој страни, држава се бори да сачува аутономност и утицај у 

друштву,   да   не   буде   инструмент   само   једне   социјалне,   политичке,   верске   или 

културне групе, да користи свим грађанима као јавно (опште-друштвено) добро.

Иако се држава појавила још у време поделе друштва на класе и преласка из 

првобитне заједнице у класно и интересно сукобљавање, може се рећи да је први пут 

права улога и суштина модерне државе дошла до изражаја у 16. веку у Европи. Тада 

се појавила потреба за раздвајањем сфере државе   и сфере друштва. То је било 

условљено ширењем територије, развојем привреде, потребом за новим тржиштем, а 

то је даље стварало потребу за контролом настајућег грађанског друштва. Потребни 

су   били   нови   принципи,   норме   и   облици   организовања,   контроле   и   управљања 

друштвеним процесима, појавама и односима, много више него што је то било у 

претходним   историјским   периодима.   Потреба   за   обављањем   јавних,   заједничких 

послова   захтева   постојање   јавних   правила,   њихову   обавезност,   сталност   и 

стандардизацију.

Да би се претходна теза потврдила и били јаснији узроци и услови настанка 

модерних држава направићемо кратку историјску дигресију и рећи нешто о настанку 

државе   код   појединих   народа   и   у   посебним   историјским   раздобљима.   У   време 

античке Грчке држава је настала распадом родовско - племенске и многобожачке 

структуре друштва условљене стварањем вишка производа и радне снаге и тиме иза-

зване поделе на класе. У15. веку Европа је била подељена на око пет стотина потпуно 

или   делимично   независних   територијалних   и   политичких   целина   (краљевстава, 

војводстава, кнежевина, аутономних и полу-аутономних градова и других ситних 

2

аутономних   делова)   чије   су   границе   биле   недефинисане,   надлежности   и   права 

испреплетене а власт зависила од снаге и утицаја локалног владара. 

У таквим условима сукоби су били чести и привреда није могла да се развија. 

Економија се састојала од два битна облика, пољопривредне феудалне структуре у 

селима и трговине и мануфактуре у градовима. 

3

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti