Salvador Dali

Nadrealizam
Nadrealizam je nastao kao negativan odgovor na Prvi svetski rat, kao buntovnički pokret umetnika i prezir prema društvenim normama. Počeci nadrealizma želeli su svetu da pošalju poruku-svet može biti transformisan u mesto slobode i ljubavi. Nastao je u Parizu kao manifest koji je sastavio Andre Breton. Po njemu, cilj nadrealizma je otkriti skrivenu, višu stvarnost u kojoj vlada prvobitni haos. Nadrealizam se u tom periodu deli na dva razdoblja: 1) Svemogućnost misli koje su postavljene nad realnošću, filozofski realizam i 2) Političko doba, drugi manifest nadrealista. Pobuna umetnika nad tadašnjim političkim poretkom; Neki od sledbenika nadrealizma bili su Salvador Dali, Žak Prever, Rene Margit, Huan Miro, Alberto Đakometi… Kao jedan od najprepoznatljivijih među njima, Salvador Dali, prvobitni futurista i kubista, nadrealizam je prezentovao kombinovanjem detalja koji su često dati u prostorno deformisanim odnosima, konstruisanjem iracionalnog i sablasnog sveta vizija iz snova i halucinacija, a opet ističuću u prvi plan emociju i određenu dozu ranjivosti, što ga je izdvajalo od ostalih i pojmu nadrealizma dalo nov nivo. Dali je, dakle, nadrealističnu umetnost na svoj način oplemenio i podstakao šire mase na nov način razmišljanja i doživljaja sveta uopšte.

Dalijev život i umetnost
Salvador Domingo Felipe Hasinto Dali I Domenek (11. maj 1904.-23. januar 1989., Figeras, Katalonija, Španija) bio je španski nadrealistički slikar, pisac, vajar, scenograf i glumac. Kao jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, najuticajniji i najpoznatiji slikar nadrealizma, Salvador Dali koristio je šokantne efekte izobličenih religioznih predstava, snoviđenja, pijanstava, erotskih predstava, kao i svog viđenja vremena i prostora. Njegovu umetnost mnogi su smatrali genijalnošću, dok drugi i danas tvrde da je Dali bio prevarant i manipulator mnoštva, da više od polovine radova potpisanih imenom Salvadora Dalija nije stvoreno njegovom rukom, već da su rađeni od strane obožavalaca, po njegovim instrukcijama. U svakom slučaju, Dali se i dalje ceni kao jedan od najvećih majstora slikarstva i verovatno najintrigantnija osoba 20. veka. Detinjstvo Salvadora Dalija bilo je rastrzano izmedju oca koji je od svog sina zahtevao disciplinu i bio dosta strog čovek, i majke koja je tu strogoću ublažavala smislom za umetnost koju je prenosila na sina jedinca. Kada je 1921. godine Felipa Domenik Fere umrla od raka dojke, Salvador, koji je tada imao samo šesnaest godina, je rekao da je majku obožavao i da je njena smrt bila za njega najteži udarac u životu.  Ime Salvador je dobio po bratu koji je umro samo tri godine pre njegovog rođenja i to je, prema njegovim rečima, umnogome uticalo na njegovu stabilnost. Vodeći se roditeljskim rečima, verovao je da je on sam reinkarnacija sopstvenog brata, pa čak i osećao krivicu misleći da mu je preuzeo priliku postojanja. Salvador na španskom znači spasilac i stoga Dali odlučuje da postane spasilac savremenog slikarstva. Vodeći se urođenim egoizmom, on sebe naziva Božanski Dali. Njegovo odrastanje, kao, uostalom i čitav život, bilo je za njega obavijeno simbolima i znakovima koji su mu nedvosmisleno ukazivali na to da je baš on predodređen da promeni svet. U njegovim mnogobrojnim beleškama pronađen je zapis sećanja i vizija buduće građevine i „dragulji“ koje će u nju ugraditi. Ti dragulji su: boje, mirisi, more, stene, masline, dadilje, mravi, skakavac i jedna štaka. Svako od ovih sećanja sa sobom je nosilo određenu priču ili više njih koje su za Salvadora Dalija imali veliko značenje. Na primer, štaka je motiv koji se pojavljuje na više njegovih slika i mnogi tvrde da ima određeno erotsko značenje, dok je skakavac insekt koji je Daliju, prema njegovim rečima, biće koje mu uteruje strah u kosti. Nosorog je jedina životinja kojom je Dali bio fasciniran. To je prikazano na nekoliko njegovih slika na kojima je prikazivao rogove nosoroga veličajući božansku geometriju (pošto rogovi nosoroga rastu prema logaritmičkoj spirali) i čednost (Dali je rogove nosoroga povezivao sa Devicom Marijom). Takođe, njegovi „mekani“ satovi, po kojima je njegove radove lako prepoznati, simbolizuju Ajnštajnovu teoriju da je vreme relativno, a ne fiksno. Njegov način razmišljanja i celokupni mentalni sklop je sačinjen od mnogo slojeva i čini se da je Gala, žena njegovog života, jedina osoba koja ga je zaista poznavala. Dali upoznaje Galu u vreme kada je ona bila udata za francuskog pesnika Pola Elijara, koga ona ostavlja i započinje nesvakidašnju vezu sa Dalijem. Elena Dimitrovna Diakonova, kako joj je bilo pravo ime, postaje Dalijeva najveća opsesija, muza i ljubav njegovog života. O njoj je rekao: „Jedno biće dostiglo je jedan vid života čija se slika može uporediti sa smirenim savršenstvima renesanse. To biće je Gala, moja žena, koji sam nekim čudom imao sreće da izaberem.“. Ona mu je u svakom segmentu života bila podrška, naročito praktičnom, onom u kom se baš i nije snalazio. Uz njenu pomoć, Dali postaje cenjen umetnik u pariskim krugovima.