1
1.SMISAO I NAMENA DOBITI PREDUZEĆA
Pojava korporativnih preduzeća odrazila se na sistem računovodstvenog izveštavanja
kao i odvajanje uprave od vlasnika koji su značajno uticali na povećanje važnosti objektivnih
informacija (kako zaposlenima u preduzeću tako i onima u njegovom okruženju) o
finansijskom položaju i napretku preduzeća kao i o stepenu ostvarenosti postavljenih ciljeva
preduzeća. Sa razvojem tržišta kapitala, i sa pojavom velikog broja raznovrsnih eksternih
izvora finansiranja, investitori su posebno zainteresovani i posebnu pažnju posvećuju
periodičnom rezultatu, odnosno
dobitku preduzeća
.
Maksimiranje dobitka preduzeća najčešće se ističe kao primarni cilj preduzeća i
predstavlja pokretačku snagu a s druge strane, dobitak predstavlja osnovu za povećanje
bogatstva nacionalne ekonomije. E. Edwards i P. Bell pokušavali su da objasne važnost dobiti
preduzeća ističući da je „... dobitak jedan od ključnih elemenata informacija na kojim
funkcioniše privatna, slobodno preduzetna ekonomija. Podesno merenje dobitka je od
suštinskog značaja za zdrav poslovni menadžment, za internu procenu poslovnih odluka
donešenih u prošlosti kako bi se bolje odlučivalo o neizvesnoj budućnosti. On je neophodan
licima ili grupama izvan preduzeća, takvim kao što su kreditori, investitori i neki kontrolni
organi da procenjuju preformanse individualnih prduzeća i prave poređenja između različitih
preduzeća ili grupa preduzeća, budući da outsiders-i isto tako utiču na alokaciju resursa u
ekonomiji. “
1
1.1.Definicija dobiti
Dobitak predstavlja bitnu informaciju u procesu donošenja odluka i kontroli kvaliteta
tih odluka, otuda, često se pridaje epitet najznačajnije informacije korišćene od strane
investitora i drugih interesnih grupa upućenih na finansijsko poslovanje preduzeća.
2
I pored
svih ovih konstatacija teško je pronaći sveobuhvatnu definiciju dobiti ali treba istaći
dominaciju tradicionalnih nastojanja, prvenstveno računovođa, da se dobitak definiše sa
aspekta potrebe i mogućnosti njegovog merenja, što je imalo za posledicu naglašavanje pre
formalno-kvantitativnog nego suštinskog određivanja dobitka. Takođe, treba istaći definiciju
koja upućuje na dobitak kao razliku između svih primanja i izdavanja koja utiču na uspeh
jednog obračunskog perioda,
3
povećanje neto vrednosti u dva sukcesivna vremenska
1
Edwards, E, Bell, P., The Theory and Measurement of Business Income, University of California Press, Berkley
and Los Angeles, 1967., p. VII-VIII.
2
Lee, T., Income and Value Measurement, Thomos Publishing Company, London, 1996., p. 48.
3
Kosiol, E., Bushhaltung als Erfolgs-Bestands und Finanzrechnung, Walter de Gruyter, Berlin, 1977., p.6.
1
perioda,
4
ili kao razlika između veće vrednosti učinaka od vrednosti za njih učinjenih
ulaganja.
5
Predhodno navedene definicije ne odkrivaju smisao i namenu, jer dobitak ima daleko
dublji smisao i zato se moze reći da je on „... osnovni kriterijum rasuđivanja o efikasnosti
preduzeća i veoma značajan faktor budućeg ekonomskog ponašanja“.
6
Sve ove definicije
govore nam da dobitak trebamo prvenstveno posmatrati kao „... suštinski test ekonomske
razumnosti... pre nego kao fizičku veličinu“.
7
Shvatanje dobitka kao „suštinskog testa ekonomske razumnosti“ i kao važnog faktora
„budućeg ekonomskog ponašanja“ podrazumeva jedan širi pristup u određivanju negove
sadržine. Međutim, da bi se izbegla opasnost od jednostranog razmatranja ovog problema, u
daljoj interpretaciji dobitka posmatraćemo je sa stanovišta njene namene i to kako u
materijalnom tako i u informacionom smislu.
1.2.Odnos između dobitka i kapitala
Najpre treba razjasniti odnos između kapitala i dobitka, odnosno kvantitativno i
suštinski razgraničiti ove dve veličine. Odnos između kapitala i dobitka možemo posmatrati
kao odnos između stoka i toka, odnosno kao odnos između stanja i promena. Ovako
posmatrano kapital preduzeća ima karakter stoka bogatstva koji treba da obezbedi buduće
usluge, dok se sa druge strane dobitak može posmatrati kao tok od tog bogatstva i koji, u
skladu s tim, označava visak preko iznosa koji je neophodan da se kapital konstantno održi.
8
Iz navedenog zaključujemo da se o dobitku ne može govoriti pre nego što je očuvan kapital
uložen u njegovo sticanje, otuda i interes akcionara, kreditora i drugih interesnih grupa da
ulažu kapital kako bi prisvojili dividendu, kamatu, platu i sl. I tako se „... pod rezultatom
preduzeća može podrazumevati maksimalni iznos koji ono može u toku perioda disponirati
pod uslovom da u potpunosti očuva u njega uložen kapital s početka perioda“.
9
Dobitak u materijalnom smislu, predstavlja osnovu i okvir politike raspodele.
Međutim, raspodela dobiti preduzeća na zeposlene (učešće u dobitku), kreditore (kamate),
državu (porezi) i vlasnike (dividende), predstavlja i primarni problem, sa poslovno-političkog
4
Boulding, K.E., Ekonomics and Accounting: The Uncongenial Twins, in: Baxter W.T., Davidson, S., Studies in
Accounting Theory, Richard D. Irwin, Inc., Homewood, Illinois, 1962., p.49
5
Leksikon računovodstva i poslovnih finansija, SRFS, Beograd, 1983., p. 166
6
Stevanović, dr N.,Održanje realne supstance preduzeća u inflatornoj ekonomiji, Naučna knjiga, Beograd,
1975., p. 6
7
Paton, W.A., Littleton, A.C., An Introduction to Corporate Accounting Standards, American Accounting
Association, 1967., p. 65.
8
Hendriksen, E., Accounting Theory, Richard D. Irwin, Inc., Homewood, Illinois, 1997., p. 144-146
9
Stevanović, dr N., op. cit., p. 7.
