studenti
Mesto za uspešne studente

Sociologija

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

1. POJAM I PREDMET SOCIOLOGIJE
Opšta sociologija spada u red mlađih društvenih nauka. Njen naziv potiče od dve grčke reči: sociatas-društvo i logos-nauka. Zajednička kolevka svih društvenih nauka je filozofija. Pre sociologije razvio se čitav niz posebnih društvenih nauka koje su se bavile različitim aspetima društva. . Sama sociologija izdvaja se ko posebna nauka sredinom devetnaestog veka. Njenim utemeljivačima smatraju se Ogist Kont, Maks Veber i Karl Marks. Nastanak sociologije kao posebne društvene nauke potvrđuje međusobna povezanost i uslovljenost ekoloških, političkih i socijalnih zbivanja u jednom društvu. U praktičnom političkom i ekološkom životu društva i razvoju naučne misli uočava se nedovoljnost parcijalnog proučavanja društva sa stanovišta tada postojećih društvenih nauka i na osnovu toga konstituiše se sociologija kao posebna društvena nauka. Nastanak sociologije na dva osnovna društvena uporišta:
– nastanak građanskog društva u čijem cntru je slobodni građanin sa svim pravima
– razvoj tržišne robne privrede
Sociologija ima praktičnu primenu u životu Omogućava nam da posmatramo durštveni svet iz drugačijih uglova neggo što je naš. Na pr. Sociološki radnik bele rase koji radi u pretežno crnačkoj zajednici neće zadovoljiti poverenje zajednice u koloiko ne postoji svest o kulturnim zajednicama i kod jednih i kod drugih.
Sociološka istraživanja pružaju nam praktičnu pomo u vrednovanju rezultata socijalne politike.
Socilogija nam može omogućiti bolje razumevanje našeg „ja“ odnosno što više znamo zašto postupamo na određeni način i o svestranom delovanju društva u kome živimo, u toliko ćemo pre biti u stanju da utičemo na svoju budućnost.

Povezanost ekonomskih, političkih i socioloških zbivanja u jednom drutštvu . Naučna misao vremena u kome je nastala sociologija ima sledeće karakteristike:
– razvoj prirodnih nauka
– uticaj prirodnih nauka na društvene nauke
– insistiranje na posebnosti pojedinih društvenih nauka i preciznom definisanju njihovih predmeta
Što se tiče društveno istorijskog plana nastanak sociologije poklapa se sa razvojem građanskog društva.

2. OSNIVAČI SOCIOLOGIJE
Ogist Kont, Sen Simon i Karl Marks. Ogist Kont izumeo je reč „sociologija“ u početku je koristio izraz „društvena fizika“ koja se deli na društvenu statiku i socialnu dinamiku. Nastojao je da stvori nauku o društvu koja bi mogla da objasni zakon društva isto onako kao što prirodne nauke objašnjavaju funkcionisanje fizičkog sveta.
Karl Marks tretira društvo i sve njegove činjenice kao skup protiv urečenosti koji su stalno u konfliktnom odnosu.
Sen Simon vidi sociologiju kao nauku koja će usrećiti društvo. Smatra da pravac u kome društvo treba da se kreće određuju naučnici.

3. POZITIVISTIČKA TEORIJA OGISTA KONTA
On je definisao sociologiju kao pozitivnu nauku. Pozitivizam zastupa mišljenje da bi nauka trebalo da se bavi činjenicama koje su podložne posmatranju i koje su poznate iz iskustva. Prema njemu postoje tri nivoa napora ljudi da shvate svet. To su:
– teološka faza. Mislima su upravljale religijske ideje i vere da je društvo izraz božje volje-
– Metafizička u kojoj društvo počinje da se posmatra kao nešto prirodno a ne natprirodno
– Pozitivna faza koju su najavila otkrića i postignuća Kopernika, Galilea i Njutna. Ona je podsticala primenu naučnih tehnika na društveni svet.

4. KRITIČNO KONFLIKTNA TEORIJA KARLA MARKSA
Tretira durštvo kao skup sukobljenih elemenata koji su u protivrečnom konfliktnom odnosu. Najvažnije promene u društvu po njemu usko su vezane za kapitalizam. Kapitalizam podrazumeva proizvodnju robe i usluga koje se prodaju širokim slojevima potrošača. Uočio je dva glavna elementa u okviru kapitalizma:
– kapital koji podrazumeva bilo koju imovinu koja se može iskoristiti kako bi se proizvela nova imovina
– najamni rad odnosi se na one radnike koji ne poseduju sredstva za život već moraju naći zaposlenje koje im obezbeđuju vlasnici kapitala.
Na osnovu toga postoje dve klase u društvu, jedna je vladajuća klasa i radnička klasa. Ove klase su u međusobnom sukobu. Sukobi među klasama služe kao osnov za dalji istorijski razvoj.

5. SOCIOLOŠKO UČENjE MAKSA VEBERA
Želi da objasni prirodu i uzroke društvenih promena. On kaže da su pokretačka snaga tih promena motivacija ljudi i njihove ideje. Po njemu sociologija treba da se bavi društvenim delovanjem a ne strukturom. Smatra da se struktura u društvu obrazuje složenim uzajamnim delovanjem. Važan elemenat njegovog sociološkog stanovišta jeste ideja o idealnom tipu. To su hipotetičke konstrukcije koje korista da se svaka situacija u stvarnom svetu može razumeti ako se uporedi sa nekim idealnim tipom. Verovao je da se ljudi okreću od tradicionalnih verovanja ka nečem racionalnom.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.