УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Основне академске студије здравствене неге
УЛОГА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ
И РАНОМ ОТКРИВАЊУ РАКА ДОЈКЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор : Студент:
Проф. Др Јовица Васић
Косовска Митровица 2016
2
Садржај
1. Увод.................................................................................................................................3
2. Узроци настанка и фактори ризика..............................................................................5
3. Епидемиологија рака дојке...........................................................................................8
4. Патохистолошке форме и стадирање карцинома дојке...........................................10
5. Клиничка слика............................................................................................................12
6. Лечење рака дојке........................................................................................................ 13
7. Улога медицинске сестре у превенцији и раном откривању карцинома дојке.....15
8. Закључaк....................................................................................................................... 34
9. Литература....................................................................................................................35
4
Најчешћи бенигни тумор дојке је фиброаденом. Фиброаденом дојке (Fibroadenoma
mammae) је мештовити фиброепителни бенигни тумор дојке, који настаје
пролиферацијом и епитела и фиброваскуларне строме. Чини 7% свих нодуларних
промена ( чворића) дојке. Најчешће се јавља код жена старости од 30. до 40.
године. Фиброаденоми су најчешће округли, чврсти, добро ограничени, али нису
учаурени тумори. Тумори су безболни, најчешће их жена примети при додиру дојке
и описује их као кликер или куглу „који измиче под прстима”. Ови тумори се
незнатно повећају пред крај менструалног циклуса. Тада могу бити болни, на додир
или спонтано.
Малигни тумори се састоје од ћелија рака које имају способност да се шире изван
места настанка. Уколико се не лечи, може доћи до његовог ширења и уништавања
околног ткива. Некада се ћелије одвајају од примарног тумора-рака па се шире на
друге органе путем крвотока или лимфе, а када стигну до новог места настављају
са својим умножавањем и стварањем новог тумора кога означавамо као метастазу.
Ту особину неконтролисаног и неограниченог раста малигна ћелија преноси и на
''ћерке ћелије'', при чему је та неконтролисаност у директној вези са степеном
малигнитета.
Сл.1. Тумор дојке
5
2. Узроци настанка и фактори ризика
Резултати многобројних истраживачких студија указују на то да је рак
полипатогенетски условљен, односно да рак дојке није болест са једним узроком и
да постоји повезаност између оболевања и старости, пола, генетске оптерећености,
као и изложености здравог организма појединим штетним агенсима.
Фактори ризика који доводе до појаве рака, називају се канцерогенима и воде
порекло из животне и радне средине, везани су за присуство штетних навика код
људи, мада се не може занемарити и наследна компонента. Присуство више
фактора ризика не говори засигурно да ће се и сама болест јавити. Већина жена
које имају један или више фактора ризика никад не оболе од карцинома, док код
чак 70% жена ризик за настанак карцинома је непознат. Чак и ако жена оболи од
карцинома дојке, не може се са сигурношћу утврдити да ли је баш тај одређени
фактор ризика крив за настанак карцинома. Неки од најзначајнијих фактора ризика
за настанак рака дојке су :
Пол
– Женски пол представља ризик сам по себи. Као главни разлог наводи се
стални утицај полних хормона на ћелије дојке. И мушкарци могу развити карцином
дојке, али је та шанса чак 100 пута мања.
Године
- Што је жена старија, то је шанса за карцином дојке већа. Један карцином
дојке на осам жена је пронађен код жена испод 45 година, а чак два до три
карцинома дојке код жена преко 55 година.
Генетика
- Сматра се да је 5-10% карцинома дојке настало мутацијом на неком од
гена наследјеним од родитеља. Нпр. промене на BRCA1, BRCA2, ATM, p53, PTEN.
Породична историја на карцином дојке
- Жене чије најближе рођаке имају или су
имале карцином дојке, имају највећи ризик за појаву исте болести. Ако је мајка,
сестра или ћерка оболела од карцинома дојке, ризик да особа добије карцином је
дупло већи. Ако је у питању бака или тетка, тај број је за чак петину мањи.
Међутим од укупног броја оболелих жена, само 20%-30% жена је са позитивном
породичном анамнезом на карцином.
7
Хормонска терапија
као што су хормонска контрацептивна средства и хормонска
супституциона терапија након уласка у менопаузу (HST) носи до 1.5 пута већи
ризик током узимања лекова, али након 5 година од престанка HST, ризик нестаје.
Често излагање зрачењу (радијациона терапија)
- Сматра се да жене које су у
младости или као деца биле излозене честој радијацији као терапији имају већу
шансу да развију карцином дојке. Ризик расте са повећањем дозе и са дужином
изложености зрачењу, и повећава се са временом протеклим од зрачења. После
десет и више година од озрачивања ризик за рак дојке се повећава.
Алкохол
- Жене које конзумирају алкохол једном дневно имају мањи ризик од оних
које то чине два или више пута дневно.
Повреда дојке
- било која повреда дојке може условити настанак карцинома дојке.
Гојазност
- Према новим истраживањима гојазност повећава ризик, нарочито
после менопаузе када престаје лучење естрогена из оваријума и почиње лучење из
масног ткива. Више масног ткива даје и вишак естрогена што знатно повећава
шансу за настанак карцинома.
Стрес
– Жене које су дуготрајно изложене стресу, чешће оболевају. Тиме се
објашњава и повећана инциденца броја новооболелих од рака дојке у земљама
северне и западне хемисфере у односу на јужну и источну хемисферу.
Начин исхране и начин живота
– Урбан начин живота праћен коришћенем брзе
и неквалитетне хране повећава инцеденцу да настајање рака дојки. Док новија
научна истраживања показују да се коришћенем хране богате фитоестрогенима
смањује инциденца рака дојке.
Поред наведених и други узрочници могу бити одговорни за повећану инциденцу и
настанак рака дојке али још увек нису сасвим проучени. Стим да узрочници који
имају највећи утицај на настанак рака дојке као што су: пол, старост, генетика,
лична и породична анамнеза као и постојање атипичне хиперплазије дојке спадају
у групу фактора ризика на које се не може утицати и који се не могу мењати Док
фактори као што су : конзумација алкохола, стрес, гојазност, начин исхране, начин
живота, спадају у групу фактора на које је може утицати и који се могу мењати.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
