Uloga sestre u zbrinjavanju deteta sa namernim ili zadesnim trovanjem

UNIVERZITET U NIŠU

MEDICINSKI FAKULTET

D I P L O M S K I   R A D

ULOGA SESTRE U ZBRINJAVANJU DETETA SA NAMERNIM ILI 

ZADESNIM TROVANJEM

Mentor:                                                           Student:

       prof. dr Ljiljana Šaranac                                                 Žaklina Micaković

Niš, 2013.

Sadržaj

Uvod................................................................................................................................................ 1

1. Trovanja kod dece....................................................................................................................... 2

1.1. Epidemiologija......................................................................................................................2

1.1.1. Uzrok trovanja............................................................................................................... 3

1.1.2. Starost i pol....................................................................................................................3

1.1.3. Mesto trovanja............................................................................................................... 4

1.1.4. Socijalno-ekonomski faktori..........................................................................................5

1.1.5. Vrste otrova................................................................................................................... 6

2. Dijagnostika, lečenje i prevencija trovanja..................................................................................7

2.1. Dijagnostika trovanja............................................................................................................7

2.2. Lečenje trovanja................................................................................................................... 7

2.2.1. Održavanje vitalnih funkcija.........................................................................................7

2.2.2. Odgađanje apsorpcije otrova......................................................................................... 8

2.2.2.3. Lavaža želuca......................................................................................................... 8

2.2.3. Eliminacija apsorbovanog otrova..................................................................................9

2.2.3.1. Intrakorporalne metode lečenja.............................................................................. 9

2.2.3.2. Ekstrakorporalne metode lečenja..........................................................................10

2.2.4. Simptomatska terapija................................................................................................. 12

2.2.5. Specifična antidotska terapija...................................................................................... 12

2.3. Prevencija trovanja.............................................................................................................12

3.  Uloga sestre u zbrinjavanju deteta sa namernim ili zadesnim trovanjem.................................14

3.1. Pregled i procena................................................................................................................14

3.2. Plan nege.............................................................................................................................14

3.3. Održavanje vitalnih funkcija..............................................................................................15

3.4. Odgađanje apsorpcije otrova..............................................................................................15

3.4.1. Emezis (povraćanje)....................................................................................................15

3.4.2. Aktivni ugalj................................................................................................................ 16

3.4.3. Lavaža želuca.............................................................................................................. 16

3.5. Eliminacija apsorbovanog otrova.......................................................................................19

3.5.1. Forsirana diureza......................................................................................................... 19

3.5.2. Peritonealna dijaliza.................................................................................................... 19

3.5.3. Hemodijaliza................................................................................................................20

3.5.4. Hemoperfuzija.............................................................................................................21

0

Uvod

Trovanja   ili   intoksikacije   su patološka   stanja   nastala   kao   posledice   delovanja 

otrovnih materija na organizam. Danas se sve više susrećemo sa različitim materijama kao 

što su savremeni proizvodi hemije, životinjski otrovi i otrovne biljke koji mogu dovesti do 

trovanja u dečijem uzrastu.

1

U pojedinim vremenskim razdobljima nastaju promene u učestalosti pojedinih vrsta 

trovanja kod dece. Razlozi koji dovode do trovanja u dečijem uzrastu su različiti, a među 

najvažnijim su nedovoljna opšta i zdravstvena prosvećenost odraslih i slab rad na primeni 

preventivnih mera. Iako deca već u obdaništu moraju da nauče da opasne situace ne vrebaju 

samo na ulici već i u njihovom domu, većina autora navodi da je najčešće mesto trovanja 

domaćinstvo.

Trovanje   u   dečijem   uzrastu   uvek   je   urgentno   stanje   bez   obzira   na   ispoljenost 

simptoma i znakova (latentni period). To je ujedno afekcija sa najvećom reverzibilnošću 

odnosno, sa najvećom mogućnošću izlečenja, uz primenu pravovremenih i odgovarajućih 

mera lečenja na svim etapama zbrinjavanja otrovanog bolesnika.

Trovanja   mogu   nastati   kao   posledica   akutne,   subakutne   i   hronične   izloženosti 

otrovnoj materiji, a prema načinu događanja dele se na namerna (suicid, homicid i otrovanja 

bojnim   otrovima),   nenamerna   (akcidentalna,   jatrogena   i   industrijska)   i   nasilna,   odnosno 

kriminalna.

U dečijem uzrastu uglavnom se dešavaju akutna akcidentalna trovanja. Međutim, ne 

treba zaboraviti da su i deca često izložena subakutnom i hroničnom delovanju otrova, kao 

ni činjenicu da se i drugi načini trovanja dešavaju u ovom životnom dobu.

1

 B. Ficner, N. Huzjak: „Akutna trovanja djece“, Medicus, Zagreb, 1993. 2. str. 99-147.

1

1. Trovanja kod dece

1.1. Epidemiologija

Trovanja u dečijem uzrastu proizilaze iz međusobnog sadejstva deteta, okoline i 

toksične materije. Epidemiološka ispitivanja ovih specifičnosti, koje se međusobno prepliću, 

omogućavaju realno sagledavanje uzroka trovanja u dečijem uzrastu. Na taj način se stvara 

osnova za planiranje i sprovođenje preventivnih mera, koje u ovom životnom dobu daju 

izvanredne rezultate, jer se trovanja mogu izbeći delovanjem u pozitivnom smislu na bilo 

koji segment navedenog lanca.

U našoj zemlji ne postoje jedinstveni epidemiološki podaci o akutnim trovanjima u 

dečijem  uzrastu.  Podaci sa kojima  raspolažemo  rezultat  su  analiza  uglavnom  bolničkog 

materijala iz većih sredina.

Slika 1.

 Fenomen sante leda

Međutim, treba znati da u dečijem uzrastu veći broj blažih trovanja nije registrovan i 

da se, prema podacima iz literature, akcidentalna otrovanja ponašaju poput sante leda, gde 

su statističkom istraživanju dostupni samo podaci iznad nivoa vode (slika 1.).

2

 Ovo navodi 

na zaključak da su rezultati, dobiveni na osnovu bolničkog materijala, nepotpuni i kao takvi 

mogu služiti samo za orijentacionu epidemiološku procjenu.

3

2

 B. Ficner: Epidemiologija akutnih otrovanja djece“ u F. Ficnar, ed. „Klinička toksikologija u pedijatriji“, 

Zbornik radova, Medicinski fakultet, Zagreb, 1992. str. 40-47.

3

 B. Ficner, N. Huzjak: „Akutna trovanja djece“, Medicus, Zagreb, 1993. 2. str. 99-147.

2

Dečaci se obično truju raznim alkoholnim pićima sa željom da imitiraju odrasle, a 

devojčice uzimaju lekove radi suicida ili parasuicida. Mada većina studija ukazuje na to da 

je zastupljenost dečaka u akutnim trovanjima gotovo svih uzrasta nešto veća, ta razlika nije 

značajna   i  ne   sme   se   tumačiti   kao   neka   viša  sila  i   opravdanje  za  propuste   odraslih   na 

različitim poljima brige o detetu.

1.1.3. Mesto trovanja

Sredina   u   kojoj   dete   živi   je   značajna   za   događanja   trovanja.   Zapravo,   jedna   od 

karakteristika svih trovanja u dečijem uzrastu je da se u većini slučajeva dešavaju u kući ili 

kućnoj okolini u kojoj dete boravi. Tri četvrtine akutnih otrovanja je u uzrastu do 6. godine 

života, uzrastu u kome se deca najčešće zadržavaju u kući ili u neposrednoj okolini kuće. Sa 

druge strane, to ukazuje i na činjenicu da se nepažnjom odraslih otrovne supstance nalaze u 

neposrednoj   blizini   deteta,   odnosno   u   njihovom   domaćinstvu,   koje   je   često   višečlano, 

sastavljeno od članova porodice različitih životnih doba. 

Ponekad se trovanja dešavaju i u domaćinstvima starijih osoba, bake i deke, koji 

često čuvaje unučiće. Ova domaćinstva za malu decu, gledano sa aspekta trovanja, mogu 

biti   posebno   opasna,   jer   se   u   njima   ponekad   može   naći   deset   i   više   različitih   lekova, 

potencijalno   vrlo   otrovnih   materija.   Posebnu   težinu   i   ozbiljnost   takvim 

polimedikamentoznim   otrovanjima   daje   potpuna   nepredvidljivost   mogućih   interreakcija 

uzetih lekova. U tim se domaćinstvima manje pažnje posvećuje ostavljanju lekova i drugih 

otrovnih materija na sigurno mesto u smislu prevencije akcidentalnih trovanja u dečijem 

uzrastu.

Nije retka pojava da roditelji iz neznanja rade sa veoma otrovnim sredstvima, a da se 

njihova   deca   nalaze   u   neposrednoj   blizini.   To   se   često   dešava   na   selu   pri   korišćenju 

različitih sredstava za zaštitu bilja. U takvim situacijama deca mogu doći u direktan kontakt 

sa otrovnom materijom koja je stavljena na biljku ili ambalažom u kojoj obično ostaju male 

količine nekog pesticida. Te količine, iako neznatne, sasvim su dovoljne da dovedu do teške 

intoksikacije koja ponekad završava i smrtnim ishodom. Pored toga, odrasle osobe razne 

otrovne materije bacaju na smetljišta ne vodeći računa o tome da ambalaža takvih materija 

često može biti predmet pažnje deteta. Ovo je obično slučaj sa lekovima u obliku dražeja za 

koje   deca   misle   da   su   bombone.   Na   to   ih   mogu   upućivati   i   pakovanja   lekova   koja   su 

ponekad vrlo slična pakovanju bombona.

4