karakteristike pomoću ekvivalentnih šema i modela. Ekvivalentna šema ili model obezbeđuje
da se mogu izračunavati karakteristike aktivnog elementa u frekventnom domenu za bilo koju
frekvenciju, kao i njegove karakteristike u vremenskom domenu. Ekvivalentna šema pruža
mogućnost da se izračuna bilo koji parametar (

y, g, h

) pri bilo kojoj frekvenciji.

Ekvivalentna šema tranzistora može biti trojaka: prirodna, fizička i matematička,

zavisno od postupaka i osnovnih pretpostavki prilikom izvođenja. Kao što je poznato, prirodna
ekvivalentna šema se dobija iz jednačine kontinuiteta, fizička na osnovu teorije električnog
tovara u području baze i matematička koju kao rezultat daje Ebers-Mollov model.

Mada su ekvivalentne šeme privlačne za analizu pomodu računara, njihov osnovni

nedostatak je odstupanje od stvarnih karakteristika aktivnog elementa, naročito u VHF i UHF
području. Međutim, one se ipak uspešno mogu koristiti u analizi stabilnosti pojačavača kao i u
iznalaženju njegovih karakteristika u vremenskom i frekventnom domenu, posebno kod
širokopojasnih primena i u sličnim integrisanim kolima. Visokofrekventne aktivne
komponente obično se opisuju pomoću kompleksnih admitanih (

) ili sketering (

) parametara,

na osnovu njihovih izmerenih vrednosti.

Do frekvencije od 200MHz-a najlakše se mere

parametri, pa se oni najčešće koriste

u analizi visokofrekventnih (VF) pojačavača. Iznad te frekvencije teško je fizički ostvariti
kratak spoj ili otvorenu vezu, što je neophodno u tehnici merenja

parametara, pa se pri všim

frekvencijama mere

parametri.

U oblasti visokih frekvencija najlakše se mogu izmeriti

parametri tranzistora, pa se

stoga za proveru uspešnosti modela upoređuju merenjem dobijeni s parametri sa onim koji se
dobijaju na osnovu modela. Uplivom kompijutera u sve tokove nauke, mnogi pristupi su se
promenili i u ovoj problematici, tako da je većina novih modela zasnovana na numeričkom
pristupu.

RF elektronika