Cyber kriminal

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSTDIPLOMSKE STUDIJE I

UNARODNU SARADNJU

MASTER RAD

CYBER KRIMINAL

Kandidat:

Vladimir Ugren 410526/2010

Beograd,2012

Mentor:

Doc. dr Gojko Grubor

Apstrakt

U današnje vreme preko dve milijarde ljudi širom planete aktivno koristi
usluge internet mreže bilo kada rade, u

e u virtuelnim u

ionicama ,kada koriste

usluge telemedicine , me

usobno komuniciraju ,zabavljaju se ili obavljaju druge

delatnosti,što više ne predstavlja privilegiju pojedinaca ve

realnost današnje

globalizacije

ere

informaciono-komunikacionih

tehnologija.Ona

pruža

podjednaku mogu

nost i razvijenim i nerazvijenim zemljama da unaprede svoju

ekonomiju,obrazovni sistem i mnoge druge aspekte savremenog života.

Ovaj rad je pisan sa željom da pruži celovit uvid u stanje kompjuterskog
kriminala – tema koja , s pravom, izaziva sve ve

u pažnju svetske,a u poslednje

vreme i doma

e javnosti.Bilo da ste svesni ili ne , kada se od ku

e ili sa posla

povežete na internet,veoma ste ranjivi.

Abstract

   Today  more  than  two  billion  people  worldwide  actively  use  the  services  of
Internet  network  at  any  time  work,  learn  in  virtual  classrooms,  when  using
telemedicine services, communicate with each other, play or other activity, which
is  no  longer  the  privilege  of  individuals,  but  the  reality  of  today's  era  of
globalization  and  ICT  tehnologi.She  provides  equal  opportunity  and  developed
and developing countries to improve their economy, educational system and many
other aspects of modern life.

This paper was written with the desire to provide a comprehensive insight
into the state computer crime - a topic that, quite rightly, a growing attention of
the world, and more recently the domestic public.Any you are aware or not, when
you are at home or work to connect internet, you are very vulnerable.

predmetom istraživanja, pretpostavljenom hipoteti

kom osnovom i kompleksnoš

u predmeta

istraživanja.
Prethodno definisan predmet istraživanja zahtevao je upotrebu odgovaraju

ih nau

nih metoda

kojima su bili obuhva

eni svi relevantni izvori saznanja. Bezbednosne pretnje sajber kriminalu

su složeno polje prou

avanja i za njihovu valjanu i obuhvatnu analizu bilo je neophodno koristiti

razli

ite metode i teorijska znanja iz više nau

nih disciplina.

Zbog kompleksnosti prou

avanog fenomena u radu su analizirani podaci iz razli

itih izvora.

Postoje

i izvori podataka iz kojih se kreirala bazi

na iskustvena evidencija su:

•

nau

ni i stru

ni radovi koji se, posredno ili neposredno, bave problemom bezbednosti u

sajber kriminalu i na

inima ugrožavanja sajber kriminala;

•

analiza nau

nih i stru

nih istraživa

kih projekata iz ove oblasti;

•

pozitivnopravni propisi (nacionalni, regionalni i me

unarodni);

•

institucionalni izvori (statisti

ki izveštaji, dokumenta iz arhiva državnih institucija,

evidencije kompanija i drugih organizacija, izveštaji ostalih relevantnih institucija);

•

evidencije državnih i me

unarodnih tela zaduženih za pra

enje visoko-tehnološkog

kriminaliteta,

unarodni dokumenti, konvencije, protokoli, me

unarodni ugovori i drugi akti, koji su

direktno ili indirektno vezani za problem bezbednosti sajber kriminala.U cilju postizanja što
ve

eg stepena pouzdanosti i obuhvatnosti, ovo istraživanje je obuhvatilo kako analizu razli

itih

izvora podataka, tako i komplementarno koriš

enje razli

itih istraživa

kih metoda:

pregled nau

ne i stru

ne literature

analiza pravnih dokumenata

komparativni metod

metod sekundarne analize

metod analize sadržaja

1.4 Hipoteze istraživanja

Republika Srbija u novoj informati

koj eri, zbog svojih skromnih ekonomskih i

edukacionih resursa, ima veoma limitiranu mo

uvo

enja novih tehnologija, što se odražava na

efektivnost i efikasnost poslovnih organizacija.

Zbog malih po

etnih ulaganja i velikog izvoznog potencijala, poslovanje preko Interneta

pruža srpskim gra

anima priliku da se uz jeftine investicije upuste u zapo

injanje poslovnog

poduhvata ili unapre

enje ve

postoje

eg.

1.5 Predmet istrazivanja

Predmet istraživanja je perspektiva sajber kriminala u Srbiji, u

ijem cilju utvr

ivanja

e se

istraživati: najbitniji informati

ki resursi koji su esencijalni za odvijanje sajber kriminala, modeli

sajber kriminala i realno funkcionisanje sajber kriminala dato kroz studije slu

aja.

Sadržaj:

UVOD ...................................................................................................................................................6

POJAM CYBER KRIMINALA .........................................................................................................7

VRSTE CYBER KRIMINALA .........................................................................................................9

3.1.

Cyber špijunaža

.......................................................................................................................... 11

3.2.

Haking

........................................................................................................................................ 12

3.3.

Cyber sabotaža

........................................................................................................................... 13

3.4.

Cyber terorizam

.......................................................................................................................... 14

3.5.

Cyber ratovanje

.......................................................................................................................... 14

3.6.

Cyber prevare

............................................................................................................................. 16

3.7.

Kra

a Internet usluga

................................................................................................................. 16

3.8.

Piratstvo softvera

........................................................................................................................ 17

3.9.

Industrijska špijunaža

................................................................................................................. 18

3.10.

Internet aukcije

........................................................................................................................... 19

3.11.

Proizvodnja i distribucija nedozvoljenih i štetnih sadržaja

........................................................ 19

3.12.

Nadgledanje E-pošte i pra

enje e-konferencija

.......................................................................... 21

3.13.

Prisluškivanje

............................................................................................................................. 21

3.14.

Spam

........................................................................................................................................... 22

3.15.

Phishing

...................................................................................................................................... 23

3.16.

Analiza kola

a (cookies)

......................................................................................................... 24

PROFIL CYBER KRIMINALCA ...................................................................................................26

STUDIJA SLU

AJA:PRAVNA REGULATIVA CYBER KRIMINALA ..................................28

5.1

. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U BORBI PROTIV

KOMPJUTERSKOG KRIMINALA…………………………………………………………………30

5.1.1.Posebno tužilaštvo………………………………….…………………………………..……...30

        5.1.2. Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala...............................................................31

        5.2.3. Nadležnost i organizacija sudova…………………….……………………………………….31

        5.2.4. Dosadašnja primena ovih zakona………………………….…………………………………..31

5.2. PROPISI REPUBLIKE SRBIJE U OBLASTI KOMPJUTERSKOG
KRIMINALITETA……………………………………………………………………………..32

5.2.1. Krivi

no materijalno pravo………………………………………………………………………32

UVOD

Kompjuter je jedno od najzna

ajnijih otkri

a u istoriji

ove

anstva. Od pojave prvog

kompjutera, sredinom

etrdesetih godina prošlog veka, pa do danas, došlo je do rapidnog širenja

upotrebe kompjutera u skoro svim oblastima života i rada, tako da danas nema oblasti ljudske
delatnosti u kojoj ra

unari nisu našli svoju primenu. Me

utim, prili

no je poražavaju

injenica

to što je paralelno sa razvojem kompjuterske tehnologije i njenom dostupnoš

u širokom krugu

korisnika rasla i mogu

nost njihove zloupotrebe.

Uporedo sa razvojem i umrežavanjem poverljivih ra

unarskih mreža (RM) u sistem

globalne mreže – Internet, rastu i potencijalne pretnje od razli

itih napada sa interneta,

uklju

uju

i brojne maliciozne programe, socijalni inžinjering i druge napade hakera, krakera,

vandala i kompjuterskih terorista. Pojedincu, ili grupi pojedinaca,

ija su obeležja: posebnost,

sofisticiranost, prodornost, tehni

ka potkovanost i sl., teško je se suprotstaviti, a još teže ih je

zaustaviti. Takvog pojedinca je izuzetno teško otkriti u trenutku kad vrši svoje delovanje, a baš
taj  trenutak  predstavlja  najbolji  trenutak  za  njegovo  identifikovanje  i  hvatanje.  S  druge  pak
strane,  internet  koji  je  toliko  ranjiv  i  nesiguran  zbog  ogromnog  broja  korisnika,  (na  dan
31.12.2000. godine broj korisnika Interneta bio je 360.985.492 ukupne svetske populacije, dok je
31.  03.  2011.  godine  bilo  2.095.006.005  korisnika  Interneta,  ili  480,40%  više  nego  2000.
godine),

otvorenosti i nereguliranosti predstavlja idealno skrovište razli

itih tipova kriminalaca.

Iako su ranije napadi na RM internet tipa bili pretežno eksterni, novije analize pokazuju da
mnogo ve

e finansijske gubitke i drugu štetu nanose interni napadi. Razlozi su u samoj prirodi

mreža internet tipa u sistemu e-poslovanja u kojima interni u

esnici nisu samo zaposleni u

organizaciji (za koje postoji odre

eni stepen poverenja), ve

i poslovni partneri, zaposleni u

firmama podružnicama, kooperanti, dostavlja

i, itd., koji iz razloga jednostavnosti koriš

enja i

pove

anja efikasnosti i produktivnosti rada imaju vrlo sli

an ako ne i isti pristup RM

organizacije kao i interno zaposleni.

Sa syber krimonalom problem imaju, kako nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, tako i

zemlje sa razvijenim ekonomijama. Tako je (prema podacima kompanije za ra

unarsku

bezbednost Symantec, proizvo

antivirusnog softvera Norton) sajber kriminalom u svetu u

2011. godini bio pogo

en 431 milion ljudi, uz finansijsku štetu od 114 milijardi dolara, a samo u

SAD bilo je više od 74 miliona žrtava sajber kriminala, uz direktne finansijske gubitke od 32
milijarde dolara. Prema navodima u izveštaju Symanteca, više od dve tre

ine odraslih u svetu

koji koriste Internet, ili preciznije 69 odsto njih, bilo je nekad u svom životu žrtva sajber
kriminala, što zna

i da je milion ljudi dnevno pogo

eno tim nezakonitim radnjama.