Vrste kamatnih stopa

UVOD

U pogledu prirode cene novca (kamate) postoje različita shvatanja.Kejnzijanska teorija kamatne stope polazi od stava da kamatna stopa treba da bude što niža da bi se podstakle investicione želje i namere preduzetnika. To je poznata “politika jeftinog novca“. Kamata se stavlja u funkciju odnosa sklonosti štednji, potrošnji i investicijama, u zavisnosti od stanja i kretanja privrede.
Monetaristička teorija kamatne stope polazi od stava da je kamatna stopa samo cena novca, koja se tretira u sklopu drugih cena. To je samo cena jednog od oblika imovine u kojem se može držati kapital. U zavisnosti od njihovog odnosa vlasnik kapitala menja strukturu svoje imovine, podešavajući je prema najvećem prinosu koji pruža pojedini oblik imovine, ali i prema stepenu likvidnosti tih oblika imovine.
Kamatna stopa nije jedinstvena kategorija. Postoje različite vrste kamatnih stopa u finansijskom sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata), kratkoročne i dugoročne kamatne stope, kamate prema vrstama poslova (razliciti krediti poslovnih banaka, krediti centralne banke, međunarodni kredit ), realna i nominalna kamatna stopa i dr. Svi oni čine celovit sistem kamatnih stopa. Prema tome vodi se određena politika kamatne stope – politika jeftinog novca (niske kamatne stope) ili politika skupog novca (visoka kamatna stopa) u zavisnosti od opšteg stanja u privredi.
Kamatna stopa je stopa prema kojoj se obračunavaju kamate na pozajmljeni novac. Mozemo reći da je kamatna stopa “cena”koju plaćamo za korišćenje pozajmljenog novca.Najčešće se izražava u procentima (%) – godišnje. Kamatna stopa uvek je vezana za obračunsko razdoblje ili termin. Najčešće je to jedna godina, ali moze biti i polugodište, kvartal ili mesec.
 

 
POJAM I FUNKCIJA KAMATE

Kamata je cena upotrebe pozajmljenog kapitala i uglavnom se plaća iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. Ona je uvek deo bruto profita i zato je uvek manja od njega. Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. Realna kamata je ustvari nominalna korigovana za indeks cena i određuje odnos na tržištu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne banke.
Najznačajnije funkcje kamate su: Faktor formiranja štednje, faktor racionalne upotrebe sredstava, faktor uspešnog funkcionisanja finansijskog tržišta, faktor efikasne alokacije sredstava, faktor monetarno- kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, faktor za funkcionisanje bankarskog sistema, faktor formiranja troškova poslovanja iraspodele dohotka, faktor za međunarodno kretanje kapitala, faktor zaštite realne vrednosti novca i korišćenje kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione politike…
Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoročne i dugoročne kamatne stope; Na osnovu kamata prema vrstama poslova (kreditni poslovi banaka, krediti centralne banke, medjunarodni krediti) postoje: realna i nominalna kamatna stopa. Kamata je deo viška vrednosi pa je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.