Značaj i štetnost Musca domestica Linnaeus 1758

Kućna muva je vrsta koja u potpunosti prilagodila antropobiocenozi i redovno je prisutna. Štetočinom se smatra iz više razloga. Veliki problem predstavlja u proizvodnji i čuvanju hrane. Kućna muva se hrani na svemu što ima nutritivnu vrednost i zbog toga mogu posećivati različite izvore hrane.
Vektor je prouzrokovača bolesti koje su kroz istoriju značajno desetkovala ljudsku populaciju širom sveta. Prva pandemija kolere bila je u periodu 1817 – 1824. godine i tada se prvi put raširila sa prostora južne Azije gde se javljala endemično. Tačan broj žrtava je nepoznat, ali se zna da je visok. Nakon ove, javilo se još šest pandemija kolere koja je odnela milione života širom sveta. Poslednja epidemije kolere koja je izbila oktobra 2010. godine u Haitiju odnela je oko 250 ljudskih života (Hays, 2005; CBC News, 2010). U periodu između 1956-1960. godine u Srbiji je izbila epidemija poliomijelitisa u Srbiji.
Kućna muva svojim prisustvom i zujanjem uznemirava ljude, a svojim ekskrementima redovno prlja predmete (posuđe, prozore i dr.) koje čovek koristi i hranu. Uznemiravanjem stoke mogu negativno uticati na proizvodnju mesa, mleka i jaja.
Međutim, M. domestica može biti i korisna.