Друга техничка школа
Крагујевац
Матурски рад из Декоративне дендрологије
Тема:
Лист као декоративна карактеристика
Професор:
Ученик:
Далида Деспотовић
Јелена Раковић
Крагујевац
1
САДРЖАЈ
1.
УВОД
............................................................................................ 4
1.1.
Зелена површина
.................................................................... 4
1.2.
Морфолошке карактеристике дрвенастих врста
........................ 5
1.2.1. Корен
................................................................................. 5
1.2.2. Стабло
................................................................................ 5
1.2.3. Крошња
.............................................................................. 6
1.2.4. Цвет
................................................................................... 6
1.2.5. Плод
................................................................................... 7
1.2.6. Семе
................................................................................... 7
2. ЛИСТ
.......................................................................................... 8
2.1.
Лисна сршка (петељка)
........................................................... 8
2.2.
Лисна основа
......................................................................... 8
2.3.
Лиска
.................................................................................... 9
2.3.1. Врсте листа
......................................................................... 9
2.3.2. Облик листа
........................................................................ 10
2.3.3. Обод листа
........................................................................ ..11
2.3.4. Врх листа
............................................................................ 12
2.3.5. Величина листа
....................................................................12
2.3.6. Распоред листова
................................................................. 13
2.4.
Нерватура листа
................................................................... 14
2
1. УВОД
1.1.
Зелена површина
...
Под тим се често подразумевају веома различите зелене површине, понекад се
чак ради о просторима који заиста нису зелени, чак и буквално. Еколошка дефиниција
зелене површине инсистира стога на нјеном садржају. Тенденција да се из различитих
разлога под зеленим површинама (у граду) подразумевају и сасвим запуштене шуме с
једне, и површине река с друге стране, врло су лако уочљиве и често се врло смишљено
користе као основ за својеврсне еколошке дезинформације.
Ослањајући се с тога, највише на биолошко, али уважавајући и друга становишта, у
дефинисању зелених површина може се рећи следеће:
Зелена површина представља део слободног простора на коме су елементи
пејзажа (биљке, делови рељефа и вода) и грађевински елементи (стазе, мостови, платои
и др.) организовани по одређеном систему.
Зелене површине настају углавном на вештачки начин и представљају као такве
производ човекове активности. Да би се створила једна функционална зелена
површина, неопходно је најпре познавати, а затим и уважавати све она природне
узроке који иначе доводе до појаве шума на одређеној територији.
Такође, важну улогу у животу дрвенастих врста и изградњи зелених површина играју
природни услови спољашње средине. А то су : климатски услови, услови земљишта,
рељеф, вода и природна вегетација...
Оснобни циљ пејзажне архитектуре је стварање квалитетне, функционалне
зелене површине.она мора да буде дуготрајна, што је могуће јефтинија за изградњу и
одржавање, и што је могуће интересантнија за посетиоце. Друге циљеве зелена
површина може да постигне само ако се састоји од здравих, квалитетних, трајних и
еколошки добро одабраних биљака, а сасвим је сигурно да без биљака нема ни зелене
површине.Биљке су према томе, основни и најважнији садржај, смисао и суштина
пејзажне архитектуре.
4
1.2.
Морфолошке карактеристиле дрвенастих врста
Више биљке имају тело чији је један део у земљишту- корен, а други у
ваздушној средини-изданак. Изданак се састоји од: стабла, листова и пупољака.
Основни органи сваке биљке су корен, стабло, лист (вегетативни органи). Осим њих,
на биљци постоје и други органи, као што су цвет, плод и семе (генеративни органи).
1.2.1.
Корен
обавља физиолошку (примање воде са раствореним минералним
мареријама из земљишта) и механичку функцију (учвршћује биљку у
земљиште). Постоји главни корен и бочни коренови.
Главни корен
расте вертикално наниже. Гранањем главног корена постају
бочни коренови
првог, другог и трецег реда.
Разликују се 2 основна типа кореновог система: осовински и ћиличаст.
Ако је главни корен добро развијен и ако се јасно издваја по дужини и дебљини
од бочних коренова, онда је то
осовински корен.
Ако је главни корен слабо
развијен, или га уопште нема па се и не запажа у општој маси бочних коренова,
такав коренов систем је
жиличаст
.
1.2.2.
Стабло
је део биљке који носи листове и служи као спона између корена и
листова (проводи хранљиве материје које је апсорбовао корен, као и оне које су
фотосинтезом настале у листовима), расте врхом навише. Стабло има висину и
оречник.
Висина стабла је растојање од земље да терминалног врха стабла. Према висини
дрвеће се дели на :
високо (преко 25м),
средње (од 12 до 25м),
ниско (од 5 до 12м)
Пречник стабла је пречник дебла на висини 1,30 м, и зависи од врсте, старости и
услова где врста расте.
5
1.2.5.
Плод
је орган који се после оплођења развија из цвета, пре свега од плодника
у коме се налази семе.
Делови плода су плодни оматач и семе.
Плодни оматач штити семе од његовог зрења. Када семе сазри, плод се растура
или се одваја од биљке заједно са семеном.
Сви плодови се деле на просте (настали од једног цвета) и сложене (настали из
цвести).
Особине плодова су: боја, величина, време сазравања на стаблу.
Значајне су оне врсте које имају махуне, чауре, бобице које се преко зиме
задржавају на гранама. За четинарске врсте од веће естетске вредности су
шишарице.
Слика 2.- Плод храста
1.2.6.
Семе
је орган полног размножавања голосеменица и скривеносеменица.
Под семеном се подразумева клица обавијена омотачем и одваја се од матерне
биљке ради репродукције врсте.
Семе скривеносеменица затворено је у плоду, а семе голосеменица је откривено.
По облику семе може бити округло, елипсоидно, ваљкасто и слично...
Површина семена може бити глатка, избраздана, ребраста, длакава и лепљива.
Семе голосеменица налази се у шишарицама.
7
