ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА ПИРОТ
ЗАВРШНИ РАД
ПРЕДМЕТ: Ликовно стваралачко изражавање
ТЕМА: Графичке технике у ликовним активностима деце
Кандидат:
Ментор:
Милица Голубовић 35/15 проф. Драгана Драгутиновић
У Пироту, 2019. године
2
Чланови комисије:
1.
2.
3.
Оцена писаног рада:_________________________
Оцена одбране:______________________________
Коначна оцена завршног рада:_________________
Чланови Kомисије
1._____________________________________, ментор
2._____________________________________, члан
3._____________________________________, члан
4
Увод
Учење у ликовној култури укључује процес повезивања нових визуелно обликовних
спознаја с постојећим знањем те додавањем нових ликовних садржаја и ликовних искустава
постојећем разумевању ликовне уметности.
Учење у ликовној култури унапређује се када деца визуелизирају проблем за који
раније нису знали, препознају га и ликовно техничким средствима реше. Таквим учењем
код деце се развијају креативни ставови, вештине и ликовно обликовни темељ који им
омогућавају проучавање сложенијих визуелно ликовних идеја и проблема у компоновању
смислених ликовних целина. Деца уче разумети свет развијајући властите мисли,
стварајући менталне слике и делећи своје идеје с осталим децом посредством властитог
ликовног говора у различитим врстама обликовања. Обвезне теме у оквиру ликовне културе
израђене су тако да код деце подржавају развој ставова вештина и оспособљености
потребних за решавање ликовних проблема и доношење одлука битних за развој визуелне
писмености, естетске осетљивости и естетске критичности.
У образовању деце, уметничка култура добија другачији третман него у прошлости.
Иако се претходно инсистирало на репродуктивном савладавању техника и развијању
вештина без слободе изражавања и маште, сада се све више пажње посвећује очувању
непосредног искуства света.
Методика уметничког образовања је веома сложена јер уједињује напоре за развој
моторичких вештина, ствара естетску свест и чува свежину дечје спонтаности. Васпитач
нема начин за оцењивање, али мора заједно са децом имати достигнућа у раду.
5
Историја графике и штампе
Од настанка цивилизације људи су развијали систем комуникације, како би
омогућили задовољавање сопствених потреба. Припадници најстаријих цивилизација нису
у комуницирању користили језик какав нам је данас познат. Међутим, они су били способни
да комуницирају употребом звукова, као што је мумлање, плач и врисак. Такође, они су
изражавали своја осећања покретима тела, међу којима се многи користе и данас, као на
пример махање руком у знак поздрава. Један од најранијих облика комуницирања
представљају једноставне фигуре нацртане на кори дрвета, животињској кожи или на
зидовима пећина, чиме су праисторијски људи бележили своја размишљања, осећања и
доживљаје. Управо је могућност записивања представљала прекретницу и почетак
графичке комуникације, која се у својој основи и данас користи. Могућност записивања и
данас представља основу савремене графичке комуникације помоћу знакова.
Са развојем првих цивилизација све више људи имало је потребу да комуницира, и то
на све већим растојањима. Развој племенских језика представља само део потребе за
развојем комуникација. Помоћу ватре и димних сигнала, као и добовањем, била је
омогућена комуникација са једног места на друго. Касније, постављањем мноштва локација
за слање и примање сигнала, поруке су се могле слати на још већа растојања.
Пошто су се људи извештили у цртању, почели су да развијају и стандардни алфабет.
Нацртани симболи су представљали одређене звуке племенског језика. Из ових цртаних
симбола се касније развио алфабет, помоћу кога су људи могли једноставно да
комуницирају. Поруке, креиране помоћу алфабета, најчешће су биле уклесане у камене
блокове, што је представљало тежак и спор посао. Наравно да је овако израђену поруку било
скоро немогуће слати на већа растојања.
7
тренутка знање и наука нису више привилегија само одређене, мале групе људи, већ постају
доступни широким народним масама.
Након Гутенберговог открића, штампа се првобитно одвијала на заклопним
штампарским машинама, у којима се користила форма у облику равне плоче, а притисак се
остваривао помоћу друге равне плоче. Ови први облици штампе представљају технику
високе штампе, у којој су штампајући елементи уздигнути изнад нештампајућих. Како је
код сваког отискивања битно да на сваку тачку штампарске форме делује исти притисак
штампања, јасно је да је овај захтев био тешко остварљив код ових најстаријих облика
штампарских машина, што значи да је скоро било неостварљиво постизање идеалног
притиска у свим тачкама контакта двеју равни. Ова основна мана високе штампе је условила
њено даље усавршавање у погледу облика штампарске форме и штампарских машина, као и
прелазак на нове технике штампања.
Бакрорез — цртеж нанесен челичном иглом на бакарну плочу и отиснут на хартији
— као технички ефектнији и богатији у изразу, већ у првој половини 18. века постаје водећа
графичка техника. Остварио је, као садржајан и технички прецизан предложак, снажан
утицај на сликарску и дрворезбарску уметност.
Графичка збирка својом хронологијом показује колико је предњачила у прихватању
и постизању актуелних токова уметности. Графику треба посматрати као прву масовну
производњу уметности — или, циљану визуелизацију просветитељских идеја. У тако
постављеним циљевима бакрорезни лист са одређеним садржајем постаје популаран начин
саопштавања порука кроз уметност, подједнако и сакралних и профаних тема. Штампање
бакрореза са ликовима угледних српских владара уклапало се у идеје о континуитету српске
државности. Фрушкогорски и други манастири у Карловачкој митрополији поручују
бакрорезне листове на којима су представљени свеци заштитници са изгледом манастира.
Иако често идеализовани изгледи манастира, графика 18. века је прворазредни документ о
стању
манастирских
грађевина
пре
појаве
фотографије.
(
http://www.galerijamaticesrpske.rs/grafika-18-veka.html
)
