1/48 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Основе управљања применом логичких програмабилних контролера 
 
Уводна упутства уа рад са контролером SIMATIC S7-300

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
Садржај 

 

Увод

.

...............

.

......

.

..................................................................................................  

Програмабилни логички контролер S7 300.................................

.

........................  

Повезивање РLС-a ................................................................................................... 

Повезивање РLС-а са рачунаром ......

.

.....................................................

.

  

Повезивање дигиталних улаза и излаза .............

.

..........

.

.........................  

Организацијамеморије...........................................................................................  

10 

Адресирање меморијских локација.....................................................................   

11 

Адресе

 

улаза и излаза ..............................................................................  

11 

Адресирање основних 1/0 јединица.

.

.....................

.

.........................  

12 

 

Адресирање analognih 1/0 јединица.................................................  

12 

Начини повезивања контролера и рачунара и умрежавање ............................    

14 

Програмски пакет

 

STEP 7....................................................................................    

15 

Креирање програма .................................................................................  16 

ПРИМЕРИ..............................................................................................................   

24 

Пример 1 ...................................................................................................   

25 

Пример 2....................................................................................................   

28 

Пример 3....................................................................................................   

29 

Пример 4....................................................................................................   

30 

Пример 5 ....................................................................................................  

32 

Пример 6....................................................................................................   

37 

Пример 7....................................................................................................   

40 

Пример 8....................................................................................................   

42 

Пример 9....................................................................................................   

44 

Пример 10..................................................................................................   

47 

Лигература...............................................................................................................  

49 

 
Увод 
 
 

Програмабилни логички контролер (PLC - Programmable Logic Controller) је микроконтролерски 

систем  у  коме  су  хардвер  и  софтвер специфично прилагођени  индустријском  окружењу.  Први  РLС је 
развијен 1968. године, као компјутеризовани сурогат електромеханичким управљачким системима. РLС 
може да замени велики број релеа, контактора, тајмера и других компоненти. 

 
Предности система управљања са РLС-ом у односу на класичне системе управљања су: 
1. Потребан је мањи број проводника, мање физичког простора, мањи број резервних делова; 

2. Постоjи софтверска подршка за програмирање комплексних управљачких функција; 

3. Дијагностичке функције РLС-а и софтвера омогућаваjу брзо и ефикасно откривање грешака; 

4. Једноставно програмирање и одржавање програма, као и могућност једноставне и брзе измене 

секвенци управљања (репрограмирање) без зауствљања процеса, и без потребе за изменама у 
ожичењу (осим у случају додавања новог улазног и/или излазног уређаја); 

5. Модуларна организација РLC-а омогућава једноставно одржавање; 

6. Јефтинији су, нарочито у случају сложених управљачких функција; 

7. Поузданији су у раду. 

 

У  управљачким  системима  са  РLС-ом  основна  начела  пројектовања  су  остала  иста  као  у 

конвенционалним системима управљања. 

 
РLС има одговарајућу програмску подршку, спрегу са улазно/излзним уређајима, комуникацију 

са удаљеним рачунаром или контролером, операторским панелом и/или другим показивачким уређајем, 
и  првенствено  обезбеђује  функцију  логичког  и  секвенцијалног  аутомата  у  отвореној  или  затвореној 
спрези. Он реагује на тренутне вредности стања процеса и реализује унапред дефинисано програмско - 
логичко  управљање.  У  РLС  су  уграђене  и  једноставније  математичке  операције,  које  омогућавају 
раелизацију  сложених  функција  програмског  управљања.  Због  потребе  обраде  аналогних  сигнала, 
развијене  су  и  нумеричке  функције  које  обезбеђују  реализацју  сложених  закона  управљања  (РI,  РD, 
РID). 

 
РLС се састоји од централне процесорске јединице (Central Processing Unit - СРU), меморије и 

улазно/излазних тачака на које се повезују улазно/излазни уређаји. Уређаји који су повезани са PLC-ом, 
и који шаљу сигнале у РLС називају се улазни уређаји. Сигнали које ти уређаји шаљу називају се улазни 
сигнали, а места на којима улазни сигнали улазе у РLС називају се улазне тачке. Свакој улазној тачки 
додељена је локација у меморији (улазни бит), која показује њен статус (који може да буде оn или оff). 
Улазни уређаји су: фото-електрични сензори, тастери, гранични прекидачи, итд. 

 

На  основу  програма  који  је  унет  у  РLС  и  стања  улазних  битова,  контролер  генерше  вредност 

излазних битова у меморији. Излазни битови у меморији су додељени излазним тачкама, и преко њих се 
излазни сигнали шаљу према излазним уређајима. Излазни уређај може да буде: индикатор, светлосна и 
звучна сигнализација, мотор, реле, контактор, електромагнетни вентил, итд. 

 
Сви  наведени  улази  и  излази  су  дигитални.  Поред  њих,  већина  РLС-ова  подржава  рад  и  са 

аналогним  улазима  и  излазима  преко  модула  за  аналогно-дигиталну,  односно  дигитално-аналогну 
конверзију. 

 

Код  управљања  сложеним  процесима,  код  којих  постоји  велики  број  улазно/излазних  сигнала, 

могуће је повезати више РLС-ова са централним рачунаром преко посебно развијених комуникационих 
модула. 

 

background image

 
Програмабилни логички контролер S7-300 

 
 
Програмабилни  логички  контролер

  S7-300

  спада  у  групу  контролера  средњих  перфоманси. 

Основну  конфигурацију  чине  јединица  за  напајање,  централна  процесорска  јединица  (СРU),  улазне 
јединице,  излазне  јединице,  функцијске  јединице  и  комуникациони  процесори  које  су  међусобно 
повезане, и чине основни модул (main rack) (слика 2). У основном модулу може да посгоји највише  8 
јединица. 

 

 

 

Слика 2 Основни модул програмабилног контролера 

Ако је потребан већи број улазних и/или излазних јединица, поред основног, могу да постоје и 

додатни модули (слика 3). Сваки модул може имати своју јединицу за напајање. Веза између основног и 
додатних модула остварује се помоћу I/O интерфејса који се налазе и у основном и у додатном модулу. 

 

У сваком модулу може да постоји највише по 8 улазно/излазних јединица, функцијских модула и  

комуникационих процесора. Централна процесорска јединица СРU315-2DP, коју имамо у лабораторији, 
дозвољава прикључивање три додатна модула, што значи да је максимални број јединица 32. 

 

Улазно/излазне јединице се деле на дигиталне (дигитални улази и дигитални излази) и аналогне 

(аналогни улази и аналогни излази). Функцијски јединице су модули који обављају специфичне задатке 
(температурни модули, јединица за контролу положаја, итд.). Комуникациони процесори су задужени за 
повезивање  програмибилног  контролера  на  комуникационе  мреже  и  омогуће  размену  података  са 
другим уређајима. 

 

Дигиталне улазне и излазне јединице могу да имају по 8, 16, 32 или 64 улаза, односно излаза. 

Постоје два типа дигиталних излазних јединица: са релејним излазима и са транзисторским излазима. 

 

У лабораторији постоји јединица за напајање PS 307, СРU јединица 315-2DP, дигитална улазна 

јединица  SM  321  са  32  дигитална  улаза,  излазна  јединица  SM  322,  са  32  дигитална  транзисторска 
излаза,  дигитална  улазно/излазна  јединиса  SM  323  са  8  дигиталних  улаза  и  8  дигиталних 
транзисторских излаза и аналогна јединица SM331, са 2 аналогна улаза. У табелама 1-6 дати су основни 
подаци о овим елементима. 

 

 

Слика 3 Основни и додатни модули контролера 

 

Улаз

 

 

100-240 V АС (85-264 V АС)  

50/60 Hz (47-6ЗНz) 

Излаз

 

5 А при 24 V DС , укупно 120 W

 

маса

 

 

740 g

 

 

Табела 1 Основни подади о јединнци за напајање PS 307 

 

Потрошња

 

 

0,85 А, 24V

 

 

Број I/O бајтова

 

 

256/4098

 

 

Број тајмера и бројача 

256 

Меморија за кориснички програм

 

 

зависно од MMC картице, до 8 MB

 

Радна меморија

 

 

256 kB

 

 

Табела 2 Основни подаци о СРU јединици 315-2DP 

 

background image

 

Повезивање РLС-а 

  

Повезивање РLС-а са рачунаром

 

РLС

 се може, преко једног од своја два периферна порта (MPI или PROFIBUS-DP), повезати на 

USB  порт  рачунара  помоћу  USB  ADAPTERA  (дужине  5m).  Јединица  за  напајање  се  повезује  на 
наизменични напон 

220V. 

 

Повезивање дигиталних улаза и излаза 

 

На  слици  4  је  приказано  повезивање  улазних  уређаjа  на  улазну  јединицу  контролера,  као  и 

реализација улазног кола. 
 

 

Слика 4: Повезивање уређаја на улазну јединицу СМ 321 

На слици 5 приказан је начин повезивања излазних уређаја, као и реализације излазног кола. На слици 6 
приказан је начин повезивања аналогних сигнала на аналогни улазни модул, као и реализације излазног 
кола.

 

 

Želiš da pročitaš svih 48 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti