ПРОЈЕКТНА КУЛТУРА
Култура је колективни ментални код предузећа. Поред видљивих
испољавања као што су однос према клијентима, лого и сл., културу
предузећа чине и мање видљиви елементи као што су посвећеност,
професионална етика и сл.
Култура предузећа у функционалној хијерархији је централизована и
формализована. Највиши менаџерски ниво доноси све битне одлуке типа
„шта“, „када“, „како“ и „којим средствима“.
У новијим условима врховни менаџери нису задужени само за
концептуализацију и контролу већ, превасходно, за менаџмент промене те
преузимјају улогу „агента промене“. Анксиозни и неиновативни менаџери на
врху предузећа су главна сметња увођења промена и уопште трансформације
културе предузећа у правцу пројектне културе.
Пројекат представља прототип начина организовања новог подухвата
предузећа док пројектна култура представља наслеђе, које остаје после
његове реализације. На пројектну културу пресудно утиче чињеница да се о
ефектима разговара пре било какве акције, а да би се одступање од
планираног одржало у граница толеранције, потребна је култура која базира
на одговорности менаџера пројекта као и целокупног тима.
Пројектна култура даје посебан значај менаџменту људских ресурса чији је
задатак да повећају компонентност. Компонентност се посматра у ширем
смислу, не само као стручна и процесна већ и као социјална компонентност
тако да се могу идентификовати одређени ставови чији је задатак да убрзају
развој пројектне културе. То су следећи ставови:
Циљеви и стратегија морају бити јасни и недвосмислени;
Лидерство представља подељену одговорност;
Надлежност сваког члана у тиму мора бити недвосмислена;
Комуникација је јасна, отворена и енергична;
Афирмише се тимски рад;
Допринос сваког члана се прати;
Конфликти се не смеју игнорисати и решавају се отворено.
КОНЦЕПТ MpP
Основу овог концепта чине динамизирање промена. Промене доводе до хаоса и тада опада
и могућност предвиђања и контроле. У модерног окружењу постоје три врсте хаоса:
1. Глобални хаос;
2. Хаос на нивоу предузећа и
3. Индивидуални хаос.
За сагледавање глобалног хаоса постоје разни модели, хаос на нивоу предузећа је
последица скраћења животног циклуса производа, убразања пословних процеса,
учесталих промена технолигије и др., док је индивидуални хаос последица замене
механицистичке слике света систематском сликом као и развоја нове културе у којој
самопотврђивање, самоконтрола и самоорганизација доминирају над поретком,
хијерархијом и дисциплином.
MpP настоји да открије природу, домете и могужности коришћења промена тестирајући
пројекат као континуелан процес инцирања, спровођења и примене промене.
МЕНАЏМЕНТ ПРОЈЕКТА
Основне фазе процеса МP су:
1. Дефинисање пројекта
2. Планирање и програмирање
3. Контрола
1. Дефинисање пројекта
У овој фази врши се декомпозиција пројекта на активности и одређује логички реослед
између активности како би се добио мрежни дијаграм. Мрежни дијаграм се састоји од
почетног и крајњег догађаја као и низове паралелних путева између њих у којима
активности повезују друге догађаје, при томе се за сваку активност одеђује време трајања
и посебни ресурси.
2. Планирање и програмирање
Планирање се односи на планирање времена трајања елементарних активности пројекта у
целини док се програмирање односи на увођење ресурсних ограничења у временски план.
