UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOBOM SADU
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
Novi Sad
SAVET BEZBEDNOSTI UJEDNINJENIH NACIJA
MASTER RAD
Mentor: Student:
Prof.dr Miloš Marković Aleksandar Avramović
Broj indexa:
Smer:
Novi Sad, septembar 2018.
pa se opravdano postavlja pitanje: u kojoj meri su i dali su odluke Saveta bezbednosti bile u
funkciji ostvarivanja osnovnih zadataka.
Potvrdu osnovne hipoteze naći ćemo kroz potvrđivanje posebnih hipoteza. Jedna od njih je
da postojeći sastav Saveta bezbednosti ne predstavlja demokratski izraz adekvatne geografske i
demokratske zastupljenosti država u Savetu bezbednosti. Druga posebna hipoteza potvrđuje
protivrečnost Povelje i principa jedna država je jedan glas.
Neohodnost promena u sastavu Saveta bezbednosti i reformi u sistemu odlučivanja Saveta
bezbednosti UN nudi se kao jedan od izlaza iz krize u kome se našlo čovečanstvo u kreiranju
međunarodnog pravnog poretka. Svrha ovog rada je da potvrdi osnovnu hipotezu na bazi
temporalnog savledavanju posledica (ne)adekvatnog odlučivanja (uključujući i blokadu
odlučivanja kroz primenu veta) stalih članica Saveta bezbednosti.
Pritom, opseg istraživanja nije ograničen samo na aktuelne međunarodne odnose, već na
kompletnu delatnost Saveta bezbednosti od momenta osnivanja Ujedinjenih nacija. U tom
kontekstu biće navedena i iskustva Saveta kao izvršnog organa Društva naroda i pravnog
prethodnika Saveta bezbednosti UN. Mnogobrojni sukobi i ratna dejstva od 1945.godine do dana
rezultirali su brojnim ljudskih žrtvama i velikim materijalnim razaranjima, što dodatno povećava
značaj istraživanja rada Saveta bezbednosti, kao osnovnog predmeta ovog master rada.
Osnovni ciljevi izrade ovog rada su: upoznavanje sa međunarodnim istorijskim okolnostima
osnivanja Organizacije Ujedinjenih nacija na temeljima Društva naroda, prezentacija i analiza
procesa odlučivanja u Savetu bezbednosti u kontekstu konkretnih međunarodnih odnosa i, na
bazi analiza, predlaganje novih reformskih procesa. Socijalni cilj se manifestuje kroz višestruke
dobrobiti za međunarodnu zajednicu koje će biti ostvarene kroz unapređenje međunarodnog mira
i bezbednosti.
Prilikom izrade rada i istraživanja koristićemo istorijski metod i konkretne međunarodne
odnose u pogledu utvrđivanja sastava Saveta bezbednosti, a posebno kontekst aktuelnih
međunarodnih odnosa i njihove uticaje na donošenje odluka Saveta bezbednosti. Naravno,
koristiće se i logičke metode indukcije i dedukcije, kao i metod analize i sinteze prilikom
definisanja rezultata istraživanja, ali i teleološke analize donetih odluka Saveta bezbednosti. Rad
treba da objasni međusobnu zavosnost između međunarodnih pravila o regulisanju upotrebe sile
u međunarodnim odnosima i procesa odlučivanja u Savetu bezbednosti, čiji je fundamentalni
zadatak očuvanje mira i bezbednosti u svetu.
2. NASTANAK UJEDINJENIH NACIJA
Za pravilno poimanje i razumevanje Organizacije ujedinjenih nacija, a posebno njenog
organa Saveta bezbednosti neophodno je izložiti kratak istorijat stvaranja i nastanka ove
međunarodne organizacije. Kao univerzalna međunarodna organizacija Ujedinjene nacije nastale
su krajem Drugog svetskog rata sa osnovnim ciljem da se obezbedi mir i bezbednost u svetu i
buduća pokolenja spasu užasa rata.
U istorijskom kontekstu, Organizacija ujedinjenih nacija predstavlja institucionalizaciju ideje
demokratskog poretka u međunarodnoj zajednici kao antiteze fašističkom poretku koji je bio
zasnovan na diskiminaciji ljudi i naroda uz centralnu ulogu sile u odnosima između država(Maht
politik). Zato je razumljivo što je Organizacija ujedinjenih nacija izrasla iz fašističke koalicije, a
ključne odluke u vezi sa njenom fizionomijom i ciljevima ustanovljene su aktima savezničkih i
udruženih sila.
3
Ali, Organizacija ujedinjenih nacija nije bila i prva međunarodna organizacija osnovana radi
očuvanja planetarnog mira. Šta više, ova međunarodna organizacija nastala je na temeljima
Društva naroda koje je postojalo između dva svetska rata. Dakle, potreba osnivanja i
organizovanja međunarodnog sistema bezbednosti rođena je i realizovana posle završetka Prvog
svetskog rata.
2.1.Društvo naroda
Svet je u dvadeseti vek ušao bez institucionalnog međunarodnog tela koji bi brinuo o
međunarodnom miru, a posledica je bio najveći oružani sukob u svetskoj istoriji – Prvi svetski
rat. ,,Posledice I Svetskog rata bile su inicijalna kapisla za stvaranje Društva naroda kao
međunarodne organizacije. Inicijativu za osnivanje Društva naroda dao je američki predsednik
Vudro Vilson i Društvo naroda je osnovano Paktom na Mirovnoj konferenciji 1919.godine, kao
prvim delom Ugovora o miru sa Nemačkom, Austrijom, Mađarskom i Bugarskom.“
4
3
Kreća, M., Međunarodno javno pravo, četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet, Beograd,
2010.godina, strana 489.
4
Avramović, N., Međunarodno javno pravo, MCOPS Centar, Niš, strana 80.
Član 19 Pakta Društva naroda glasi da je svaka država članica Društva naroda obavezna da
ispoštuje suverenitet i političku nezavisnost drugih članica i da je Savet Društva nadležan da
preduzima potrebne mere za pomoć državama nad kojima je izvršen neprijateljski akt, te da
Savet ima potpuno pravo na određivanje potrebnih ekonomskih, političkih i vojnih kazni. Ova
evolucija u metodi ophođenja predstavlja osobitu transformaciju u okviru međunarodnog sistema
ako se uporedi sa instrumentom ,,ravnoteža sila“, usvojenim od strane država u prošlosti, kao
načinom za obezbeđivanje bezbednosti u međunarodnom sistemu.
6
Nedoslednost u primeni i nedostatak volje da se primene gornji mehanizmi ispoljena je još
1921.godine kada Društvo nije uspelo da reši protivpravnu okupaciju litvanskog grada Viljnusa
od strane Poljske, pa 1931.godine kada je Japan nekažnjeno napao Kinu odnosno Mandžuriju, a
ponovljena je 1935. i 1936.godine uvođenjem blagih i neefikasnih ekonomskih sankcija Italiji
koja je osvojila Abisiniju odnosno današnju Etiopiju. U slučaju rata Bolivije i Paragvaja
1933.godine Društvo naroda je rešenje problema prenelo na međuamerički sistem, koji nije imao
snage da reši navedeni problem. Tome je delom doprinela i nedovoljno obavezujuća formulacija
iz Pakta Društva naroda da diplomatske, ekonomske ili vojne sankcije predviđene sistemom
kolektivne bezbednosti protiv prekršilaca međunarodnih pravnih normi nisu obavezne. Naravno,
tome treba dodati i da Društvo naroda nije imalo sopstvene vojne snage koje bi angažovala sa
ciljem uspostavljanja mira.
Kontrola i ograničavanje naoružavanja, kao jedan od temeljnih zadataka Društva, takođe je
neuspešno rešavano.
Najbolji pokazatelj tog neuspeha Lige naroda bilo je primoravanje Nemačke na poštovanje
sporazuma zaključenog na Versajskoj mirovnoj konferenciji, koji je Nemačkoj strogo
zabranjivao da ponovo naoružava svoju vojsku.
7
I, upravo enormno naoružavanje Nemačke iz
nacionalsocijalističku vlast Hitlera sa imperijalnim ambicijama bila je jedan od glavnih
uzročnika Drugog svetskog rata. Neefikasnost Društva naroda u očuvanju sistema kolektivne
bezbednosti i sprečavanja procesa naoružavanja bila je problem koji, naravno, nije mogao da reši
ni Stalni medunarodni sud pravde, koji je Društvo osnovalo 1921. godine sa sedištem u Hagu.
6
Nothedge, F.S., The League od Nations: Its Life and Times (1920-1946), New York, 1986, p.90-91.
7
Tamim, G.M., Organizacija ujedinjenih nacija i potreba reforme, doktorska disertacija, Fakultet političkih nauka,
Beograd, strana 15.
