Program i plan održavanja biogasnog postrojenja snage 2.4MW

POKRAJINSKI SEKRETERIJAT ZA ENERGETIKU,
GRAĐEVINARSTVO I SAOBRAĆAJ

Komisija za polaganje stručnog ispita za proizvodnju,
prenos i distribuciju električne energije

Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

STRUČNI RAD

TEMA:

Program i plan održavanja biogasnog postrojenja snage 2.4MW, na k.p. 4006/1

k.o. Vrbas, sa proizvodnjom električne i toplotne energije

Kandidat: Predrag Božić dipl.el.ing.

____________________

Mentor:

____________________

IZJAVA

Kao kandidat za polaganje stručnog ispita, izjavljujem da sam ovaj rad na
temu:

Program i plan održavanja biogasnog postrojenja snage 2.4MW, na k.p.

4006/1  k.o.  Vrbas,  sa  proizvodnjom  električne  i  toplotne  energije,    izradio
samostalno  i uz pomoć navedene  literatura, pravilnika i standarda  za tehničke
uslove  i  mera  koje  se  primenjuju  u  izgradnji  i  eksploataciji  biogasnih
postrojenja i proizvodnji električne energije iz njih.

Dana: _______________________

Izjavu dao: Predrag Božić dipl.el.ing.

____________________________

6.5.3 Održavanje prateće opreme CHP postrojenja
6.5.3.1 Generator
6.5.3.2 Komandni orman
6.5.3.3 Delovi od elastomera
6.5.3.4 R

egulacioni urežaj za pritisak gasa

6.5.3.5 Zbirni vod dimnih kanala i izolacija
6.5.3.6 Kružni tok vode za hlaženje u motoru
6.5.3.7 Kontrola zaptivenosti

ODRŽAVANJE TRAFO STANICE I ELEKTRIČNIH INSTALACIJA.........................

7.1 Šema i opis trafo stanice
7.2 Vrste poslova na odrćavanju trafo stanice
7.2.1 Pregled
7.2.2 Revizija
7.2.3 Remont
7.3 Radovi na

ispitivanjima

i merenjima

7.4 Dokumenta za rad
7.5 Organizacija rada u postrojenju
7.5.1 Rukovodilac radova
7.5.2 Bezbednosne

zone

i kontrola pristupa zoni opasnosti

MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, ZAŠTITA NA RADU I ZAŠTITA OD

POŽARA.........................................................................................................................48

8.1 Opanosti po životnu sredinu
8.2 Opasnosti po zdravlje

9. ZAKONSKI PROPISI, STANDARDI I LITERATURA

.....................................52

9.1 Spisak srpskih standarda iz oblasti elekt

ričnih instalacija za

kablove i opremu po kojima moraju biti izrađeni i atestirani ugrađeni
uređaji oprema
9.2 Spisak srpskih standarda iz oblasti eksplozivnih atmosfera po
kojima moraju biti izra

đeni i atestirani ugrađeni uređaji oprema

9.3 Zakonski propisi i literatura

1. UVOD

1.1 Uopšteno o preduzeću SUNOKO d.o.o.

Preduzeće SUNOKO d.o.o. Sa sedištem u Novom sadu, Bulevar oslobođenja 60,
je osnovano 2005.god.

i u konstantnom je usponu, ostvaruje rast i proširenje

kapaciteta proizvodnje u zavisnosti od potrebe tržišta.
Vođeni  vizijom  da  budu  lider  u  proizvodnji  i  snabdevanju  šećerom  u  regionu  i
među  vodećim  proizvođačima  šećera  u  Evropi,  kontinuirano  raste  u  svim
segmentima poslovanja. Najveća dostignuća svog rada u negovanju korporativne
misije,  proizvodeći  šećer  najvišeg  kvaliteta  pod  najoptimalnijim  uslovima
proizvodnje,  istovremeno  brinući  o  potrebama  potrošača  i  životnoj  sredini,
preduzeće  poseduje  tri  fabrike  šećera  u  Srbiji  (Vrbasu,  Pećincima  i  Kovačici)  i
najveći  je  domaći  proizvođač  i  izvoznik  šećera.  Snabdeva  šećerom  veliki  deo
domaće i inostrane prehrambene i konditorske industrije, veliki broj veletrgovina i
domaćinstava.
Kao  odgovoran  subjekt  na  domaćem  tržištu  proizvodnje  šećera,  neprestano  teži
da  obezbedi  stabilno  i  održivo  snabdevanje  povezanih  industrija  i  najširih
potrošača šećerom.
Od osnivanja do danas rad preduzeće je sve kvalitetniji a obim posla se uvećava.
Od 2005 godine do danas preduzeće je radom na tržištu steklo značajna osnovna
sredstva i kapital.
Bio  gasno  postrojenje  je  planirano  kao  tehnološka  dopuna  za  snabdevanje
energentima proizvodnih pogona za proizvodnju šećera.

1.2 Gegrafska lokacija biogasnog preduzeća

Biogasno postrojenje je locirano na k.p. 4006/1 KO Vrbas

Slika 1: Lokacija biogasnog postrojenja

preživara. Pri tome se organska masa pomoću niza mikroorganizama gotovo u
celini konvertuje u biogas. Uz to dodatno nastaje izvesna količina energije
(toplota) i nove biomase.

Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana (50–75 vol%) i ugljen-
dioksida (25

–50 vol%). Pored toga se u biogasu nalaze i male količine vodonika,

vodonik-

sulfida, amonijaka i drugih gasova u tragovima. Na sastav načelno utiču

rišćeni supstrati, postupak fermentacije i različite tehničke izvedbe [2-1], [2-2],

[2-3], [2-

4]. Proces nastanka biogasa može da se podeli u nekoliko faza (vidi sliku

2.1). Pri tome je bitno da su pojedinačne faze razgradnje optimalno međusobno
usklađene da bi se celokupan proces odvijao bez smetnji.

U prvoj fazi, tzv. „hidrolizi“, se kompleksna jedinjenja ulazne sirovine (npr. ugljeni
hidrati, proteini, masti) razlažu na jednostavnija organska jedinjenja (npr.
aminokiseline, šećer, masne kiseline). Hidrolitičke bakterije uključene u taj proces
u tu svrhu oslobađaju enzime koji organsku masu razlažu biohemijskim putem.

Nastali  intermedijarni  proizvodi  se  zatim  u  takozvanoj  „kiselinskoj  fazi“
(acidogenezi)  pomoću  fermentativnih  (acidogenih)  bakterija  dalje  razlažu  na  niže
masne  kiseline  (sirćetna,  propionska  i  buterna  kiselina)  kao  i  ugljen-dioksid  i
vodonik.  Međutim,  pored  toga  se  formiraju  i  male  količine  mlečne  kiseline  i
alkohola.  Na  vrstu  proizvoda  nastalih  u  ovoj  fazi  utiče  koncentracija
intermedijarno formiranog vodonika.

Ovi  proizvodi  se  nakon  toga  u  okviru  acetogeneze,  tj.  „sirćetne  faze“,  pomoću
acetogenih  bakterija  konvertuju  u  prekurzorne  supstance  biogasa  (sirćetna
kiselina,  vodonik  i

ugljen-

dioksid). U tom kontekstu veliki značaj ima parcijalni

ritisak vodonika. Previsok sadržaj vodonika iz energetskih razloga sprečava

konverziju  intermedijarnih  proizvoda  acetogeneze.  Kao  posledica  toga  dolazi  do
akumulacije  organskih  kiselina,  npr.  propionske,  izobuterne,  izovalerijanske   i
kapronske  kiseline,  i  inhibiranja  nastanka  metana.  Acetogene  bakterije  (koje
formiraju  vodonik)  iz  tog  razloga  moraju  da

oforme tesnu životnu zajednicu sa

metanogenim  arhejama  koje  prilikom  nastanka  metana  zajedno  sa  ugljen-
dioksidom  troše  vodonik  (interspecijski  transfer  vodonika)  i  tako  za  acetogene
bakterije obezbeđuju prihvatljive uslove u okruženju. U narednoj „metanogenezi“,
poslednjoj  fazi  nastanka

biogasa, se pre svega sirćetna kiselina kao i vodonik i

ugljendioksid

pomoću strogo anaerobnih metanogenih arheja konvertuju u metan.

Hidrogenotrofni  metanogeni  metan  proizvode  od  vodonika  i  ugljen-dioksida,  dok
acetoklastični  metanogeni  metan  formiraju  cepanjem  kiselina.  Pod  uslovima  koji
preovlađuju  u  poljoprivrednim  biogas  postrojenjima  se  formiranje  metana  u
slučaju  većih  opterećenja  organskom  materijom  pretežno  odvija  u  reakciji  sa
vodonikom,  a  samo

u slučaju relativno malih opterećenja organskom materijom

razlaganje

m sirćetne kiseline. Iz procesa fermentacije kanalizacionog mulja da 70

metana potiče od razlaganja sirćetne kiseline, a samo 30 % od konverzije

vodonika [2-

9], ne važi kod fermentora velikog kapaciteta sa veoma kratkim

retencionim vremenima tipičnim za poljoprivredna biogas postrojenja. Ovde
dominira reakcioni put koji podrazumeva konverziju vodonika uz sintrof nu
oksidaciju acetata.

Načelno se četiri faze anaerobne razgradnje u jednostepenom

procesu odvijaju vremenski istovremeno.

Međutim, bakterije pojedinačnih faza