S A D R Ž A J
UVOD………………………………………………………………….………......1
1. Podatak, informacija i znanje – pojmovne odrednice…….…………..2
1.1. Podatak…………………….………………………………………..2
1.2. Informacija………………………………………………………….2
1.3. Znanje……………………………………………………………….3
2. Metode i tehnike prikupljanja podataka…………………………….....4
2.1. Metode prikupljanja podataka……………..………………….......5
2.1.1. Posmatranje…..…...…………………………………….…...5
2.1.2. Ispitivanje……………….…………………………………...7
2.1.2.1. Tehnike ispitivanja (intervju, anketa)...................8
2.1.2.2. Strategije ispitivanja i primena…………...……...9
2.1.3. Eksperiment, pojam i vrste..…….…….…………………..10
2.1.4. Uzorak..…………….……………………………………….11
3. Studija slučaja…………………………………………………………..11
4. Analiza dokumenta……………………………………………………..12
5. Biografska metoda……………………………………………………...12
ZAKLjUČAK………………….…………………………………………………..
14
LITERATURA
……………………………………………………………………15
U V O D
Metod je način putem koga se dolazi do naučnih saznanja i potiče od grčke reči methodos –
put, traženje. Da bi se otkrila nova saznanja potrebno je pridržavati se određenih pravila –
metodološkog pristupa, postupaka i sredstava istraživanja. Ali, metod je i u funkciji provere već
stečenih saznanja. Pri tome i metod se kao i sama nauka, kontinuirano razvija i dograđuje.
Svakodnevno shvatamo da su informacije i podaci, ključ ka uspešnom obavljanju poslova,
tako da ljudi teže ka što boljim i kvalitetnijim informacijama. Sada je znatno olakšan način
dolaska do tih informacija, u odnosu na neka prošla vremena kada je put do podataka i
informacija bio dosta duži i teži. U današnje vreme prenatrpani smo informacijama sa svih
strana. Internet, radio, televizija, novine itd. svakodnevno nam serviraju hiljade za nas bitnih ili
nebitnih informacija.
Prikupljanje podataka je jedna od najbitnijih faza u naučnim istraživnjima. U današnjem svetu
informacije su lako dostupne i do njih se može doći na mnogo više načina , za razliku od ranijih
godina. Da bi se ti podaci što kvalitetnije prikupili postoje brojni metodi za prikupljanje
podataka. Do podataka se može doći na dosta načina. Uglavnom se do podataka dolazi putem
ljudskih čula, tj. vidom, sluhom, ali do podataka se može doći i na druge načine analizom,
merenjem, upoređivanjem i sl. Posmatranjem, ispitivanjem, analizom, skaliranjem itd., može se
doći do značajnih podataka potrebnih za istraživanje, a što je još bitnije za donošenje ispravnih
zaključaka. Bez podataka, ili bolje reći bez dovoljno podataka istraživanje je nepotpuno i
nemoguće.
Da bi se bolje razumeo istraživački proces u ovom seminarskom radu fokusiraće se
metodološki postupci za prikupljanje podataka, jedna od najvažnijih faza istraživačkog procesa.
Naime, istraživački proces se sastoji od sledećih faza: Definisanje problema koji se istražuje;
Pregled ranijih istraživanja; Preciziranje problema; Izbor metoda za prikupljanje podataka;
Sprovođenje istraživanja; Interpretacija rezultata i predočavanje rezultata.
U ovom radu obrađene su neke osnovne metode i tehnike prikupljanja podataka. Takođe
videće se koje su prednosti i mane tj. nedostaci određenih metoda i tehnika prikupljanja
podataka.
1
predstavlja informaciju. Reč informacija
4
podrazumeva informisanje, obaveštavanje.
Informacija je rezultat analize i organizacije podataka na način koji daje novo znanje primaocu.
Informacija je raznolikost poruka od pošiljaoca do primaoca.
Informacija je sveukupnost podataka o svim mogućim objektima, pojavama ili procesima.
Predstavlja se u obliku crteža, teksta, zvučnih i svetlosnih signala, energetskih i nervnih impulsa
itd.
Po kriterijumu nastanka informacije se dele na:
•
elementarne (odražavaju procese i pojave mrtve prirode),
•
biološke (odražavaju procese u životinjskom i biljnom svetu) i
•
socijalne (odražavaju procese u ljudskom društvu).
Informacije koje stvara i koristi čovek dele se na:
•
masovne (društveno-političke, naučno-popularne itd.),
•
specijalne (naučne, tehničke, ekonomske itd.) i
•
lične.
1.3. Znanje
„Informacije su podaci kojima je data određena struktura;
Znanje su one informacije kojima je pridružen smisao.“
DIKW (Data, Information, Knowledge, Wisdom)
5
Informacija postaje znanje kad je interpretirana, odnosno stavljena u kontekst ili kad joj je
dodato značenje. Informaciju čine podaci kojima je dato značenje putem relacijskih veza,
odnosno organizovani podaci koji su uređeni za bolje shvatanje i razumevanje. Drugim rečima,
znanje je kao neka zbirka informacija. Značenje informacije može biti korisno, ali i ne mora. To
znači, kad neko pamti informacije, tada on skuplja, odnosno gomila informacije. To može biti
korisno znanje jednoj osobi, ali ne i drugima. Npr., deca u osnovnoj školi mogu odgovoriti da je
2+2=4 jer imaju usvojeno to znanje, ali ne mogu odgovoriti koliko je 1267 x 300 jer bi to
zahtevalo posedovanje dodatnih znanja koja bi morala biti obuhvaćena razumevanjem.
6
Znanje čine činjenice koje postoje unutar psihičke strukture koju svest može obraditi. Ljudski
um koristi to znanje za biranje između mogućnosti, a time reakcije i ponašanja postaju I. Kada
4
(
lat. Informare, engl. Information
) - poučavanje, upućivanje, uputstvo, obaveštavanje, obaveštenje, raspitivanje,
obaveštenost, obavest, izveštaj, sudsko izvinjenje, istraga.
5
https://philpapers.org/archive/MICHRO.pdf
6
http://hr.wikipedia.org/wiki/podatak, informacija, znanje, mudrost
3
vrednosti i obaveze vode inteligentno ponašanje, ono je zapravo temeljeno na mudrosti. Mudrost
je iskustvo, znanje, razumevanje - sve ovo uz razboritost, praktičnost, diskretnost i zdrav razum,
odnosno mudrost je sposobnost donošenja ispravnih odluka. Dakle, podatak je najosnovniji nivo,
informacija dodaje kontekst, znanje dodaje kako ga upotrebiti, a mudrost kada i zašto ga
upotrebiti.
2. Metode i tehnike prikupljanja podataka
Metode i tehnike prikupljanja podataka su deo naučnog metoda. Reč je, kako ima samo ime
kaže, o onim metodama kojima se koristimo u prikupljanju podataka. Tehnike istraživanja
predstavljaju sistematsko i svrsishodno jedinstvo postupaka i instrumenata. Međutim, ovaj deo
naučnog metoda podrazumeva: ocenu, sređivanje, obradu podataka i zaključivanje na osnovu
njih. U tom pogledu postoji povezanost i međuzavisnost između metoda prikupljanja i metoda
obrade podataka. Sjstva podataka su ono što te metode povezuje u celinu.
U svakodnevnoj komunikaciji, u dnevnom opštenju često se pogrešno poistovećuju značenja
pojmova: podatak, informacija,obaveštenje itd. Otuda je potrebno prethodno utvrditi izvesne
bitne razlike između pomenutih termina odnosno pojmova.
Sve što se posredstvom realnih manifestacija može opaziti, pa prema tome i naučnim
metodama, iskustveno saznavati i proveravati, smatra se realnim činjenicama. Naša opažanja i
saznavanja realnih činjenica, čak i elementarnih, nisu u datom trenutku potpuna, kompleksna,
produbljena. Takva naša pojedinačna opažanja i saznanja, koja možemo da evidentiramo,
nazivamo podacima. U literaturi susrećemo stav da su podaci „obaveštenja o stvarnosti“. Pod
obaveštenjima treba podrazumevati smisleno organizovane podatke u poruku određenog
značenja. Podatak je konstatovanje postojanja-nepostojanja (prisustva-odsustva) određenog
indikatora.
Sakupljanje podataka je sistem unapred organizovanih aktivnosti usmerenih na opažanje i
evidentiranje odabranih spoljnih manifestacija određene suštine, korišćenjem odgovarajućih
naučno verifikovanih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka koji odgovaraju svojstvima
pojave, predmetu i ciljevima istraživanja i izvorima podataka i obaveštenja.
4
