Mala i srednja preduzeća u Srbiji

UNIVERZITET ’’UNION NIKOLA TESLA’’ U BEOGRADU

Fakultet za Preduzetnički biznis

Predmet:

Menadžment malog biznisa

Seminarski rad

Tema rada:

Mala i srednja preduzeća u Srbiji

Mentor:

Student:

Doc. dr Nebojša Zakić

Katarina Ivanović 40/2009

Novembar, 2011.

Sadržaj:

5.1. Definisanje razvojne strategije preduzeća................................................................7
5.2. Strategija tržišne ekspanzije proizvod / usluge........................................................9
5.3. Pravci razvoja malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji.................................10
5.4. Ograničenja u razvoju malih i srednjih preduzeća.................................................10

6. Mere za razvoj malog biznisa........................................................................................11

6.1. Mere za razvoj malih i srednjih preduzeća u privredi Srbije..................................11
6.2. Politika razvoja malih i srednjih preduzeća u Evropskoj uniji, kao budućnost razvoja
Srbiji.............................................................................................................................. 12

Zaključak...........................................................................................................................14
Literatura............................................................................................................................15

2. Mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji i svetu

Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljna niti presudna samo velika preduzeća. U
većini industrijskih grana, pa i u privredi kao celini, nailazi se na kombinaciju veličina
preduzeća.

Još uvek aktuelni tranzicioni tokovi – tokovi privatizacije dovode do punog „jeka“ ovog vida
organizovanja preduzetničkih aktivnosti, tj. pojave malih i srednjih preduzeća.

Zapravo, od kraja dvadesetog veka u našoj zemlji su učinjeni prvi koraci privredne reforme.
Danas, kao svedoci tog reformatorskog procesa možemo konstatovati da osnovu čini pojava
velikog broja privatnih preduzeća. Od tada, do današnjeg dana broj malih i srednjih preduzeća
je bar za pet puta veći. Kao što je već u uvodnim razmatranjima konstatovano, razvrstavanja
na mala, srednja i velika preduzeća učinjeno je na osnovu „globalnih standarda“. Nema
univerzalne definicije malih preduzeća, ona je najčešće opredeljena stepenom razvijenosti
nacionalne ekonomije i njenom strukturom.

Postoje različiti pristupi i kriterijumi u razvrstavanju preduzeća ali, postoje oni koji su skoro
načelno prihvaćeni u većini zemalja. Naime, reč je o sledećim kriterijumima:

1. po broju zaposlenih,
2. po veličini ukupnog prihoda
3. po veličini ukupne imovine
4. po delatnosti koju obavljaju.

Prema našem Zakonu o računovodstvu i reviziji od prethodna četiri navedena kriterijuma
moraju biti bar dva ispunjena kako bi preduzeće bilo klasifikovano u datu grupu.

Na osnovu datih kriterijuma u mala preduzeća klasifikujemo preduzeće koje ispunjava:

1. da je prosečan broj zaposlenih na osnovu časova rada najmanje 50
2. da je godišnji prihod manji od 8 hiljada prosečnih mesečnih bruto zarada

zaposlenih u Srbiji

3. da je prosečna vrednost imovine manja od 6 hiljada prosečnih bruto zarada

zaposlenih u Srbiji.

Takođe, primenom navedena četiri kriterijuma za razvrstavanje u srednja preduzeća spadaju:

1. ona preduzeća gde je prosečan broj zaposlenih na osnovu časova rada od 50

do 250

2. da je godišnji prihod od 8 hiljada do 40 hiljada prosečnih bruto zarada

zaposlenih u Srbiji

3. da je prosečna vrednost imovine od 6 hiljada do 30 hiljada prosečnih

mesečnih bruto zarada zaposlenih u Srbiji.

PENEZIĆ, Nenad:

Preduzetništvo-savremeni pristup

, Akademska knjiga Novi Sad,2008. str. 164

POPOVIĆ, Pavle:

Preduzetništvo – granice rasta

, Ekonomski institut Beograd, 1995. str. 56

U   velika   preduzeća   spadaju   sva   ona   preduzeća   koja   nisu   razvrstana   po   prethodnim
kriterijumima   ili   koja   ispunjavaju   bar   dva   suprotna   uslova   od   navedenih   kriterijuma   za
razvrstavanje.
Treba istaći i to, da ukoliko posmatramo svetske razmere možemo zaključiti da veliki  broj
zemalja primenjuje i druge kriterijume za razvrstavanje. Takođe, u nekim zemljama mala i
srednja preduzeća klasifikovana su u istom rangu, to znači da između njih ne postoje razlike.

Sjedinjene Američke države svoju tipologiju za klasifikaciju zasnivaju na pokazatelju broja
zaposlenih i na osnovu toga u mala i srednja preduzeća rangiraju sva preduzeća koja imaju do
500 zaposlenih.

Za razliku od prethodnih zemalja u Holandiji je vršena klasifikacija na sledeći način:



u mala preduzeća spadaju sva ona preduzeća koja broje od 11 do 49
zaposlenih



u srednja preduzeća spadaju preduzeća koja imaju od 50 do 500 zaposlenih,



u velika preduzeća se ubrajaju organizacije sa više od 500 zaposlenih.

Pored ovih vidova organizovanja treba istaći i to da preduzeća do 10 zaposlenih su svrstana u
zanatska preduzeća – radnje.

Napred navedene zemlje imaju klasifikaciju preduzeća nezavisnu od delatnosti kojom se
preduzeće bavi dok u nekim zemljama postoje klasifikacione metode u zavisnosti od
delatnosti.

U Japanu se klasifikacija malih i srednjih preduzeća vrši u zavisnosti od delatnosti kojom se
preduzeća bave:



u industriji i rudarstvu: do 300 zaposlenih a kapital treba da iznosi do 100
miliona jena



trgovina na veliko: 100 zaposlenih a kapital do 30 miliona jena



trgovina na malo i usluge: do 50 zaposlenih a kapital do 10 miliona jena.

Broj malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji u periodu 1999-2006, prema podacima
Privredne komore Srbije:

godina

mala

srednja

velika