Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
СЕМИНАРСКИ РАД
КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА У ЛАБОРАТОРИЈИ
Процена мерне несигурности у микробиолошким методама испитивања
Предметни наставник: Илија Ђекић Студент: Милица Радујков
У Земуну, јануар 2018. год.
3
Процена мерне несигурности је базирана према Техничкој спецификацији ISO/TS
19036, Microbiology of food and animal feeding stuffs – Guidelines for the estimation of
measurement uncertainty for quantitative determinations (GUM), који дефинише примену на
квантитативне анализе:
производа намењених за исхрану људи и животиња, и
услове животне средине у домену производње и руковања храном.
Стандард ISO/TS 19036 се примењује на бројање микроорганизама помоћу colony-
count техником, а примењив је и на квантитативне анализе алтернативним
инструменталним методама. Стандард није примењив на:
бројање помоћу највероватније методе бројања или
анализе ниског броја микроорганизама.
Код микробиолошких метода испитивања, процена мерне несигурности представља
велики изазов услед појава као што су нехомогена дистрибуција микрорганизама у узорку,
фенотипске разлике или делимичне повреде ћелија микрорганизама. Штавише, није лако
тачно измерити допринос сваког појединачног корака аналитичког процеса у
микробиологији хране где је
аналит живи организам, чије физиолошко стање може увелико да варира
и где циљ анализе обухвата различите сојеве, различите врсте или различите
родове.
Водич у изражавање несигурности мерења (GUM) је масовно усвојени стандардни
приступ који препоручује процену индивидуалних извора варијабилности која доприноси
несигурности процеса мерења.
За одређивање мерне несигурности постоји приступ са моделовањем и
алтернативни приступи коришћењем података из валидационих експеримената и контроле
квалитета, као и податке међулабораторијских поређења. Приступ за процену мерне
несигурности са моделовањем није применљив у микробиолошкој методи испитивања
обзиром да највећи доприноси мерној несигурности потичу од нехомогености узорка (у
смислу дистирбуције микроорганизама) и узорковања (слика 1.)
4
2. ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ
2.1 Стандардна мерна несигурност u(x
i
)
Стандардна мерна несигурност u(x
i
)-несигурност резултата мерења изражена као
стандардна девијација.
2.2Комбинована стандардна мерна несигурност u
c
(y)
Комбинована стандардна мерна несигурност u
c
(y) - стандардна мерна несигурност
резултата мерења када се резултат добија као вредност других количина, једнака
позитивном квадратном корену сума варијансе или коваријансе.
2.3Проширена несигурност U
U-величина која дефинише интервал око резултата мерења који се може очекивати
као дисперзија важећих резултата. Проширена мерна несигурност U се израчунава као
комбинована стандардна мерна несигурност u
c
(y) и фактор корекције к.
U=к u
c
(y)
2.4 Фактор корекције, к
Нумерички фактор, к, који се користи да би мултиплицирао стандардну мерну
несигурност како би се добила проширена мерна несигурност. Фактор корекције је
углавном од 2 до 3.
2.5 Биас
Биас је разлика између очекиваних резултата теста и прихваћене референтне
вредности. Биас је тотална систематска грешка која је последица једне или више
систематских грешака.
2.6 Квантитативна метода
Кванититативна метода даје одговор о количини аналита мереног директно или
индиректно у извесној количини узорка.
2.7 Репродуктивност
Репродуктивност представља апсолутну разлику два појединачна резултата
испитивања, добијена истом методом на идентичном материјалу за испитивање, у
различитим лабораторијама (међулабораторијска репродуктивност) или апсолутну разлику
два појединачна резултата испитивања, добијена истом методом на идентичном
материјалу за испитивање у истој лабораторији са различитим извршиоцима, коришћењем
различите опреме, у различитим околностима (унутарлабораторијска репродуктивност)
