ЈУ Средња школа „28. јуни“
Источно Сарајево
Република Српска
Матурски рад из предмета:
МОТОРИ И МОТОРНА ВОЗИЛА
Тема:
Покретни дијелови мотора, разводни механизам
4
1. НАСТАНАК МОТОРА СУС
Мотори СУС су топлотни мотори који хемијску енергију горива, путем сагоријевања, у
за то предвиђеном простору (цилиндру или комори за сагоријевање), претварају у
потенцијалну енегрију продуката сагоријевања. Та енегрија се ширењем (експанзијом),
посредством одговарајућег моторног механизма (клипног махенизма или статора и
ротора) претвара у корисну механичку енергију. Први покушаји развоја мотора СУС
чињени су у 17. вијеку, попут Хаутефелов мотора СУС за потребе индустрије и
Папеновог СУС мотора са вентилима... Инжењер Бо Де Рош, из Француске, 1861. год. је
дошао на идеју какав би требало да буде и како да ради четворотактни мотор са
унутрашњим сагоријевањем, али се то завршило само на теоријском виђењу, јер његов
мотор никада није практично прорадио. Американац, Џорџ Брајтон, је 1872.год. наставио
усавршавање мотора СУС и захваљујући томе, конструисао први двотактни мотор.
1
Маркус је 1875. год. конструисао двотактни мотор за аутомобил који је као погонско
гориво користио бензин. Снага мотора се преносила ужетом, што указује да се радило о
врло малој снази. За развој мотора СУС, посебно је значајна 1878. год. јер је тада њемачки
инжењер Николаус Ото усавршио и реализовао Бо Де Рошову идеју, конструишавши
четворотактни бензијски мотор. Тиме су постављене основе за развој СУС мотора.
Захваљујући успјешној конструкцији, ти мотори носе назив ,,ото-мотори''. Значајан
допринос развоју аутомобила припада Карлу Бенцу, јер је 1879. год. потпуно завршио
конструкцију двотактног мотора. Готлиб Дајмлер 1884. год. конструише мотор на погон
са лакшим течним горивом, који је радио са малим бројем обртаја. Њемачки инжењер
Рудолф Дизел је 1897. год. конструисао мотор на дизел гориво снаге око 14kW, који по
њему носи назив ,,дизел-мотор''. Заједничко првим конструкцијама мотора, током
њиховог развоја, јесте мали број обртаја (500-600 мин-1), а самим тим и мала снага (3-4
kW). Постигнути резултати у конструктивним рјешењима су од фундаменталног значаја,
јер су тим техничким рјешењима рашчишћене многе дилеме и створени темељи за
интензивији рад на конструкцији мотора са бољим карактеристикама, како по броју
обртаја, тако и снаге мотора, те у вези с тим и боља конструктивна рјешења возила у
цјелини.
2
1
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Мотор
2
Александар Стефановић, „Друмска возила“, Ниш, 2010.
5
2. МОТОРИ СА УНУТРАШЊИМ САГОРИЈЕВАЊЕМ – СУС
МОТОРИ
Клипни мотори са унутрашњим сагоријевањем су мотори који се користе на данашњим
аутомобилима. Осим на моторним возилима (путничким аутомобилима, камионима,
мотоциклима), радним машинама (тракторима, комбајнима и др.) и механизацији
уопште, користе се и на бродовима (велики, спороходни дизел мотори), чамцима, а у
мањој мјери и за погон локомотива и летелица. Процијењује се да се у овим моторима
потроши преко 25% укупне свјетске потрошње енергије (индустрија, транспорт, гријање,
...). У друмском транспорту троше скоро 99% енергије, у воденом преко 75%, док у
жељезничком и ваздушном и мање од 10%. Ови мотори остварују механички рад на
рачун потенцијалне енергије продуката сагоријевања.
3
Код моторних возила се у
огромној већини користе "класични" клипни мотори (тј. ото и дизел мотори), мада стално
има покушаја за увођење ванкеловог мотора. Постоје и покушаји уградње гасне турбине
(амерички тенк М1 Абрамс има овакав погон), али то је изводљиво само код тешких
возила. У последње вријеме присутни су у хибридни погон, па и електрични.
Аутомобилски мотори као гориво користе (моторни) бензин, дизел гориво или течни
нафтни гас - ТНГ (тзв. плин), евентуално Компримовани природни гас - КПГ. Због
недостатка нафте као основне сировине, аутомобилска индустрија покушава да нађе
алтернативну врсту горива. Међу клипним СУС моторима апсолутну доминацију у
примени имају транслаторни (линијски) клипни мотори са унутрашњим сагоријевањем
(СУС), тј. "класични" клипни СУС мотори. Ту спадају ото (Отто Николаус) - називани
још и бензински мотори и дизел мотори (Рудолф Диесел). Они се међусобно разликују по
термодинамичком циклусу по којим раде (и по којима су и добили имена), из чега
произилази и принципијелна разлика у врстама горива које користе: ото мотори користе
моторне бензине, али и алтернативна горива, као што су ТНГ, КПГ и ТПГ, алкохолна
горива, евентуално и биогас, док дизел мотори користе дизел гориво и биодизел,
евентуално делимично и КПГ и ТПГ. И једни и други могу бити двотактни или
четворотактни. Остале разлике су следеће: Ото мотори - након сабијања смјеше горива и
ваздуха, до њеног упаљења долази варницом, која настаје на свјећици. Нема експлозије,
сагоријевање се врши по слојевима. Смјеша се код старијих модела мотора формирала у
карбуратору, а данас убризгавањем горива ("ињецтион мотори"), било испред цилиндра
3
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Klipni_motor
