Preventivno održavanje parnih turbina

Мићић Драган                                                              Превентивно одржавање 

парних турбина

Слика 1.2 Херонова „ парна турбина“ (обртна лопта, еолипил), 120 

п.н.е

Након Херона, први следећи писани траг о обртној турбомашини, 

намјењеној за добијање механичког рада, срећемо тек после 16. векова. У 

својим списима, сличну машину је нацртао и Леонардо Да Винчи, око 

1500. године. 

И   ако   по   изгледу   и   принципу   рада   не   одговарају   датој   дефиницији 

турбомашине,   ипак,   ти   уређаји   представљају   прве   покушаје   да   се   уз 

помоћ   топлотне   енергије   нагомилане   у   воденој   пари     или   топлом 

ваздуху, претворе у механички рад, уз реализацију ротационог кретања. 

После Леонарда Да Винчија, опис акционе парне турбомашинекоји 

покреће   млаз   паре,   пишући   о   Исламском   инжињерству   дао   је 

проналазач   Дино.   Идеја   о   томе   уређају   је   стотинак   година   касније 

инспирисала   итал.   апотекара   Де   Бранка,   који   је   применио   принцип 

обртне лопте за израду погонског уређаја сличног воденичком точку, 

који је покретан воденом паром. 

Значајније   напредовање   према   модерним   турбомашинама 

остварено је у 18. веку. Папин је 1705. године публиковао потпуни приказ 

центрифугалне дуваљке и пумпе коју је он развио. После тога је велики 

швајцарски   математичар   Ојлер,   дефинисао   принципијалне   основе 

Теорије турбомашина

. 

Прво велико изучавање турбомашина на бази модела тестирао је 

британски научник Смитон, током 1752 године, а наставњено је у даљем 

периоду. Од тада почиње употреба назива „турбине“, од стане научника 

Клауде   Бордина,   која   је   настала   од   синтагме   „то   што   обрће   као 

центрифугални тон“. Ово је све допринело значајнијем убрзању развоја и 

пројектовања турбомашина. 

3