Tema:
Zlostavljanje i zanemarivanje dece i rad sa zlostavljanom decom
Sadržaj;
1
1. Uvodna reč…………………………………………………………………3
1.1.Istorijski prikaz zlostavljanja dece…….………………………………………3
1.2.Prevalenca zlostavljane dece…………………………………………………..5
1.3.Prevencija…………………….……………………………….……………….6
2.Fizičko zlostavljanje…………………………………..……………………7
2.1.Uvodna reč…………………………………………………………………….7
2.2.Razvojni put fizički zlostavljane dece…………………………………………7
2.3.Uzroci fizičkog zlostvljanja dece………………………………………………8
2.4.Sindrom pretučenog deteta…………………………………………………….9
2.5.Lečenje fizičkog zlostaljanja…………………………………………………..9
2.6.Prevencija fizičkog zlostavljanja……………………………………………..10
3.Emocionalno zlostavljanje dece…………………………………………….11
3.1.Uvodna reč……………………………………………………………………11
3.2.Lečenje………………………………………………………………………..12
4.Seksualno zlostavljanje dece……………………………………………….13
4.1.Uvodna reč……………………………………………………………………13
4.2.Prevalenca i incidenca seksualnog zlostavljanja dece………………………..14
4.3.Simptomatologija zlostavljane dece…………………………………………..14
4.4.Lečenje seksualnog zlostavljanja dece………………………………………..15
4.5.Prevencija seksualnog zlostavljanja kod dece………………………………...15
5.Zanemarivanje dece………………………………………………………..17
6.Zaključak…………………………………………………………………...17
7.Literatura……………………………………………………………………18
2
su se smatrala prljavim, tvrdoglavim i grešnim bićima, a cilj roditelja kao
vaspitača je da te osobine isprave svojim vaspitnim merama koje su bile fizičko
kažnjavanje koje je karakterisao jak intenzitet, akoji je tada socijalno bio
prihvatljiv. Kada na scenu stupe Džon Lok i Žan-Žak Ruso stvari se okreću u
korist dece. Oni decu posmatraju kao neutralna bića ili praznu tablu. Lok je
smatrao da decu oblikuju roditelji i druge važne odrsale osobe iz okruženja, koji
usmeravaju dete na to šta je dobro, a šta loše. Ruso kaže da deca imaju čulo za
dobro i loše, a da je jedini zadatak roditelja da zadovoljava potrebe deteta i da ga
pusti da se slobodno razvija. U toku industrijske revolucije javio se novi problem
radnog zlostavljanja siromašne dece, koja su morala da rade duge smene i
poslove za koje nisu fizički i psihički razvojno zreli.
Prvi prijavljeni slučaj zlostavljanja u istoriji dogodio se u New York-u, devojčica
Mery Ellen Wilson pretrpela je fižičko zlostavljanje i zapostavljanje(McCoy &
Keen, 2013). Mary se rodila kao siroče čiji je otac u ratu poginuo, kada je njena
majka izgubila finansijsku sigurnost morala je devojčicu predati u dom za
nezbrinutu decu. Mery je dobila hraniteljsku porodicu, ali ubrzo jedan od
staratelja preminu, nakon čega se o njioj brine preostali staratelj ženskog pola.
Mery je od strane nje trpela fizičko zlostavljanje kao i zapostavljanje. Jedna od
komšija Etta W. primetila je znake zlostavljanja nakon čega je pozvala policiju.
Međutim kako nije postojao zakon 1873. godine koji je regulisao ovakve postupke,
Etta je pozvala Udruženje za prevenciju okrutnosti prema životinjama. Nakon
njihove opservacije kuće i deteta dete je oduzeto, a hranitelj je kažnjen. Sudija je
uzeo u obzir da Mery nema rodbinu koja bi je usvojila, tako da je Etta zatražila
starateljstvo koje joj je i dodeljeno. Ovaj slučaj predstavlja prekretnicu na
posmatranje zlostavljanja dece, ako je 1873. godine postojalo udruženje za zaštitu
životinja, zašto ne bi i za zaštitu zlostavljane dece.
4
Tek 1974. godine donešen je prvi zakon koji se ticao zlostavljanja dece, koji su se
nakon godinama nadkandno dopunjavali i proširivali. Najznačajniji korak u
formiranju standarda zaštite dece je formulisanje Konvencije o pravima deteta
1989. godine od strane skupštine Ujedinjenih Nacija.
Kroz istoriju tretiranje dece u svetu i u Srbiji se nije mnogo razlikovalo. Međutim
krajem 18. i početkom 19. veka primećene su određeni specifični oblici
kažnjavanja dece što u školskim ustanovama , što kod kuće. Primeri obika
5
Slika 1.1.Mery Ellen
Wilson
Slika 1.2.Uslovi života
Mery
od 7565 učenika. Hanak i saradnici (2013) predstavljajući rezultate navedenog
istraživanja tako navode da je identifikovana prevalenca psihološkog nasilja
68,44% (incidenca 59,62%), prevalenca fizičkog nasilja 69,18% (incidenca 46,48%),
prevalence seksualnog nasilja 8,49% (incidenca 6,24%), dok je prevalenca
osećanja
zanemarenosti 28,83% (incidenca 22,85) (str. 64).
1.3.Prevencija
Prevencija kao program je razvijena pod društvenom reakcijom na fenomem
zlostavljanja. Kako je svest o problemu viktimizacije dece rasla tako se razvoj
preventivnih programa nadograđivao. Razvoj i rasprostranjenost medija je samo
stimuativno uticao na formiranje specifičnih programa prevencije.
Postoji tri nivoa prevencije u domenu zlostavljanja dece(McCoy & Keen, 2013);
1.Primarna prevencija- prevencija na nivou populacije radi smanjenja incidence
slučajeva zlostavljane dece.
2.Sekundarna prevencija- prevencija na nivou specifičnih grupa radi smanjenja
incidence slučajeva zlostavčjane dece.
3.Tercijarna prevencija- smanjenje na minimum efekata već postojećeg
problema.
7
