FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I EKONOMISTA ZA
RUKOVODEĆE KADROVE
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEĆA
BEOGRAD, AVGUST 2013 GOD.
MILOŠ LUKOVIĆ I 394/12
1
SADRŽAJ:
KARAKTERISTIKE I ANALIZA BILANSA STANJA 3
ANALIZA BILANSNE AKTIVE 4
ANALIZA BILANSNE PASIVE 5
ANALIZA BILANSA USPEHA 6
METODA UKUPNIH TROŠKOVA 7
METODA PRODATIH UČINAKA 8
RACIO LIKVIDNOSTI 9
RACIO SOLVENTNOSTI 11
RACIO IZVORA FINANSIRANJA 12
LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI 14
IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA (CASH FLOW) 15
POSLOVNI I FINANSIJSKI LEVERIDŽ 16
RACIO OBRTA 17
NETO OBRTNI FOND I NETO OBRTNA SREDSTVA 20
ANALIZA OSNOVNIH SREDSTAVA 21
ZAKLJUČAK 22
LITERATURA 23
2
2. ANALIZA BILANSNE AKTIVE:
Bilansnu aktivu
čine sva sredstva kojima privredni subjekt punopravno raspolaže u
određenom trenutku. Nju čine i sredstva koja su nabavljena a još uvek nisu plaćena.
Zadatak analize bilansne aktive svodi se na izvođenje konstatacija o njenom obimu,
strukturi i dinamici. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a
fiktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde
se poslovna dele još i na osnovna i obrtna sredstva. Idealno stanje je kada u aktivi nema
smanjenja sredstava, tj. kada je aktiva jednaka realnoj aktivi.
U literaturi i praksi bilansna aktiva se često poistovećuje sa pojmom imovine, što je
pogrešno, jer se u aktivi može iskazivati i gubitak. Aktiva je bilansno-tehnički pojam a
imovina ekonomski. Da bi se uočila razlika između bilansne imovine i imovine
preduzeća treba definisati pojmove:
Bruto imovina je zbir imovinskih delova na strani aktive umanjen za promene vrednosti.
Neto imovina je razlika bruto imovine i dugova, tj. jednaka je sopstvenom kapitalu.
Bilansna imovina je vrednost imovine i kapitala u bilansu.
Osnovna sredstva
se mogu podeliti na osnovna sredstva u pripremi i aktivna osnovna
sredstva. Pojam osnovnih sredstava se ne pojavljuje u kontnom okviru, već se koristi
nešto širi pojam stalne imovine. Stalna imovina se sastoji iz:
Nematerijalnih ulaganja
Nekretnina, postrojenja i opreme
Dugoročnih finansijskih plasmana
Obrtna sredstva
svoju vrednost u celini prenose na nove proizvode i usluge. U toku
svog kretanja nalaze se u robnom i novčanom obliku. Obrtnim sredstvima smatraju se
ona sredstva čiji je koeficjent obrta veći od 1, tj. koja se u godinu dana obrnu bar jednom.
Obrtna sredstva sastoje se iz:
Zaliha
Kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine
4
Aktivna vremenska razgraničenja
se javljaju kao sredstvo pomoću kojeg se preduzeće
pravično opterećuje troškovima. AVR najčešće predstavljaju unapred plaćeni troškovi.
Gubitak
se pojavljuje prilikom zatvaranja računa uspeha kao višak ukupnih rashoda u
odnosu na prihode. Gubitak se prikazuje u aktivi nakon zbira poslovne imovine.
3. ANALIZA BILANSNE PASIVE:
Pasiva
je pokazatelj izvora finansiranja i izražava finansijsku strukturu preduzeća. Može
se posmatrati sa aspekta vlasništva, vremena i namene. Prema vlasništvu, izvori
finansiranja mogu biti sopstveni i tuđi, sa aspekta vremena, dugoročni i kratkoročni i sa
aspekta namene tako da se svaki izvor odnosi na određenu vrstu sredstava.Izvori
sredstava obuhvataju sledeće grupe:
Kapital
Dugoročna rezervisanja i obaveze
-
Dugoročna rezervisanja
-
Dugoročne obaveze
-
Kratkoročne obaveze
Za određivanje optimalne strukture kapitala koristilo se tzv.
zlatno pravlo za izravnanje
rizika
koje zahteva da odnos sopstvenog i tuđeg kapitala bude 1:1. Danas se smatra da je
učešće sopstvenog kapitala manje od 30% visokorizično za poslovanje preduzeća, i to je
limit za odobravanje bankarskih kredita. Veće učešće sopstvenog kapitala poboljšava
finansijski položaj preduzeća i ima zaštitnu ulogu za poverioce.
Finansijska struktura kod društva lica:
Kod
inokosnih preduzeća
, tj preduzeća gde je jedno lice vlasnik i preduzetnik, odvaja se
imovina vlasnika firme od imovine firme, u cilju zaštite spoljašnjih investitora i
poslovnih partnera.
Kod
komanditnog društva
, komplementari odgovaraju za obaveze firme celokupnom
svojom imovinom, i onom koju nisu uneli u preduzeće, dok komanditori odgovaraju
samo onim delom koji su uneli.
Kod
ortačkog društva
, partneri će imati upravljačka prava srazmerno procentualnom
učešću u strukturi kapitala.
Finansijska struktura kod društva kapitala:
5
Finansijski rashodi: rashodi iz odnosa sa povezanim preduzećima, kamate, negativne
kursne razlike...
Ostali rashodi: gubici po osnovu prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja
i opreme, gubici od prodaje materijala, manjkovi...
Analiza
prihoda
treba da se sagleda obim prihoda u tekućoj godini i njegov trend u
odnosu na prošlu godinu. Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode i potrebno
ih je detaljno analizirati. Najveći deo poslovnog prihoda formira se po osnovu naplaćene
realizacije učinaka. Prodajna cena i količina usluga su faktori koji utiču na visinu i trend
promene poslovnog prihoda. U slučajevima avansnog ili odloženog plaćanja mora se
posebno voditi računa, jer mogu dati nepotpunu sliku i dovesti do pogrešnih zaključaka.
Poslovni prihodi: prihodi od prodaje robe, prihodi od prodaje proizvoda i usluga, prihodi
od aktiviranja učinaka, promena vrednosti zaliha...
Finansijski prihodi: prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike...
Ostali prihodi: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretenine, postrojenja i
oprema, dobici od prodaje dugoročnih HOV, viškovi, prihodi od smanjenja
obaveza,naplaćena otpisana potraživanja, ostali prihodi...
5. METODA UKUPNIH TROŠKOVA:
Metod ukupnih troškova
se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima
predstavljaju ukupni troškovi perioda, a ne troškovi prodatih proizvoda. Poslovni rezultat
se utvrđuje suprotstavljanjem svih rashoda i svih učinaka za taj obračunski period,
nezavisno od toga da li su učinci prodati ili se nalaze na stanju zaliha. Problem nastaje
kada se prodaja ne podudara sa proizvodnjom, i tada je neophodno da se prihodi od
prodaje koriguju za promenu vrednosti zaliha ( nedovršene proizvodnje i gotovih
proizvoda). Pri tome se povećanje ili smanjenje stanja zaliha obračunava po ceni
koštanja, što je u skladu sa načelom realizacije, koje ne dozvoljava iskazivanje
nerealizovanih dobitaka.
Metoda ukupnih troškova ima dve varijante, metodu punih ukupnih troškova (
bruto
princip
) i metodu nepotpunih ukupnih troškova (
neto princip
). U Srbiji se primenjuje
7
