МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за државну управу и администацију
Основне академске студије
Предмет
: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ
Наставник
: Проф. др Милан Р. Милановић
Јована Чургуз,
А1058/12
ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА У СРБИЈИ (2008-20012)
__________________________________________________
- семинарски рад -
Београд, 16.05.2013. године
САДРЖАЈ
1. Увод.................................................................................................................3
2. 2008. година....................................................................................................4
3. 2009. година....................................................................................................7
4. 2010. година....................................................................................................8
5. 2011. година....................................................................................................9
6. 2012. година..................................................................................................11
7. Закључак.......................................................................................................12
8. Литература.................................................................................................13
2
Sa obnovljenom
Beogradskom berzom
1989. godine, osnivanjem
Komisije za hartije
od vrednosti
(1990) i
Centralnog registra
(2002), sa donošenjem niza zakona (o preduzećima,
hartijama od vrednosti, akcijskom fondu
10
, privatizaciji, itd.), obezbeđen je početni
institucionalni okvir za operacije na finansijskom tržištu u Srbiji. Neka institucionalna rešenja
još uvek nedostaju ili su doneta u poslednjih nekoliko meseci pre pisanja ovog teksta.
Mnogi autori vide u niskom prometu i vrlo kratkoj listi hartija od vrednosti na stalnom
trgovanju, glavne odlike srpskog tržišta kapitala.
2. 2008 година
У 2008. години, светска економска кретања су у великој мери утицала на
кретање домаће економије, а ефекти кризе су се појачавали од почетка године снажећи
формиране трендове. На макроекономском нивоу у Србији је дошло до успоравања
раста привредних активности и реалних зарада, уз истовремени раст
спољнотрговинског И фискалног дефицита. Основне макроекономске неравнотеже у
2008. огледају се у високом фискалном дефициту (2,0% БДП), високом дефициту
текућег рачуна (18,3% БДП), високој инфлацији И високој стопи незапослености
(18,6%) упозоравајући на могућност дубоке економске И платнобилансне кризе у
земљи. Дефицит текућег рачуна није могао бити компензован суфицитом оствареним у
финансијским и капиталним трансакцијама што је резултирало смањењем девизних
резерви централне банке, чији је ниво пао на 12,85 милијарди долара, што је за 3,22
милијарде долара нижи ниво у односу на 2007. годину. Курс динара према евру је
упркос рестриктивној монетарној политици Народне банке, у другој половини године
забележио снажан пад. Додатни притисак на курс динара проузро кован је и бржим
растом увоза од извоза у 2008. години у којој је спољнотрговински дефицит за првих 11
месеци износио 7,5 милијарди евра.
Успоравање привредних активности уз пад цена сировина, пре свега цена нафте
на светском тржишту, као и цена пољопривредних производа, довело је до успоравања
инфлације и цена на мало у другој половини 2008. године, па је базна инфлација
достигла ниво од 10,1% уз раст цена на мало од 6,8%.
Током 2008. године у условима глобалне финанијске кризе у Србији је дошло до
смањења домаће тражње кроз смањње јавне и приватне потрошње која је
проузрокована смањење раста зарада и доступности кредита. По подацима
Министарства финансија директне стране инвестиције у 2008. години су биле нешто
више него у претходној години, али је ниво од 1,7 милијарди евра двоструко нижи од
рекордне 2006. године. Погоршање ликвидности и поскупљење кредита довело је
успоравања раста услуга финансијског сектора, а раст несигурности код становништва
је као последицу имао смањење штедње у банкама. На спречавање ефеката неповерења
у банкарски систем и штедњу реаговало се усвајањем измена и допуна Закона о
4
