ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
БАЊА ЛУКА
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ (СТРАНКЕ)
Професор:
Асистент:
Студент:
1
Садржај:
Уводно одређење политичких партија.................................................3
Настанак и развој политичких партија..............................................4-7
Модерне теорије о настанку политичких партија...............................7
Појам и суштина политичких партија..............................................8-10
Друштвени значај политичких партија...............................................10
Функције политичких партија..............................................................11
Партијски системи...........................................................................12-13
Закључак...............................................................................................14
Литература............................................................................................15
2
2.Настанак и развој политичких организација (странака)
Динамика развоја и сазријевања политичких странака можемо пратити кроз четри
временска периода, и то:
1)период првобитног и нижег степена политичког организовања и појмовног одеђења
политике и политичког организовања
2)период формирања правних политичких партија и стварање грађанског друштва
3)период дјеловања модерних политичких партија у условима зрелог капитализма
4)перод савременог политичког организовања.
2.1. Период првобитног и нижег степена политичког организовања:
Почиње врло рано, још у античко доба. Први рудиментарни облици у виду скупљања
истомишљеника, а касније организованих група и савеза јавили су се у старој Грчкој пет
вијекова прије нове ере, а несто касније , у доба републике, и у Риму.
Теоријски појам политике и политичких организација утврђени су у четвртом вијеку прије
нове ере а то је учинио велики грчки филозоф Аристотел. Полазећи од тезе да човјек није
довољан сам себи и да мора живјети са другима, и то у три облика организације:
породици, сеоској општини и држави. У свакој организацији човјек мора политички
мислити, јер је он по Аристотелу политичко биће. Аристотел је и тада утврдио да су
демократија, држава и политичко организовање уско повезани.
„ Право грађанина је релативно јер неко је грађанин у демократији, а може сва та права да
изгуби у олигархији“
Према схаватањима тадашњих мислилаца, дефинисали су политичке партије као огранизације
истомишљеника око угледних и јаких личности или око патер фамилиаса.
4
2.2. Период формирања правних политичких партија и стварање грађанског друштва
Почиње од тринаестог вијека, од појаве Велике повеље слобода (1215) и траје до
половине деветнаестог вијека. Овај период био је фаза претежно ниског интензитета
политичког организовања. Формирање политичких странака текло је споро и бојажљиво
али се политички живот интензивирао када је нa сцену ступила буржоаска либерална
држава.
С настанком либералне државе се конституише и савремени парламентарни систем у
оквиру којег се јавља нов облик демократије -
парламентарна демократија
. Парламент
постаје средиште државне власти, али и мјесто политичких борби и утицаја на начин
вршења власти.
Тако долази до формирања политичких партија које су успјешно водиле политичку борбу
у парламенту и ван њега. Садржај дјеловања политичких партија био је усмјерен на
остваривање битних људских и грађанских вриједности: борбе за устав и уставност, борбе
за модеран парламент, борба за опште и једнако бирачко право, те за остваривање
осталих и свеобухватних права и слобода.
На примјеру Енглеске најбоље се види како је текла борба за парламент, устав и бирачко
право, и како су се у тој борби конститусале политичке партије. У првој половини
седамнаестог вијека дошло је до формирања двију политичких партија, и то: Виговска
политичка странка (Лубуристичка) и Торијевска политичка странка (Конзервативна).
Дакле, Енглеска је постала не само колијевка капитализма, већ и прва земља у којој су се,
у оквиру парламентарних институција, формирале и политичке партије.
5
