САДРЖАЈ:
1. Енглеска средњевековна држава и корени англосаксонског
грађанског права
............................................................................................
2
1.1. Англосаксонско друштво ....................................................................
2
1.2. Развој грађанског права у Енглеској ..................................................
2
1.3. Magna Carta Libertatum ........................................................................
4
1.4. Habeas Corpus Act .................................................................................
5
2. Англосаксонско грађанско право
.........................................................
5
2.1. Common Law ........................................................................................
5
2.2. Statute Law ............................................................................................
6
2.3. Equity Law ............................................................................................
7
2.4. Одлике грана права по систему Common Law .................................
7
3. Закључак
.....................................................................................................
9
4. Литература ...........
......................................................................................
11
1
1.
Енглеска средњевековна држава и
корени ангосаксонског грађанског права
1.1. Англосаксонско друштво
Прве племенско-државне творевине у континенталном делу Европе формирају се од VI
века, када је створено седам таквих државица (Есекс, Сасекс, Весекс, Кент...). На
њиховом челу налазиле су се војсковође (краљеви) са својим војним пратиоцима. Још
увек је постојала племенска скупштина, а једно време најбитнији орган управе, поред
краља, било је посебно тело које су сачињавали “мудри старци” (
vitenagemot
), од којих
је краљ морао да тражи сагласност за своје одлуке, а понекад су га и бирали. Међутим,
убрзо је власт краља потиснула ово старешинско веће. Јачањем државе формира се и
локална управа, при чему су основне јединице грофовије (
county
,
shire
), на чијем се
челу налазе шерифи (
sheriff
) које поставља краљ и који врше власт у његово име.
Становништво се састојало од слободних сељака (тзв. керли) и родовске аристократије
(тзв. ерли), чији су припадници имали веће земљишне поседе и привилегованији
друштвени положај. Из ове друге категорије израстао је слој крупних земљопоседника
– лордова. Радове на њиховим имањима и тежак физички рад обично су обављали
полуслободни људи, такозвани лети, који су били лично зависни од ерлова, а постојао
је и приличан број робова, махом келтског порекла. Земљишни поседи које су црква
или поједини истакнути племићи добијали од краља обично су им даровани писаним
повељама (
charter
),та поседа називана је букланд (
bookland
), касније и бокланд
(
bocland
). Том земљом се могло слободно располагати и за живота и за случај смрти
(мада се ово друго у новијој литератури оспорава), док је земља која се називала
фолкланд (
folkland
) имала карактер породичне својине и није се могла отуђивати без
сагласности родбине.
Виљем освајач је феудални систем у Енглеској дефинисао по принципу крунског
вазалитета, где су сви поданици повлашћени директно краљу. Највећи феудални
земљопоседник је сам краљ, који је држао чак једну седмину укупне територије.
Остале поседе држали су крупни (барони) и ситни (ритери) земљопоседници. Краљ је
на свим имањима вршио власт непосредно преко својих шерифа. Ради лакше контроле
прихода које му дугују вазали, сачињена је
Књига судњег дана
(
Doomsday book
) у којој
је био попис свих поседа, барона и њихових вазала, слободних сељака, кметова, робова
и инвентара на поседима. Ово све указује на изузетно јаку централну власт краља.
1.2. Развој грађанског права у Енглеској
У IX веку јавља се владар који први успева да уједини већи део тих простора
(практично све сем Велса и Шкотске). Реч је о Алфреду, краљу Весекса. Осим војних
