PREDMET
MG150 POSLOVNE FINANSIJE SA RA
Č
UNOVODSTVOM
Predavanje broj 3
MG150-P03
KONTA, KONTNI PLAN I OKVIR
I POSLOVNE KNJIGE
Nedelja
Č
as
Tematska
jedinica
Predavanja
Lekcija ili aktivnost
Rezultat – znanja ili
veštine koje student treba
da dobije
7
Izabrana konta i
njihov utica na
bilansne pozicije
Utivaj pojedinih konta na
prihode, rashode i rezultat
poslovanja
Upoznavanje studenata
sa odredjenim vrstama
konta i njihovim uticajem
na pojedine bilansne
pozicije
8
Obeležavanje
konta,
kontni
plan i okvir
Obeležavanje konta i njihov
zna
č
aj
na
upravljanje
i
rukovodjenje
Principi grupisanja konta
3
9
Poslovne knjige
dvojnog
knjigovodstva
Glavna
knjiga,
dnevnik,
zaklju
č
ni list ...
Uo
č
avanje
i
analiza
igleda, forme i sadržine
poslovnih knjiga
Copyright © 2012 – UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadržana. Bez prethodne pismene dozvole od
strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog dela ili
č
itavih
sadržaja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi na
č
in.
Copyright © 2012 - BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may be
reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying,
recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan University.
Februar, 2012.
MG150 Poslovna ekonomija
Predavanje br. 3
Naziv predavanja: Konta, kontni plan i okvir i poslovne knjige
2/28
SADRŽAJ
1.
IZABRANA KONTA I NJIHOV UTICAJ NA BILANSNE POZICIJE
............................................... 8
2.
OBELEŽAVANJE KONTA,
KONTNI PLAN I KONTNI OKVIR
....................................................... 8
3.
POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA
................................................................... 15
LITERATURA ……….…..…………………………………………………………….……………………… 27
MG150 Poslovna ekonomija
Predavanje br. 3
Naziv predavanja: Konta, kontni plan i okvir i poslovne knjige
4/28
zaduživanjem konta "troškovi amortizacije", a na drugoj strani se odobrava konto "osnovna
sredstva".
D
Osnovna
sredstva
P
D
Troškovi
amortizacije
P
Nabavna
vrednost
Otpisana
vrednost
Otpisana
vrednost
Prema tome, saldo konta "osnovna sredstva" pokazuje sadašnju (neotpisanu)
vrednost osnovnog sredstva.
DUGUJE
Osnovna
sredstva
POTRAŽUJE
Nabavna vrednost
Otpisana vrednost
Kod indirektnog otpisivanja osnovnh sredstava zadužuje se konto "troškovi
amortizacije", a odobrava konto "ispravke vrednosti osnovnih sredstava" za procenat
izvršenog otpisa.
D
Ispravka
vrednosti
osnovnih
sredstava
P
D
Troškovi
amortizacije
P
Otpisana
vrednost
Otpisana
vrednost
Sadašnja (neotpisana) vrednost osnovnih sredstava jednaka je razlici salda konta
"osnovna sredstva" i salda konta "ispravka vrednosti osnovnih sredstava".
D
Osnovna
sredstva
P
D
Ispravka
vrednosti
osnovnih
sredstava
P
Nabavna
Otpisana
MG150 Poslovna ekonomija
Predavanje br. 3
Naziv predavanja: Konta, kontni plan i okvir i poslovne knjige
5/28
vrednost
vrednost
Nabavna vrednost
- Otpisana vrednost
= Neotpisana (sadašnja vrednost)
Sli
č
an slu
č
aj je i sa kontom "ispravka vrednosti spornih potraživanja".
Evidencija o spornim potraživanjima se vodi na kontu "sporna potraživanja". Otpis
spornih potraživanja se vrši indirektno preko konta "ispravka vrednosti spornih potraživanja",
zaduživanjem konta "vanredni rashodi", a odobravanjem konta "ispravka vrednosti spornih
potraživanja".
D
Sporna
potraživanja
P
D
Ispravka
vrednosti
osnovnih
sredstava
P
D
Vanredni
rashodi
P
vrednost
spornih
potraživanja
(SI) (SI)
procenat
izvršenog
otpisa
procenat
izvršenog
otpisa
Pri kona
č
noj likvidaciji spornog potraživanja, ova dva konta se gase saldom za
izravnanje na suprotnim stranama.
Drugu grupu konta korekcije
č
ine konta kojima se obuhvataju razlike izme
đ
u planskih
i nabavnih cena. Ona mogu imati i dugovni i potražni saldo.
Konto "odstupanje od planske nabavne cene materijala" javlja se kada se zalihe
materijala vode po planskim cenama. On pokazuje za koliko se planski nabavna cena
materijala, iskazana na kontu "materijal", razlikuje (odstupa) od nabavne vrednosti materijala.
Konto odstupanje od planske nabavne cene materijala može da ima i dugovni i
potražni saldo, što zavisi od nabavne cene. Ako je nabavna cena niža od planske cene
(sniženje), konto "odstupanje od planske nabavne cene" ima potražni saldo, i obrnuto - ako
je nabavna cena viša od planske cene (prekora
č
enje), konto "odstupanje od planske
nabavne cene" ima dugovni saldo.
D
Materijal
P
D
Odstupanje
od planske
nabavne cene
P
Planska
vrednost
materijala
Razlika izme
đ
u
planske i stvarne
cene materijala,
kada je nabavna
Razlika
izme
đ
u
planske i
stvarne cene
MG150 Poslovna ekonomija
Predavanje br. 3
Naziv predavanja: Konta, kontni plan i okvir i poslovne knjige
7/28
se smanjuje sopstveni kapital i zato se nastali rashod evidentira na dugovnoj strani konta
"sopstveni kapital". Prihodi pove
ć
avaju vrednost sopstvenog kapitala i zato se knjiže na
potražnoj strani konta "sopstveni kapital".
U poslovanju preduze
ć
a svakodnevno nastaju mnogobrojni rashodi i prihodi.
Njihovom evidencijom na kontu "sopstveni kapital", izgubila bi se njihova preglednost, a i
rezultat poslovanja bi se teško izra
č
unavao. Zato se za svaki rashod i prihod otvara poseban
konto. Ova konta su, u stvari, raš
č
lanjeni konto "sopstveni kapital".
Iz pravila knjiženja rashoda i prihoda na kontu "sopstveni kapital", proisti
č
u i pravila
za knjiženje rashoda i prihoda na kontima rashoda i prihoda.
Rashodi se knjiže na levu (dugovnu) stranu "konta rashoda", a prihodi na desnu
(potražnu) stranu "konta prihoda".
Konta rashoda
Rashodi mogu da budu redovni i vanredni. Redovni rashodi se nazivaju troškovi i
nastaju kao rezultat redovne aktivnosti preduze
ć
a, koje ih može predvideti i planirati. To su,
na primer, troškovi elektri
č
ne energije, troškovi zarada, troškovi reklame i propagande,
troškovi premija osiguranja.
Rashodi koji nastaju od slu
č
aja do slu
č
aja, ili koji nastaju kao rezultat nepredvi
đ
enih
okolnosti, nazivaju se neposlovni i vanredni rashodi i njih preduze
ć
e ne može da predvidi i
planira. To su, na primer, kazne za privredne prestupe i prekršaje, penali pla
ć
eni zbog
neizvršenja obaveza o roku, manjkovi, gubici koji nastanu zbog elementarnih nepogodai
sli
č
no.
Ra
č
uni rashoda su oni ra
č
uni na
č
iju se levu (dugovnu) stranu beleže iznosi koji
predstavljaju smanjenje aktive u odnosu na pasivu, odnosno pove
ć
anje pasive u odnosu na
aktivu. Na ovim ra
č
unima se registruju sve one promene, koje zna
č
e gubitke preduze
ć
a,
odnosno smanjenje njegove
č
iste imovine. Kako ovi ra
č
uni cifarski dopunjuju aktivu
preduze
ć
a, oni su u širem smislu aktiva, pa uvek imaju aktivni (dugovni) saldo (pripada ve
ć
oj
strani, a knjiži se na manju stranu).
Do knjiženja na njihovoj desnoj (potražnoj) strani, dolazi samo onda kada se radi o
ispravljanju pogrešnih knjiženja, naknadnom smanjenju ve
ć
knjiženog rashoda, kao i
knjiženju salda za izravnanja.
DUGUJE
Konta
rashoda
POTRAŽUJE
- smanjenje aktive u odnosu na
pasivu
- ispravljanje pogrešnih knjiženja
- Pove
ć
anje pasive u odnosu
na aktivu
- naknadno smanjenje ve
ć
knjiženog rashoda
- saldi izravnanja
Konta prihoda
