УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Управљање знањем као извор конкурентске вредности
Семинарски рад
Студент:
Марија Ивић
Број индекса: 16/25
Косовска Митровица, 2025.
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Управљање знањем као извор конкурентске вредности
Семинарски рад
2
УВОД
У савременом пословном окружењу, које се карактерише брзим
технолошким променама, глобализацијом и растућом конкуренцијом,
знање се све више препознаје као кључни ресурс и извор конкурентске
предности организација. Док су у прошлости материјални и финансијски
ресурси били основа за стварање вредности, данас се нагласак помера ка
интелектуалном капиталу, иновацијама и способности организација да
ефикасно управљају знањем. У оваквом окружењу, способност организације
да прикупља, трансформише и примењује знање постаје одлучујући фактор
за дугорочни успех и одрживост на тржишту.
Управљање знањем представља процес систематског прикупљања,
организовања, чувања и размене знања унутар организације с циљем
постизања бољих резултата, повећања продуктивности и подстицања
иновација. Ово укључује не само техничке и инфраструктурне аспекте као
што су информациони системи, базе података и алати за сарадњу, већ и
развој културе знања која подстиче учење, дељење искуства и креативност
међу запосленима.
Организације које успешно имплементирају стратегије управљања
знањем могу да искористе своје знање као конкурентску предност, смање
ризике, побољшају квалитет одлука и брже се прилагоде променама на
тржишту. Поред тога, управљање знањем омогућава организацијама да
идентификују и искористе скривене ресурсе знања, стимулишу иновације и
побољшају међусобну комуникацију и координацију између различитих
сектора и тимова.
5
развој нових услуга или производа. Организације које успоставе системе и
културу која подржава стварање, чување, преношење и коришћење знања
могу ефикасније да одговоре на изазове тржишта, да смање ризике од
погрешних одлука и да обезбеде дугорочну одрживост.
Такође, важно је напоменути да знање има субјективну и објективну
компоненту. Субјективна компонента је индивидуална и односи се на
знање које појединци носе у себи кроз искуство, интуицију и стручност.
Објективна компонента је формализована и лакше преносива, као што су
писана документа, базе података и процедуре. Ефикасно управљање овим
компонентама је кључно за максимално искоришћавање потенцијала
знања у организацијама.
1
1
Ђорђевић, М. (2010).
Финансије и порески систем
. Економски факултет Универзитета у
Београду.
7
