1. Savršena potpuna konkurencija (pojam, elementi)?
- Savršena (potpuna) konkurencija je tržišna struktura u kojoj veliki broj prodavaca nudi homogen
proizvod i nijedan prodavac nema uticaj na tržišnu cenu proizvoda. Svi su suočeni sa horizontalnom
krivom tražnje.
PRIMER: poljoprivredni proizvodi na pijaci - Proizvod je isti (homogen) – jedna jabuka ili kilogram
pšenice je isti bez obzira ko prodaje. Nijedan prodavac ne može sam da utiče na cenu, već prihvata
tržišnu cenu. Ulazak i izlazak sa tržišta je slobodan (svako može da počne ili prestane da prodaje).
ELEMENTI: da na tržištu ima mnogo prodavaca i kupaca, da su proizvodi homogeni, da kompanije
mogu da ulaze i izlaze, maksimiranje profita, da se država ne meša u tržišno funkcionisanje, da je
dobra informisanost...
2. Nesavršena konkurencija i tržišna struktura (pojam, osnovne karakteristike)
- u pitanju je tržišna struktura u kojoj je makar 1 prodavac u poziciji da utiče na cenu, tako da ona
kriva tražnje ima negativan nagib i to pogoduje oblicima nesavršene konkurencije:
Monopolu – jedan proizvođač koji sam određuje cenu
Oligopolu – mali broj velikih proizvođača koji međusobno utiču jedni na druge
Ograničenoj konkurenciji – veći broj proizvođača, ali proizvodi nisu isti
Kod nesavršene konkurencije i tržišne strukture proizvodi mogu biti diferencirani (različiti po brendu,
kvalitetu, pakovanju), postoje barijere ulaska na tržište (kapital, patenti, dozvole, tehnologija) i manji
je broj proizvođača u odnosu na savršenu konkurenciju. Marketing i reklama imaju značajnu ulogu.
3. Šta je oligopol (pojam, tipovi, osnovne karakteristike)?
- Osnovno obeležje oligopola kao tržišnog modela jeste mali broj učesnika na tržištu. Karakteriše ga
međuzavisnost u poslovanju određenih pradavaca i njihov uticaj na cenu i obim prodaje.
Oligopolisti nemaju oblik slobode odlučivanja.
Postoje 2 oblika oligopola:
a) mali broj prodavaca koji proizvode identičan proizvod ili jako sličan. Takav oblik se primenjuje npr.
u železničkom saobraćaju.
b) malo prodavaca koji prodaju diferencirane proizvode (automobilska industrija).
4. Monopolistička konkurencija (pojam, karakteristike)?
- je tržišna struktura u kojoj veliki broj prodavaca nudi diferenciran proizvod i mogu uticati na njegovu
cenu. Neke od specifičnosti ograničene konkurencije su: da svaka kompanija učestvuje u malom
procentu i njen uticaj je beznačajan, ne postoji mogućnost za dugoročne sporazume, nema
međuzavisnosti kompanija nego svaka kreira svoju politiku proizvodnje...
Tvorci ograničene konkurencije su EDVARD ČEMBERLEN i DŽON ROBINSON.
5. Pojam, zadaci i ciljevi makroekonomije?
- Makroekonomija je grana ekonomske nauke koja proučava privredu zemlje kao celine i analizira
nacionalni dohodak, investicije, zaposlenost, štednju, potrošnju... kako bi pronašla najbolje rešenje
na državnom nivou. Ona pokušava da odgovori npr. na pitanje zašto poskupljenje nafte dovodi do
inflacije pa i do nezaposlenosti, analizira stopu nezaposlenosti, utvrđuje zašto neka zemlja neki
proizvod izvozi, a u okviru iste ili slične grane uvozi itd.
Zadaci:
1) visok nivo proizvodnje uz tendenciju rasta;
2) visok nivo zaposlenosti
3) stabilan nivo cena...
Ciljevi: 1) fiskalna politika; 2) monetarna politika; 3) politika dohotka
6. Šta je agregatna ponuda i tražnja?
- Agregatna ponuda je ukupna količina dobara i usluga koju kompanije unutar neke države
nameravaju da proizvedu i prodaju u nekom periodu. Agregatna ponuda je uslovljena visinom cena,
obimom troškova i sl, tako da je određuju sledeći činioci, a to su: visina cena, ekonomski kapaciteti i
proizvodne mogućnosti.
- Agregatna tražnja se dovodi u vezu sa ukupnom količinom koju su ekonomski činioci spremni da
potroše u određenom vremenu. To je suma troškova kupaca, kompanija i države i određuju je: visina
cena, monetarna i fiskalna politika... - Zajedničkim delovanjem agregatne ponude i tražnje stiču se
uslovi za postizanje ravnoteže.
7. Šta je bruto domaći proizvod i kako se on dobija?
- je ukupna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u 1 zemlji, tokom određenog
vremenskog perioda. Dobija se sabiranjem lične potrošnje, investicija, državne potrošnje i izvoza
umanjenog za uvoz. Izračunava se na nivou 1 države, nekad i na nivou gradova i oblasti. Utvrđuje se
za određeno razdoblje, najčešće 1 god. a može i na kvartale.
8. Pojam novca?
- Novac je sve što služi kao opšteprihvaćeno sredstvo razmene ili sredstvo plaćanja. Posle perioda
trampe je nastupio period robnog novca, zatim period papirnog novca. Paralelno sa papirnim
novcem u savremenom ekonomskom kontekstu koristi se i tzv. bankarski novac.
Novac je podeljen na 3 vrste: papirni novac, kovani novac i čekovni računi. Sve tri vrste koriste se za
kupovinu i prodaju dobara. Postoje 3 funkcije novca: sredstvo razmene, zajednička obračunska
jedinica i sredstvo očuvanja vrednosti.
9. Kamatna stopa?
- Kamata je naknada za pozajmljeni novac, dok kamatna stopa predstavlja procenat vrednosti duga
koji dužnik u vidu kamata mora platiti poveriocu u određenom periodu. Kamatna stopa je određena
jednakošću ponude novca i tražnje za novcem. Iznos kamatne stope mora biti takav da su korisnici
usluga spremni da drže novčani iznos jednak trenutnoj novčanoj ponudi. Veći iznos kamatne stope
uzrokuje smanjenje tražnje za novcem.
10. Pojam inflacije i uzroci prevelike količine novca?
- Inflacija se ispoljava u povećanju cena, tj. povećava se nivo cena a smanjuje vrednost novca.
Postoje 3 oblika inflacije:
1) inflacija tražnje; 2) inflacija ponude i 3) strukturna inflacija.
Može biti i 1) blaga i 2) hiperinflacija. Blaga = cene rastu za otprilike 4% godišnje, hiperinflacija = i
do 50% mesečno.
Prema trajanju, deli se na: 1) sekularnu; 2) jednokratnu i 3) hroničnu inflaciju.
Najzastupljeniji model izračunavanja inflacije je na osnovu indeksa potrošačkih cena - hrana, troškovi
stanovanja, prevoza, odeće, troškovi aktivnosti u slobodno vreme... Kada je reč o uzrocima inflacije,
imamo 3 grupe teorija: teoriju tražnje, teoriju ponude i strukturnu teoriju.
Uzroci prevelike količine novca:
- prekomerno štampanje; - veća potrošnja od proizvodnje;
- rast plata bez rasta produktivnosti; - povećana kreditna aktivnost banaka
