•
Oplođenje (fertilizacija)
je proces
spajanja gameta, tj. muške polne ćelije –
spermatozoida i ženske polne ćelije –
sekundarne ovocite. Spajanje gameta
obično se dešava u ampuli jajovoda.
Oplođenju prethodi transport gameta do
ampule jajovoda.
•
Jajna ćelija
se oslobađa iz jajnika i
dospeva u jajovod preko njegovog
abdominalnog otvora, dok spermatozoidi
stižu do ampule sa druge strane – preko
materičnog otvora jajovoda.
1. Oplođenje
Materični
otvor jajovoda
Abdominalni
otvor jajovoda
•
Jajna ćelija
se oslobađa iz jajnika prilikom prskanja zrelog de Grafovog folikula. Ova fiziološka
pojava se zove
ovulacija
i dešava se jednom mesečno. Zajedno sa jajnom ćelijom iz zrelog jajnog
folikula se oslobađaju i njeni omotači – zona pelucida i korona radijata. Jajna ćelija zadržava
sposobnost oplodnje u narednih 12-24 sata
•
Spermatozoidi
se stvaraju u testisu (300 miliona na dan), a zatim prolaze kroz proces maturacije i
kapacitacije.
Maturacija
se dešava u epididimisu i traje oko 12 dana; tom prilikom spermatozoidi
postaju pokretljivi.
Kapacitacija
traje oko 7 sati i dešava se u vagini i materici; tom prilikom se sa
plazmaleme na glavi spermatozoida uklanjaju holesterol i glikoproteinski omotač, tako da
spermatozoidi postaju sposobni da se probiju kroz omotače koji okružuju jajnu ćeliju (zona pelucida
i korona radijata).
•
Pri jednoj ejakulaciji u vaginu se ubaci 200-300 miliona spermatozoida. Od tog broja samo 200-300
stigne do ampule jajovoda (svaki milioniti!), a samo jedan može oploditi jajnu ćeliju. Oplodna moć
spermatozoida traje 2-5 dana
2. Oplođenje
Kapacitacija podrazumeva gubitak
glikoproteinskog omotača sa
plazmaleme na glavi spermatozoida
Koronu radijatu
čine granulozne ćelije
raspoređene oko ovocite u vidu sunčeve korone
Zona pelucida
je
glikoproteinski omotač
jajna ćelija
•
Преембрионални период
– од оплођења до краја друге недеље
•
Ембрионални период
– од почетка треће до краја осме недеље
•
Фетусни период
– од почетка девете недеље (од 57. дана) до порођаја
Пренатални развој човека
•
Četvrtog dana
razvoja morula sadrži oko 32 gusto zbijene blastomere i pluta u materičnoj duplji. U to vreme se između
blastomera pojavljuju uzane pukotine koje se postepeno slivaju u jedinstvenu šupljinu ispunjenu tečnošću -
blastocelu
.
Novonastala šupljina se sve više širi, a njena tečnost potiskuje blastomere ka periferiji tako da od kompaktne morule nastaje
cistična formacija nazvana
blasocista
. Šupljinu blastociste (blastocelu) okružuju blastomere raspoređene u dva sloja –
spoljašnjem i unutrašnjem.
Spoljašnji sloj ćelija
u daljem toku razvoja ima presudnu ulogu u ishrani ploda, zbog čega se
zove
trofoblast
(grč.
trophe
-hrana). On je u početku sačinjen od jednog sloja ćelija koje formiraju omotač oko blastocele.
Trofoblasni omotač izgrađen je od ćelija spljoštenog oblika, tako da u celini podseća na jednoslojni pločasti epitel.
Unutrašnji sloj ćelija
predstavlja začetak embriona i zove se
embrioblast
. Blastomere embrioblasta koncentrisane su na
jednom polu blastociste i tu formiraju ćelijsku gomilicu koja štrči u blastocelu. Deo blastociste koji zaposedaju ćelije
embrioblasta zove se
embrionalni pol
, dok se suprotna hemisfera blastociste označava kao
anembrionalni pol
.
•
Blastocista je u početku istih dimenzija kao morula. Ona nastavlja da lebdi u materičnoj duplji okružena zonom pelucidom
koja sprečava njeno prevremeno usađivanje u endometrijum.
Šestog dana
razvoja trofoblasne ćelije luče proteolitičke
enzime koji perforiraju zonu pelucidu i blastocista se oslobađa svog omotača slično kao pile iz jajeta, što se zove izleganje
blastociste. Oslobađanjem od zone pelucide stvaraju se uslovi za rast blastociste i njeno usađivanje u endometrijum uterusa.
Implantacija ima tri faze:
apozicionu, adhezivnu i invazivnu
2. Prva
nedelja
razvoja
Blastocela
Blastocela
Blastocista
Morula
petog dana blastocista
gubi zonu pelucidu
•
Osmog dana
razvoja blastocista nastavlja da tone u
endometrijum, dok se
sinciciotrofoblast
širi sa embrionalnog
ka anembrionalnom polu.
•
Trofoblast nastavlja sa erozivnim dejstvom na tkivo materice, a
produkti razgradnje endometrijuma i žlezdani sekret se
resorbuju, takođe preko trofoblasta, i koriste se za ishranu
ploda. Ova faza u ishrani zametka zove se
histotrofična faza.
Već
devetog dana
u sinciciotrofoblastu se pojavljuju izolovane
šupljine -
lakune
, u koje se sliva krv iz oštećenih kapilara
endometrijuma. Nutricijenti iz krvi difunduju u unutrašnjost
blastociste i ishranjuju ćelije embrioblasta. Ova faza u ishrani
ploda zove se
hemotrofična faza
pošto krv majke postaje
glavni izvor nutricijenata za ćelije embrioblasta
1. Druga nedelja razvoja
8.
дан
Хипобласт
Цитотрофобласт
Епибласт
Егзоцеломска
мембрана
Бластоцела
Амнионска
шупљина
Епител
Амнион
Синцицио-
трофобласт
Капилари ендометријума
Материчне жлезде
9.
дан
Амнион
Цитотрофобласт
Материчне
жлезде
Епител
ендометријума
Двослојни
ембрионални
диск
Лакуне
испуњене
крвљу
Примарна
жуманчана
кеса
Екстраембрионални
мезодерм
