ULOGA KLASTERA KAO NOVIH MODELA RAZVOJA TURIZMA U REPUBLICI SRBIJI ..........................................................................................................33
3.1.
MOGUĆNOSTI RAZVOJA TURIZMA U SRBIJI PUTEM TURISTIČKIH
LITERATURA .......................................................................................................................58
- 3 -
1. KLASTERI: NOVI NAČIN RAZMIŠLJ
ANJA O
EKONOMIJI I EKONOMSKOM RAZVOJU SA POSEBNIM
OSVRTOM NA TURIZAM
1.1.
POJAM KLASTERA
U visoko razvi
jenim zemljama uveliko je prihvać
en i razvijen koncept klastera. Sam
koncept izgleda veoma jednostavan i atraktivan za primenu: regioni mogu
povećati
konkurentsku prednost, ako kompanije i institucije koje rade na
srodnim poljima pronađu
optimalan način povezivanja, koristeći sinergijski
efekat svojih kombinovanih iskustava,
da zajednički uvećaju svoju konkurentsku
prednost i tako prevaziđu svoju konkurenciju.
Klasteri su novi modeli privrednog razvoja koji nastaju umrežavanjem privrednih i
neprivrednih subjekata i institucija u jednoj oblasti rada na nižim nivoima, gradova odnosno regija. Iako se radi o novoj ekonomskoj formi, postoje
različ
iti pristupi njihovog
definisanja, zavisno od vrste,
veličine i stepena razvijenosti.
1
Međuti
m, koncept klastera nije nov, o
njemu se razmišljalo u SAD još na početku
dvadesetog veka, nastankom korporacija i sa njima porastom produktivnosti. Od tada je pristup klasterizaciji posmatran u kontekstu sposobnosti za prihvatanje inovacija ne samo
na nivou kompanije, već i re
gije, a sada i na nacionalnom i multinacionalnom nivou.
Pojam
klastera
(
clusters
) u ekonomsku literaturu prvi uvodi
Majkl Porter
,
harvardski profesor, 1990. godine, mada se o pojavi povezivanja preduzeća jedne
nacionalne privrede govori mnogo ranije. Iz Po
rterove uporedne analize međunarodne
konkurentnosti proizilazi da vodeće izvozne kompanije ne funkcionišu izolovano, već kao deo šire grupe komplementarnih kompanija, čiji su oni uspešni međunarodni
predstavnici. Te grupe povezanih kompanija su nazvane klasteri, a Porter je u njima video izvore konkurentske prednosti velikih izvoznika - rast produktivnosti baziran na
razmeni informacija i korišćenju zajedničkih resursa, kao i rast inovativnosti baziran na
brzoj razmeni ideja i tehnoloških znanja.
Većina stručnjaka ga definiš
e kao geografski
ograničenu koncentraciju sličnih,
povezanih ili komplementarnih procesa poslovanja, sa aktivnim kanalima za poslovne transakcije, komunikaciju i saradnju, koji dele specijalizovanu infrastrukturu, tržišta rada i usluge, tržišta proizvoda i koji su
suočeni sa zajedničkim šansama i pretnjama
.
Ipak,
Porterov koncept klastera je najčešće prihvać
en i definiše klastere kao
„geografski usm
erene grupe međusobno povezanih preduzeća i institucija u
određenom sektoru, koje vezuje
zajedništvo i komplementarnost.”
2
To je
1
Đurašević, S.,
Odnos destinacije i klastera
, u Popesku, J., redaktor,
Menadžment turist
ičke destinacije
,
Univerzitet Singidunum -
Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, Beograd, 2008, str. 113.
2
Porter, M. E.,
The Competitive Advantage of Nations
, The Free Press, New York, 1990, str. 8.
- 4 -
horizontalno i
vertikalno povezivanje, usklađivanje i jačan
je interakcijskih veza i odnosa
između svih preduzeća i organizacija koje imaju interes da se povežu.
Prema Porteru,
klasteri obuhvataju
međusobno povezana preduzeća u određenim sektorima,
zajedno sa
odgovarajućim dobavljačima i sektorom usluga,
i što je vrlo važno, niz institucija,
uključujući univerzitet, granska
udruženja i agencije
.
Jedna od Porterovih kratkih
definicija jeste da su „
klasteri kritične mase
preduzeća i institucija na jednom mestu,
neobičnog konkurentskog uspeha u određenim poljima
.”
3
Klasteri predstavljaju važan deo glo
balne privrede, jer podstiču drž
avnu, regionalnu i
lokalnu konkurentnost. To su geografske koncentracije međusobno povezani
h kompanija,
specijalizovanih dobavljača, davalaca usluga, firmi koje se bave srodnim delatnostima i
relevantnih institucija (kao što su univerziteti, agencije za standardizaciju i strukovna udruž
enja) koji u određenim oblastima među
sobno konkurišu, ali i
sarađuju
.
4
Jednostavnije
rečeno
, k
laster je grupa srodnih preduzeća, udruž
enja, kao i vladinih i
nevladinih organizacija koje udru
ženim naporima poveć
avaju konkurentnost privrede.
Klasteri mogu da imaju različite oblike u zavisnosti od veličine razvijeno
sti, ali
većinom uključuju proizvođače finalnih proizvoda ili usluga; dobavljače
posebnih inputa,
komponenti, mašina i usluga; finansijske institucije i firme u srodnim delatnostima.
5
Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama među
preduzećima. Veze mogu
biti
građene na
zajedničkim ili sličnim proizvodima, procesima
proizvodnje, zajedničkim
tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odre
đe
nim
kvalifikacijama, i/ili distributivnim kanalima.
Temelj klastera predstavljaju njegovi preduzetnici, menadžeri i inovatori koji rade
u srodnim, me
đusobno povezanim, preduzećima.
6
U kasnijoj ekonomskoj literaturi i teoriji koja se bavi proučavanjem klastera postoji
više različitih definicija koje ističu pojedine karakteristike klastera. Međutim, sve
se slažu
u tome da su klasteri jedan od presudnih činilaca za unapređenje konkurentnosti područja
na kome su formirani.
Kolevkom razvoja klastera smatra se severna Italija, zatim Kalifornija, Minesota,
Oregon, Arizona i Silicijumska dolina (SAD).
3
Porter, M. E.,
Clusters and the New Economics of Competition
, Harvard Business Review, novembar-
decembar, 1998, str. 78.
4
Porter, M. E.,
O konkurenciji
, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, 2008, str. 201.
5
Porter, M. E.,
O konkurenciji
, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, 2008, str. 202.
6
Ilić, M.,
Industrijski menadžment
, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2003,
str. 237
- 6 -
stimuliše se razmena znanja;
obezbeđuje se ušteda troškova
preduze
ćima u okviru klastera;
stvar
a se mogućnost saradnje;
podržavaju se
inovacije i podstiče rivalitet;
stvara se kritičn
a masa neophodna za dalji rast.
Zahvaljujući ovim prednostima koje se, pre svega, ogledaju u saradnji, međusobnoj
povezanosti i razmeni in
formacija, znanja i iskustava, preduzeća koja su članovi klastera
mogu ostvarivati bolje rezultate nego što bi to postigli samostalno. Pri tome se
podrazumeva da preduzeća povezana u klastere ostvaruju: uštede troškova (na primer, putem zajedničkog marketinga i brendiranja), veću produktivnost rada, brže odgovore na
zahteve tržišta, usavršavanje i dodatno obrazovanje zaposlenih, lakše povezivanje sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata, itd. Važna je uloga koju imaju univerziteti i
istraživački c
entri u smislu obrazovanja potrebnog kadra i podršci
inovacijama.
U tom smislu, klasteri su u mogućnosti da stalno unapređuju kvalitet
proizvoda i time prednjače u odnosu na konkurenciju
.
1.3.
ULOGA DRŽAVE U RAZVOJU KLASTERA
Regioni u svetu u kojima je razvijen sistem umrežavanja i saradnje kroz klastere
ostvaruju značajan ekonomski rast, kao i porast životnog standarda svih onih koji su
povezani sa klasterom na datoj teritoriji. U regionima gde takvog organizovanja nema,
potrebna su značajna finansijska sre
dstva kako bi se podstaklo klastersko organizovanje,
kao i uspešan razvoj klastera. Zbog toga je uloga države od presudnog značaja.
Državne institucije i akteri, kao što su razvojne agencije i lokalni organi vlasti,
prirodno su zainteresovani da pomognu razvoj klastera i time prosperiraju iz ekonomskih prednosti koje klasteri donose regionu.
Ključno pitanje je
kako na najbolji i najefikasniji
način organizovati takvu podršku
.
Podrška države
može biti u vidu zakona koji stimulišu razvoj klastera, poreskih
olakšica i podsticajnih sredstava, ali i na razne druge načine (formiranje stručnih timova za pomoć i praćenje poslovanja klastera, organizovanje obuke za
poslenih u klasteru i
slično). Međutim, postoje i drugačija mišljenja. Pojedini autori iz ove oblast
i zastupaju
stav da se klasteri spontano organizuju i pojavljuju, te da uloga države nije u tome da
pokušava da izgradi klastere, zato što je to skoro nemoguće uraditi. Ono što je moguće, to je da se ojačaju već postojeći klasteri, i to na najrazličitije načine. Pr
vi korak u tom
procesu bio bi:
1) istraživanje u cilju određivanja stepena razvoja pojedinačno
g klastera;
sledeći koraci su: 2) utvrđivanje potreba i 3) kreiranje mera potrebnih za unapređenje
rada klastera. U tom smislu, angažovanje javnog sektora može biti krajnje kreativno,
posebno kada je u pitanju prevazilaženje određenih slabosti postojećih klastera.
9
9
Bošković, G., Jovanović, A.,
Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije
