САДРЖАЈ
УВОД..................................................................................................................................2
1. РАЗВОЈНЕ ФАЗЕ БАНАКА...................................................................................... 3
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ.........................................................................4
2.1 ПОЈАМ БАНКЕ.........................................................................................................4
2.2 ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ...........................................................................................5
2.3 ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ У НАШЕМ ЗАКОНОДАВСТВУ...........6
2.4 БАНКА КАО НАЗИВ................................................................................................6
3. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ..........................................................................................7
3.1 ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА.......................................................................8
3.2 АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ..................................................................8
4. НАЧЕЛА БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА..............................................................9
4.1 ЛИКВИДНОСТ БАНКЕ...........................................................................................9
4.2 НАЧЕЛО ЕФИКАСНОСТИ..................................................................................10
4.3 НАЧЕЛО РЕНТАБИЛНОСТИ............................................................................. 10
5. ВРСТЕ БАНАКА........................................................................................................10
5.1 ЦЕНТРАЛНА БАНКА............................................................................................ 10
5.2 ПОСЛВНА БАНКА.................................................................................................11
5.3 КОМЕРЦИЈАЛНЕ БАНКЕ...................................................................................12
5.4 ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ...................................................................................12
5.5 УНИВЕРЗАЛНА БАНКА....................................................................................... 13
5.6 ОСТАЛЕ ВРСТЕ БАНАКА...................................................................................14
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................16
УВОД
На почетку цивилизације новац је био непознат. Потребе људи за одређеним
производима су задовољаване трампом.Када се временом, са све већом и
разноврснијом производњом и појавом друштвене поделе рада, јавио проблем да
расположиви производ буде прихваћен за тражени, изнађена је једна ствар,
производ за прибављање осталих средстава за задовољење најразноврснијих
потреба – новац.
Због својих природних особина, метали су први преузели функцију општег
средства размене. У времену “старог царства” пре 4500 година у Кини користи се
злато, као и код Феничана пре 3000 година.
За појаву новца и приватне својине везан је и настанак првих банака (најраније
2780-2420. п.н.е. а најкасније 2650-2350 п.н.е.).
Савремена схватања посматрају банку као специфично предузеће које
послује новцем, због чега је његов друштвени значај већи у односу на друга
“обична” предузећа. Пословање банака се третира као целина правних, економских
и финансијских оквира и норми.
2
изражаја италијанске (у Сијени и Фиренци) и шпанске банке (у Барселони). Првом
банком у историји банкарства се сматра Цаса ди Сант Георгио, основана 1407.
године, од стране гувернере Ђенове. Банке које су настајале након тога су су биле
пре свега установе платног промета, чији је основни циљ био да упросте
међународне новчане трансакције, због чега су организовале жиро промет по
рачунима својих комитената. У XVII веку је био изражен проблем квалитета
кованог новца, тако да је 1609. године у Амстердаму настала банка која је била у
власништву града, да би решила проблем кривотворења новца, тако да иста
представља претечу државног регулисања понуде новца, односно централне банке.
Почетком XVIII века настаје трећа фаза у развоју банкарства, чија је основна
одлика била оснивање низа банкарских установа приватног и јавног карактера.
Током XVIII и XIX века су организоване веће банкарске институције приватног и
јавног власништва. Многе од тих институција су имале метеорске успоне и падове
(банкротства), али су без обзира на то оставиле дубок траг у развоју банкарских
послова. Тако је у Француској 1716. године основана “ Banqe Royale” (на основу
идеје Џона Лоа), у Русији је 1754.године основана “Комерц Банка”, у Енглеској
1834.“ Westminister Bank” и сл.
Четврта фаза у развоју банкарства настаје почетком XIX века, најпре у
Енглеској а затим и у другим земљама. Банке се оснивају као акционарка друштва
са великим сопственим (оснивачким капиталом), посматарано у односу на раније
периоде. Њихово оснивање је повезано са индустријализацијом, тако да су ове
банке напустиле финансирање државе и посветиле су се посредовању кредитног и
платног промета. На основу релативно високог учешћа сопственог капитала, исте
су успеле да концентришу огромна туђа средства кроз разгранату филијалску
мрежу. Ову фазу карактеришу и почеци научног истраживања суштине банкарског
пословања (утврђују се законитости у билансима, формулишу стратегије и сл.).
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ
2.1 ПОЈАМ БАНКЕ
Банка је најзначајнија финансијска организација у савременим тржишним
привредама, која се бави прикупљањем слободних новчаних средстава из сфера
привреде и становништва а ради пласирања тих средстава у виду кредита
заинтересованим правним и физичким лицима. Поред тога банке обављају и бројне
друге финансијске услуге за рачун и у име својих клијената.
Појам “банка” потиче од латинске речи “банко” која означава клупу (тезгу, у
данашњем смислу шалтер), постављену на улици, тргу, вашару или сајму, на којој
се вршила размена различитих облика и врста новца, као и новчане трансакције
наплате и плаћања у вези са обављеним трговинским прометом.
Од Хамурабијевог законика па до данашњих дана, од тезге до савремених
пословница, банке су развиле у веома моћне организације, које је трбало
дефинисати и правном регулативом.
4
2.2 ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ
У богатој литератури из области банкарства могу се наћи бројне дефиниције
банке, оне се разликују у појединостима од земље до земље, као и од аутора до
аутора.У економској теорији не постоји јединствена дефиниција банке. Може се
рећи да банкарски теоретичари нису тежили формулисању неке универзалне
дефиниције банке. Заједничко им је да банку сврставају и дефинишу као предузеће
које у различитим облицима преузима туђ новац који даље пласира односно
позајмљује трећим лицима а ради остваривања добити на разлици између активних
и пасивних камата.
Савремене дефиниције појма банке у економској теорији узимајући у виду
настанак, развој и концепцију банке, дају следећу дефиницију исте:
„Банка је специфичан привредни и тржишни субјект (суи генерис предузеће), која,
на бази пренетих овлашћења и поверења, посредује у трнсферисању туђих
средстава (пре свега на кредитној основи), обављајући све новчане, депозитне и
кредитне трансакције између финансијски суфицитарних и финансијски
дефицитарних трансактора, вршећи при томе секундарну емисију новца уз
испољавање високог степена професионалности, организованости и адаптираности
на промене у друштвено-економском окружењу, што доприноси максимизацији
сопствене микроекономије и оптимизацији коришћења финансијских средстава у
макроекономији.“
У дефиницијама формално-правног карактера банка се најчешће дефинише
као финансијска организација која за предмет пословања (делатност) има
закључивање и извршавање банкарских послова.
По другим дефиницијама банка се дефинише као предузеће које у различитим
облицима прима туђ новац који даље позајмљује трећим лицима ради остваривања
добити, која се састоји у разлици између активних и пасивних камата, при чему ни
круг давалаца ни круг прималаца кредита није ограничен.
Ни овде не постоји јединствена дефиниција банке. Као и дефиниције економско-
правног карактера тако и законске дефиниције немају универзални карактер већ је
у питању широк спектар дефиниција.
У прву групу дефиниција су оне које банку одређују као правна лица која се
могу основати само уз сагласност овлашћених државних органа. Критеријуми за
добијање сагласности су веома различити од државе до државе и зависе од
надлежних органа који имају дискреционо право да издају потребна одобрења.
У другу групу, спадају дефиниције које одређују банку према предмету
пословања. У немачком праву постоји утврђена листа делатности којима се може
бавити једна банка и то је кључ за њихово дефинисање и одређење.
Трећа група спектра дефинише банку на основу унапред одређених
карактеристика. Ове дефиниције имају формализован приступ који ствара одређене
проблеме, из разлога немогућности развоја банке.
5
