1
= BANKARSKO I BERZANSKO PRAVO=
=SEMINARSKI RAD =
=BERZA =
2
B E R Z A
Današnji trend, u svetu kao i kod nas, pokazuje da sve više finansijskih institucija
obavlja svoje aktivnosti na razlicitim tržištima, nudeci široku lepezu finansijskih
usluga. Pa ipak neke razlike izmedu finansijskih institucija su se još uvek zadržale.
Kao ucesnici na tržištu kapitala u svim zemljama gde postoji i funkcioniše ovo tržište
javljaju se
• Investitori, vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,
• Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
• Posrednici,
• Država u ulozi regulatora i kontrolora.
POSREDNICI
– kvantitativno posmatrano ova grupacija ucesnika je
najmalobrojnija, ali kvalitativno posmatrano posrednici kao ucesnici na tržištu
kapitala, zbog velikog uticaja na obim realizacije ponude i tražnje, zauzimaju
najvažnije mesto naspram ostalih ucesnika u tržišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednicki sektor, uprkos
znacajnom nivou formirane ponude i tražnje za finansijskim sredstvima, stepen
efikasnosti tržišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj ponudi i tražnji.
Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-finansijsku
strukturu, onda bismo sve posrednike kao ucesnike tržišta kapitala mogli da svrstamo
u sledece 3 gupe:
1. BERZE, kao specijalizirane institucije tržišta kapitala
2. institucionalne investitore – osiguravajuca društva, penzioni fondovi i investiciona
društva
3. banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici izmedu investitora i korisnika
kapitala.
Važno je istaknuti da se pomenuti posrednici kao ucesnici na tržištu kapitala mogu
javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara ili cistog posrednika, ali
samo u nekoj od ovih uloga, što zavisi od stanja i ukupnih odnosa na tržištu kapitala.
4
derivatima.
Ovim zakonom se predvida da se kod nas može osnovati finansijska i robna berza, s
tim što ako se trgujejednom vrstom tržišnog materijala, osniva se specijalizovana
berza, a kada se trguje sa više vrsta tržišnih materijala osniva se mešovita berza.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, s tim što finansijsku berzu mogu osnovati
banka, poštanska štedionica, osiguravajuce društvo, savezna država, kao i republika
clanica.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove
proizvodnje i prometa robe, savezna država i republika clanica. Strana banka, ili neko
drugo strano pravno lice, može biti osnivac finansijske, odnosno robne berze pod
uslovima reciprociteta.
Statutom berze se utvrduju posebno: naziv i sedište berze, predmet, organizacija i
nacin poslovanja, nacin donošenja akta berze, sastav, nacin izbora i nadležnost organa
upravljanja i rukovodenja berzom, uslovi za sticanje clanstva na berzi, kao i mnogi
drugi parametri vezani ya celokupno postojanje berze.
Berze poseduju i svoja odredena pravila. Tim pravilima se utvrduje narocita vrsta
poslova i uslovi i nacin njihovog obavljanja, uslovi koje moraju da ispune ucesnici u
trgovini na berzi, nacin utvrdivanja i odredivanja kamatne stope, kursa, odnosno cena,
nacin i uslovi izvršenja obaveza, itd.
Imovinu berze obezbeduje osnivac, odnosno akcionari berze. Ona može biti u
novcanom (novcani deo kapitala) i nenovcanom obliku (zgrade, oprema, i druga
sredstva).
Kao organi berze pojavljuju se: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. U
skladu sa statutom berze, berza ima mogucnost obrazovanja i drugih organa.
Institucionalna evolucija beleži nekoliko osnovnih faza u razvoju finansijsih tržišta.
Prva faza je bila oznacena Napoleonovim Zakonodavstvom, drugu fazu je oznacilo
donošenje zakona o hov i trgovini hov u SAD, 1933-1934, trecu usvajanje engleskog
Zakona o finansijskim uslugama iz 1986.god BIG BANG na osnovu cega je
sprovedena reforma berzanske trgovine, posebno sa aspekta demonopolizacije
položaja ucesnika u njoj, i na kraju cetvrtu, engleski Zakon o finansijskim uslugama i
tržištima, promovisan 2000. god, koji reguliše celinu finansijskih usluga.
Paralelno sa evolucijom finansijskog tržišta dešavale su se i neprestane promene u
položaju posebnih finansijskih institucija poznatih pod nazivom berzanski posrednici.
Oni su imali strogo naglašen monopolski status u Napoleonovom zakonodavstvu.
Danas je funkcija berzanskih posrednika u vecini zemalja relativno
demonopolizovana i propisana je obavezna korporativna organizacija.
Prava i obaveze berzanskih posrednika najpre su regulisana kroz trgovacko
zakonodavstvo, u odredbama koje su se odnosila na ugovor o nalogu. Zatim ,
regulativa je proširena i uoblicena u zakone koji su regulisali sekundarno tržište
5
finansijske aktive, ili posebne zakone o efektnim ili robnim berzama, što je dovelo do
postepenog diferenciranja u položaju berzanskih posrednika na berzama efekata i
robnim berzama.
Nakom ovoga možemo zakljuciti da su lica koja trguju na berzi clanovi berze ili
berzanski posrednici. Oni moraju ispunjavati odredene uslove u pogledu oblika
organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi itd. Ove uslove propisuju
državni organ, berzanska komisija ili sama berza
Razliciti su nazivi za berzanske posrednike, u USA to su Brokeri i Dileri, u UK to su
Brokeri i Jobberi, Makler u Nemackoj; u zakonodavstvu kraljevine Srbije to je bio
Senzal.
Berzanski posrednici su brokeri, ukoliko posluju u ima i za racun klijenta, ili dileri,
ako mogu poslovati i u svoje ime i za svoj racun. Pojedine berze dalje rašclanjavaju
ove funkcije. Tako na primer na njujorškoj berzi, komisioni broker izvršava naloge
klijenata za utvrdenu proviziju. Berzanski broker deluje po nalogu komisionog
brokera na parketu berze, ukoliko ovaj ima veliki obim naloga za izvršavanje. Trejderi
su dileri koji na parketu rade u svoje ime i za svoj racun, koristeci privremene razlike
u ceni hartija. Specijalisti su brokeri koji izvršavaju ogranicene naloge komitenata ili
komisionih brokera ili dileri, koji trguju hov tacno odrecene vrste, igrajuci ulogu
Marker Mejkera, odnosno moraju u svakom momentu biti spremni da kupe ili prodaju
hov za koju su specijalizovani, cak i u slucaju velikih kolebanja u ponudi i tražnji.
Najviše pažnje posvecujemo efektivnim berzama na kojima se trguje dugorocnim
hartijama od vrednosti. Ni na jednoj efektnoj berzi u svetu, u okviru zvanicnog
berzanskog prometa, nije dozvoljeno trgovanje sa svim hartijama od vrednosti, vec
samo sa onim za koje su prethodno dobili dozvolu od stalne i nadležne berzanske
komisije.
Da bi se trgovalo odredenim finansijskim instrumentom, a berze trguju uglavnom
akcijama i obveznicama, taj instrument mora najpre biti primljen na berzu. Prijem se
naziva Listing. Uslovi za prijem su strogi.
Kao primer možemo dati Njujoršku berzu (New York Stock Excange), kao
najpoznatiju i dugo vremena najvecu berzu na svetu. Gotovo 80% americkog
posovanja hartijama od vrednosti se vodi na NYSE. Na njoj, da bi se kotirao
finansijski intrument, njegov emitent mora imati:
• prihod pre poreza u prethodnoj godini od najmanje 2,5 mil $, ili za prethodne 3
godine ukupno,
• neto fiksnu aktivu od najmanje 18 mil $,
• najmanje 1,1 milion emitovanih akcija u posedu investitora, dok njihova ukupna
tržišna vrednost mora biti najmanje 18 mil $,
• najmanje 2 hiljade akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje po 100 akcija, ili
