1
KORPORATIVNE FINANSIJE – specijalisticke → II kolokvijum
I FINANSIJSKA POLITIKA
1. Cilj finansijske politike
Vrhunski cilj politike korporacije je maksimiranje dobitka u gugom roku zato sto je ostvarenje tog cilja
usloov za opstanak korporacije. Ako korporacija ne maksimira dobitak, ona ne moze da pribavi kapital
zaproizvodnju konkuretnogn ucinka na trzistu, ona ne moze da pribavi kapital za proizvodnju konkuretnog
ucinka na trzistu, traznja za njenim ucinkom ce prestati i korporacija ce nestati. Kapital je nuzan za razvoj
i opstanak korporacije, zato sto to zahteva dugorocna ulaganja u novu tehnologiju i u razvoj samog
proizvoda. Kapita se moze pribaviti:
Zadrzavanjem (akumuliranjem) dela neto dobitka u korporaciji
Dokapitalizacijom (pronalazenjem n ovih investitora) i
Dugorocnim pozajljivanjem kapitala
Problem je u tome sto se ni jedna ova alternativa pribavljanja kapitala ne moze ostvariti bez ostvarivanja
vrhunskog cilja politike kororacije, jer:
Ako korporacija ne ostvari dobitak, ne ostvaruje akumulaciju kao sopstveni izvor razvoja
Ako korporacija ne ostvri dobitak ne moze da placa dividendu, a svaki akcionar tezi da stopa
dividende na ulozeni kapital u korporaciji vude sto visa od kamatne stope.
Ostvarivanje vrhunskog cilja finansijske politike postize se odgovarajucom finansijskom snagom
korporacije, koja podrazumeva trajnu sposobnost: placanja, finansiranja, investiranja, povecanja imovine
vlasnika i zadovoljenja finansijskih interesa ucesnika u korporaciji.
1. Trajna sposobnost placanja podrazumeva da korporacija u momentu dospeca roka placannja bilo
koje obaveze ima gotovine najmanje u visini dospelih obaveza. Postoje tri koncepta: puna sigurnost,
ograniceni rizik i puno pokrice obaveza.
……
2. Trajna sposobnost finansiranja podrazumeva da je korporacija sposobna da finansira dati obim
poslovannja iz raspolozivih izvora finansiranja (kapitala, dugorocnih i kratkorocnik kreditnih obaveza i
spontanih izvora finansiranja – obezvedi iz poslovanja) ili da smanjenje postojeceg izvora
finansiranja nadoknadi drugim izvorima finansiranja (otplacene dugorocne obaveze) ili da ih
nadoknadi novim zaduzenjem (emisija dugorocnih obveznica i komercijalnih zapisa).
3. Trajna sposobnost investiranja podrazumeva da korporacija visak slobodne gotovine ulozi u
investicioni projekat koji obecava povecanje dobitka ili da za finansiranje tog projekta pribavi dodatne
izvore finansiranja.
4. Trajna sposobnost povecanja imovine vlasnika podrazumvea da je imovina vlasnika korporacije
ulozena u korporacija kapital vlasnika i da se knjigovodstvena vrednost kapitala povecava ako: ako
pri prodaji akcije ostvaruje premiju ili pri raspodeli neto dobitka akumulira za rezerve i za zadrzani
dobitak.
5. Trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa ucesnika u korporacijij podrazumeva da su
ucesnici u korporaciji vlasnici kapitala (akcionari ili vklasnici udela kapitala). Zaposleni zele sto vise
zarade, uprava korporacije tezi da sto vise akumulira neto dobitak za korporaciju, a vlasnici
akcionarskog kapitala zele sto vece dividendu.
2. PRINCIPI FINANSIJSKE POLITIKE
Finansijski polozaj korporacije ispoljava se kao povoljan ili nepovoljan. Povoljan polozaj podrazumeva
uskladjenost imovinske i finansijske strupkture i uspeha (rentabilnosti) sa principima finansijske politike,
medju kojima su najvazniji: princip rentabilnosti, princip sigurnosti i likvidnosti, princip zastite od
prezaduzenosti, princip fleksibilnosti ili finansijske elasticnosti, princim nezavisnosti.
……
3.2.1. Vertikalna pravila finansiranja
Vertikalna pravila finansiranja bave se relacijom pojedinih delova pasive medjukojima su glavne: odnos
sopstevnog i pozajmljenog kapitala i odnos osnovnog i rezervnog kapitala.
Tezi se da se kroz strupkturu kapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elasticnost
finansiranja.
2
Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1) u praksi trzisne privrede tesko jeobezbediti.
Rezervni kapila u korporaciji nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka.
3.2.2. Horizontalna pravila finansiranja
Horizontalna pravila finansiranja bave se relacijama delova imovine (aktiva) i kapitala (izvora imovine,
pasiva), medju kojima su glavne:
a) odnos izmedju sopstvenog kapital i neto imobilizacije
b) odnos izmedju dugoroscnog kapitala i neto imobilizacija
c) odnos izmedju dugorocnog kapitala kapitala i dugorocno vezane aktive
d) odnos izmedju obrtnih sredstava i kratkorocnih obaveza
e) odnos izmedjui nominalne aktive i kratkorocnih obaveza
3.2.2.1. Zlatna pravila finansiranja
a) Zlatno bankarsko pravilo
– glasi: “Kredit koji banka moze dati, a da pri tome ne dodje u opasnosti u
pogledu isplate svojih obavzea, mra da odgovori kreditu koji baka uziva i to ne samo po iznosu nego i po
kvalitetu kredita”.
b)
Zlatno bilansno pravila
zahtevaju da imovina iskazanu u aktivi po iznosu i roku vezanosti
(imobilizacije) odgovara (da je jednaka) izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i roku
raspolozivosti (dospeca).
Odnose se na dugoročno financiranje poduzeća.
a) Zlatno bilančno pravilo u užem smislu
Dugoročna ulaganja u aktivi,osim ulaganja u stalnu kratkotrajnu imovinu,treba
financirati iz dugoročnih izvora financiranja
b) Zlatno bilančno pravilo u širem smislu
Dugoročna ulaganja, uključujući i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba
financirati iz dugoročnih izvora
6. TRZISTE KAPITALA
6.1. Uloga trzista kapitala
U smislu trgovanja kapitalom, kapitalom se smatra novac raspoloziv u roku duzem od godinu dana. Pod
trzistem kapitala u naj sirem smislu podrazumeva se susret subjekta koji i nude kapital i subjekata kiji
traze kapital.
Subjekt koji traze kapital su ustvari preduzetnici koji pribavljaju kapital u rast i razvoj svojih firmi s ciljem
maksimiranja dobitka, povecanja kuretne sposobnosti i s tim u vezi osvajanje i prosirivanje trzista. Dok
se preko trzista novca obezbedjenje kratkorocno finansiranje tekuceg poslovanja i odrzavanje likvidnosti,
dotle se preko trzista kapitala obezbedjuje dugorocno finansiranje rasta i razvoja korporacije, a time i
ukupne nacionalne privrede. Rast nacionalnog dohotka ima visestrukost pozitivne psoledice:
a) Sa rastom nacionalnog dohotka rasta standarda stanovnistva
b) Sa rasom nacionalnog dohotka raste nacionalnog bagatstva
c) Sa rastom nacionalnog dohotka rasta i kapital
U kojoj mere ce trziste kapitala u jednoj zemlji biti efikasno, pre svega zavisi od:
Visine akumulirane stednji; razvijenosti i efikasnosti bankarskog sektora; veceg ili manjeg podsticanja
stednje poreskom politikom; razvijenosti i rasprostranjenosti razlicitih vrsta dugoroscnih hartija od
vrednosti kao instrumenta trzista kapitala za pribavnjanje plasmana; razvijenosti i efikasnosti berzi za
trgovinu dugorocnnim hartijama od vrednosti; efikasnosti trzista novca; politicke, ekonomske i monetarne
stabilnosti; razvijenosti trzisnog ambijenta uopste i otvorenosti trista;….
III FINANSIRANJE KORPORACIJA
1. IZVORI I METODE OBRAZOVANJA KAPITALA KORPORACIJE
