SEMINARSKI RAD IZ MAKROEKONOMIJE
покреће
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- MAKROEKONOMIJA -
Ekonomski rast i razvoj-seminarski rad
John Maynard Keynes-seminarski rad
Kretanja inflacija nezaposlenost-seminarski rad
Metode kordinacija i odlucivanje-seminarski rad
Preduzetništvo-seminarski rad
Tržište-seminarski rad
Uticaj motivacije-seminarski rad
Vodjenje-seminarski rad
Još...
Ekonomski rast i razvoj privrede
Da bi se zadovoljile stalno rastuce potrebe stanovnistva,ljudsko drustvo je prisiljeno na proces stalnog
obnavljanja proizvodjnje razlicitih materijalnih dobara i usluga.To stalno obnavljanje procesa
proizvodnje,koja je povezana sa raspodelom,razmenom i potrosnjom,odnosno kako smo ranije definisali
ove cetiri faze-drustvenom reprodukcijom,predstavlja jednu opstu zakonitost i nuznost u svakom nacinu
proizvodnje.Napomenuli smo da postoji prosta,umanjena i prosirena drustvena reprodukcija,odnosno
da obim proizvodnje moze,iz godine u godinu,ostajati isti,smanjivati se ili povecavati.Imajuci u vidu da
obim dustvenih potreba,iz godina u godinu ne prekidno raste,onda se kao opsta zakonitost namece
proces prosirene drustvene reprodukcije.Zbog toga kazemo da teorija prosirene drustvene reprodukcije
istovremeno prestavlja i teoriju privrednog odnosno ekonomskog razvoja.
Analiza uslova funkcionisanja ekonomskog,odnosno privrednog razvoja vrlo rano je postala predmet
izucavanja politicke ekonomije.Jos je u vreme fiziokrata,njihov glavni prestavnik Fransoa Kene istrazivao
zakone obnavljanja proizvodnje u makro ekonomskim razmerama.Medjutim na savremenom nivou
razvoja ekonomske teorije od politicke ekonomije ne ocekuje se samo da objasnjava proces drustvene
reprodukcije,vec da vrsi ekonomsku analizu id a na taj nacin ukase na moguci izbor srestava,puteva i
metoda koji se mogu upotrebiti za realizaciju ciljeva privrednog razvoja.Na ovaj nacin ekonomska teorija
formira odredjenu osnovu na bazi koje se donose odluke kojima se vrsi regulisanje i usmeravanje tokova
procesa drustvene reprodukcije.
Pojam ekonomskog rasta i razvoja
Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povecavanje obima proizvodnje u jednoj
zemlji,odnosno porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog kvantitativnog pokazatelja kretanja
proizvodnje u periodu od godinu dana.
Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada je u pitanju ekonomski polozaj
odredjene zemlje,vec i kvalitativne promene(menjanje privredne structure,pojava novih grana i
delatnosti,novih zanimanja i sl.)koje vode ka boljem i potpunijem zadovoljavanju svih covekovih
potreba(ne samo ekonomskih vec i na pr. kulturnih).
Proizvodnja po glavi stanovnika prestavlja merilo za sposobnosti nekog drustva da postigne zacrtane
ciljeve drustvenog i privrednog razvoja,a sve u svrhu zadovoljavanja stalno rastucih drustvenih
potreba.Porast proizvodnje po glavi stanovnika u ekonomskoj teoriji se izrazava kao privredni rast bez
kojeg nema privrednog razvoja,ali ne mora svaki privredni rast da bude u funkciji
privrednog(ekonomskog)razvoja.
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog relativnog kratkog
vremenskog perioda,najcesce godinu dana.U ekonomskoj teoriji pod pojmom ekonomskog rasta
podrazumeva se godisnji porast materijalne proizvodnje iskazan vrednosno,kroz stopu rasta drustvenog
Neoklasicni model ekonomskog rasta opisuje ekonomiju u kojoj je jedinstveni homogeni output
proizvode dva imputa:capital i rad.Ovde je rast rada van domasaja ekonomije in a njega ne uticu
ekonomske determinante.Uz to,predpostavka je da u privredi vlada potpuna konkurencija i puna
zaposlenost,tako da se moze analizirati rast potencijalnog outputa.
Kod neoklasicnog modela najznacajnije mesto imaju capital i tehnoloske promene.Vise puta do sada
smo konstatovali da pod kapitalom podrazumevamo trajna proizvodna dobra koja kao srestva za rad
sluze u proizvodnji drugih dobara.Kapitalna dobra
ukljucuju:zgrade,fabrike,kuce,kompijutere,alate,opremu,zalihe gotove robe i robe u pocesu
rpoizvodnje.Sve to skupa nazivamo agregatnom masom kapitala,odnosno kapitalnim dobrima,i
obelezavamo sa “k”.Kapitalna dobra izrazavamo u univerzalnim vrednostima,odnosno u
valuti(dolari,dinari,evri i sl.).
U analizi ekonomskog rasta,ekonomisti naglasavaju potrebu za povecanjem kapitalne opremljenosti,sto
znaci da se kolicina kapitala po radniku stalno povecava.
Primeri povecanja kapitalne opremljenosti ukljucuju multiplikovanje poljoprivrednih masina i irigacionih
sistema u poljoprivrednoj proizvodnji,brzih zeleznickih pruga,autoputeva u transportu,kompijutera i
komunikaciskih sistema u bankarstvu i td.
Tehnoloske promene i ekonomski rast
Na osnovu istoriske geneze razvoja lako je uociti da su tehnoloske promene uslovile ekonomsko
poboljsanje proizvodnih mogucnosti Evrope,Severne Amerike i Japana.
Tehnoloske promene podrazumevaju promene u procesima proizvodnje ili uvodjenje novih proizvoda u
cilju povecanja outputa ili povecanja outputa od jednake kolicine inputa. Naj znacajniji tehnoloski razvoj
u savremenom svetu odigrao se u elektronici, racinarima, telekomunikacijama, avio-industriji itd.
Tehnoloska promena je trajan proces malih i velikih poboljsanja cemu svedoce cinjenice da najrazvijenije
zemlje sveta ostvare milione patenata, a uz to i milioni sitnih usavrsavanja i poboljsanja koji su rutonski
deo napretka jedne ekonomije.
Svakako da su najznacajnije promene ostvarene u vojno-industrijskom kompleksu, koje se u post
periodu primenjuju i u civilnom sektoru proizvodnje. Civilna tehnoloska dostignuca manje su
dramaticna, ali ne i manje impresivna svojim doprinosom povecanjem zivotnog standarda trzisnih
ekonomija.
Sa aspekta neoklasicnog modela tehnoloske promene znace, da se vise moze proizvfesti outputa uz
jednake inpute kapitala i rada, sto ce raci: da tehnoloske promene pomeraju granicu proizvoljnih
mogucnosti.
Izumi i dostignuca ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan odnos inputa, plata i
kamata povecavaju kolicinu outputa koja svaka jedinica outputa maze proizvaesti. Tako neprekidno
rastu: capital po radniku, output po radniku i plate (nadnice) po radniku, a pri tome nedodje do
opadanja realne kamate. Dakle prava investicija povecava produktivnost kapitala i neuralise zakon
opadajuce stope profita. U tom medju odnosu opadajucih resursa i napredujuce tehnologije, tehnologija
je pobedila ubedljivo u dosadasnjoj genezi razvoja.
Treba istaci da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu. Poljoprivredne masine smanjuju
potrebu za radom a povecavaju potrebe za kapitalom pa ih zato nazivamo “investicijama koje stede
rad”, i one povecavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novu izumi koji smanjuju potrebe za
kapitalom vise od potrebe za radom (na primer uvodjenje rada u vise smena) su “investicije koje stede
capital”, i one povecavaju plate (nadnuce) u odnosu na profit
TRENDOVI I IZVORI EKONOMSKOG RASTA
1. Trendovi
Zakljucili smo, da se ekonomski rast obezbedjuje rastom inputa (narocito rada i kapitala) i tehnoloskim
promenama. No u svakom slucaju je potrebno saznati koliki su relativni doprinosi rada, kapitala i
tehnologije. U osnovi, mozemo razlikovati nekoliko obrazaca privrednog razvoja u razvijenim zemljama
sveta.
Na osnovu istorijske geneze ekonomskog rasta, razvijenih zemalja sveta moguce je sazeto prikazati
sledece trendove:
Trend 1. Stanovnistvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego kolicina kapitala, sto je rezultat
povecanja kapitalne opremljenosti.
Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom zemljama.
Produktivnost rada je najznacajniji faktor ekonomskog rasta ona predstavlja odnos ukupnog outputa
podeljenog s brojem radnika-sati u odredjenom sektoru, odnosno na nivou privrede. Ako se ona usporila
trazeni su razlozi, a kao opravdanje navode se sledeci razlozi:
1. ulaganje preduzeca u ocuvanje prirode, poboljsanja zdravlja i sigurnosti radnika na radnom mestu.
Ovo se posebno odnosilo na rudarstvo, gradjevinarstvo i usluga.
2. povecanja cene energije posebno posle 1970 i 1990. godine, kada su preduzeca zapocela zamenu
energiju drugim inputima, kapitalom i radom. Rezultat toga je smanjenje produkkivnosti rada i kapitala u
odnosu na predhodne stope rasta.
3. posle 70-ih godina doslo je do smene generacija radnika koji su neiskusni i nedovaljno osposobljeni za
rad s niskim platama, sto se posebno odnosi na neindustrijske sektore, kao sto su oblasti u pripremanju
brze hrane i sl.
Pored ovih osnoivnih cinilaca koji su uslovili nizu produktivnost treba istaci i manju velicinu izdvajanja za
civilna istazivanja i razvoj, smanjenje investicija u fabrike i oprema, povecana stopa inflacije i sl. To su
samo neki cinioci koji su usporili produktivnost. U tom smislu se i namece potreba da se istrazi
mogucnost povecanja produktivnosti rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je povecati nacionalnu stednju
i ulaganja, sto je i najteze ostvariti.
Zakljucak
Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povecanje obima proizvodnje u jednoj zemlji,odnosno
porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog kvantitativnog pokazatelja kretanja proizvodnje u
periodu od godinu dana.Kretanje proizvodnje prestavlja veoma bitan indicator privrednog razvoja u
jednoj zemlji.Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada je u pitanju ekonomski
polozaj odrecene zemlje,vec i kvantitativne promene (menjanje privredne structure,pojava novih grana i
delatnosti,novih zanimanja).
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog relativno vremenskog
perioda,najcesce godinu dana.Pod pojmom ekonomskog rasta podrazumeva se godisnji porast
materijalne proizvodnje iskazan vrednosno,kroz stopu rasta drustvenog proizvoda ili nacionalnog
dohotka.Privredni rast se moze ostvariti,a da se pri tom ne ostvari razvojni tok privrede,odnosno jednog
drustva.Privredni razvoj ukljucuje promene ne samo u sveri materijalne proizvodnje,vec i u celokupnoj
strukturi drustveno-ekonomskog razvoja:u nauci,obrazovanju kulturi zdravstvu,citavoj
infrastrukturi.Privredni razvoj se zbog toga se izrazava u jednom duzem vremenskom periodu.Najvaznije
struktualne promene koje cine sustinu procesa privrednog razvoja zemlje cine promene u podeli
rada.Privredni razvoj zemlje se ostvaruje kroz vece ucesce preracivackih kapaciteta industriske
proizvodnje (sekundarni sector),a na visim nivoima sve vise dominiraju usluzne delatnosti(tercijalni
sector).
