Planiranje i uredjivanje predela – Zastita prirode (deo 4)

Prof. Dr Jasminka Cveji

ć

* 

ZAŠTITA PRIRODE I PLANIRANJE PREDELA 

1 

ZAŠTITA PRIRODE 

Prof. Dr Jasminka Cveji

ć

Jun , 2011 

Beograd 

Prof. Dr Jasminka Cveji

ć

* 

ZAŠTITA PRIRODE I PLANIRANJE PREDELA 

2

ZAŠTITA

PRIRODE

‐ 

OSNOVE,

PROBLEMI

I

PRAKSA

SADRŽAJ:

1.0

Utvr

đ

ivanje

pojma

1.1

Na

 č

emu

se

bazira

zaštita

prirode?

1

.1.1

Nau

č

ne

osnove

zaštite

prirode

1.1.2

Eti

č

ke

osnove

1.1.3

Estetske

osnove

1.1.4

Privredne

osnove

1.2

Metodske

osnove

zaštite

prirode

1.2.1

Neophodnost

teorijske

osnove

zaštite

prirode

1.2.3

Osnovni

ciljevi

zaštite

prirode

1.2.4

Objekti

zaštite

prirode

1.3

Kriterijumi

zaštite

prirode

1.4

Postupci

zaštite

prirode

(metode)

1.4.1

Odnos

prema

geološkim

i

biološkim

naukama

1.5

Glavni

instrumenti

zaštite

prirode

1.5.1

Opšte

1.5.2

Postavljanje

nau

č

ne

osnove

za

zadatke

zaštite

prirode

(istraživanja

u

oblasti

zaštite

prirode)

1.5.2.1

Inventarisanje

1.5.2.2.

Potreba

za

kriterijumima

vrednovanja

1.5.2.3.

Zahtevi

za

daljim

osnovnim

istraživanja

od

zna

č

aja

za

praksu

zaštite

prirode

1.5.3

Mesto

zaštite

prirode

u

planiranju

predela

1.6

Odnos

zaštite

prirode

i

nege

predela

1.6.1

Terminološka

razlika

izme

đ

u

zaštite

prirode

i

nege

predela

1.6.2

Mogu

ć

nosti

konflikata

unutar

same

zaštite

prirode

1.7

Problemi

i

zadaci

zaštite

prirode

1.7.1

Konflikti

u

ciljavima

sa

drugim

koriš

ć

enjima

zemlje

kao

osnovni

problem

zaštite

prirode

1.

7.1.1

Prethodna

zapažanja

1.7.1.2

Poljoprivreda

1.7.

1.3

Šumarstvo

1.7.

1.4

Vodoprivreda

1.7.1.5

Površinski

kopovi

i

rudnici

1.7.1.6

Izgradnja

saobra

ć

anica

1.7.1.7

Naselja

i

izgradnja

1.7.1.8

Aktivnosti

i

objekti

rekreacije

1.7.1.9

Lovna

privreda

1.8

Ras

č

lanjavanje

zadatka

zaštite

prirode

1.8

1

Ras

č

lanjavanje

zadatka

zaštite

površina

(teritorije,staništa)

1.8.1.2

Ras

č

lanjavanje

zadatka

zaštite

vrsta

Prof. Dr Jasminka Cveji

ć

* 

ZAŠTITA PRIRODE I PLANIRANJE PREDELA 

4

1.0

UTVR

Đ

IVANJE

POJMA

Pojam

zaštita

prirode

,

shva

ć

en

uopšteno,

podrazumeva

aktivnosti

koje

se

odnose

na

zaštitu

i

negu

prirode

i

predela

,

tj.

delimi

č

no

je

sinonim

za

pojam

nege

predela

a

delimi

č

no

za

zaštitu

sredine

.

Sa

stanovišta

planiranja

predela

pod

pojmom

zaštite

prirode

podrazumevaju

se

mere

i

aktivnosti

koje

posredno

ili

neposredno

služe

održavanju

i

unapre

đ

enju

biljaka

i

divljih

životinja

kao

i

zaštiti

i

unapre

đ

enju

  ‐ 

u

celokupnom

predelu

  ‐ 

njihove

osnove

života

.

Pojam

tako

đ

e

obuhvata

zaštitu

i

unapre

đ

enje

onih

predela,

delova

predela

i

predeonih

elemenata

koji

su,

prema

odre

đ

enim

kriterijumima,

izdvojeni

kao

“

vredni

za

zaštitu”.

Sama

zaštita

prirode

teži:

⋅

optimalnoj

gustini

i

geneti

č

koj

raznovrsnosti

populacija

životinja

i

biljaka;

⋅

raznovrsnosti

vrsta

unutar

biocenoza;

⋅

prirodnim

uslovima

i

prirodnom

toku

evolucije

organizama;

⋅

stabilnim

i

blisko

prirodnim

ekosistemima;

⋅

biološki

raznovrsnom

predelu

i

delovima

predela

kao

i

dugotrajnoj

zaštiti

kompleksne

i

pojedina

č

ne

vizuelne

pojave

(scene),

odnosno

“slike

predela”.

Ovakvi

predeli

mogu

da

budu

zna

č

ajni

za

istraživanja

u

oblasti

bioloških

i

geoloških

nauka

(delimi

č

no

i

za

istraživanja

u

oblasti

istorije

i

kulture).

Zadatak

može

da

bude

rešen

pretežno

primenom

nau

č

nih

kao

i

politi

č

kih,

publicisti

č

kih

i

pedagoških

metoda

,

odnosno

zakonskom

regulativom

i

primenom

predeno

  ‐ 

ekoloških

principa

i

biotehni

č

kih

mera

.

Pritom

je

neophodna

podrška

zajednice

i

pojedinaca.

Zaštita

prirode

koristi:

biološka

i

ekološka

,

fizi

č

ko

‐

geografska

,

geomorfološka

,

geološko

‐

paleontološka

i

hidrološka

istraživanja,

koja

  ć

e

biti

vrednovana

i

obra

đ

ena

za

specifi

č

no

podru

č

je

primene.

Tako

đ

e

se

koristi

sopstvenim

istraživanjima

(istraživanja

za

potrebe

zaštite

prirode),

koja

su

neposredno

orijentisana

na

odre

đ

eni

problem

i

primenu.

Rezultati

zaštite

prirode

treba

da

služe

svima

;

pritom

zaštita

prirode

konkuriše

onim

interesima

koji

su

orijentisani

isklju

č

ivo

na

produkciju

.

Delimi

č

no

se

konflikti

javljaju

i

zbog

izdvajanja

velikih

površina

za

potrebe

zaštite

prirode.

Zaštita

prirode

je

društveni

,

javni

zadatak

koji

obavezuje

državu

i

gra

đ

ane

.

Ona

ima

specifi

č

nu

organizacionu

strukturu

upravljanja,

istraživanja

i

u

č

eš

ć

a

javnosti

.

Kroz

politiku

i

zakonodavstvo

ona

je

integrisana

na

nivou

države

i

pojedinaca

i

to

u

podru

č

ju

planiranja

prostora,

privrede,

koriš

č

enja

zemlje

i

izgradnje

.

Danas

se

smatra

da

je

prirodu

mogu

ć

e

zaštititi

samo

povezivanjem

stru

č

nih

informacija

sa

izgradnjom

svesti

,

kod

pojedinica

i

zajednice,

o

potrebi

zaštite

prirode.

1.1

Na

 č

emu

se

bazira

zaštita

prirode?

Zaštita

prirode

se

bazira

na

opštim

kulturnim

(nau

č

nim,

eti

č

kim

i

esteti

č

kim)

i

na

privrednim

osnovama.

1.1.1

Nau

č

ne

osnove

zaštite

prirode

Prof. Dr Jasminka Cveji

ć

* 

ZAŠTITA PRIRODE I PLANIRANJE PREDELA 

5

Pod

nau

č

nim

osnovama,

u

ovom

tekstu,

ne

ć

e

se

podrazumevati

nau

č

no

  ‐ 

metodske

osnove

na

kojima

se

bazira

zaštita

prirode,

ve

ć

zna

č

aj

zaštite

prirode

za

nauku

.

Razli

č

ite

nau

č

ne

discipline

se

koriste

podru

č

jima

pod

zaštitom

prirode

za

potrebe

istraživanja

i

edukacije.

Podru

č

ja

i

predeli

pod

zaštitom

prirode

,

nacionalni

parkovi

i

parkovi

prirode

kao

i

podru

č

ja

zaštite

šuma

,

ubrajaju

se

u

naj

č

eš

ć

e

koriš

ć

ene

prostore

za

edukaciju,

po

č

ev

od

najnižih

stepena

obrazovanja

u

školama,

do

oglednih

površina

za

razli

č

ita

istraživanja

iz

oblasti

bio

i

geo

nauka.

Zna

č

aj

ovih

podru

č

ja

za

nauku

može

se

uve

č

ati

postavljanjem

informacionih

centara,

staza

saznanja

i

istraživa

č

kih

stanica.

Nau

č

na

vrednost

zašti

ć

enih

podru

č

ja

tako

đ

e

je

istaknuta

i

kroz

ʺ

Internacionalni

Biološki

Program

ʺ 

(IBP)

1

i

program

  ʺ

Č

ovek

i

Biosfera

ʺ 

(Man

‐

and

‐

Biosphere

‐

MAB)

2

u

okviru

UNESCO

‐

a.

Životinje

i

biljke

su

osnovna

supstanca

sveobuhvatnih

i

razgranatih

bioloških

istraživa

č

kih

disciplina.

Primenjena

biološka

istraživanja

na

biljkama

i

životinjama

su

zna

č

ajna

za

poljoprivredu

i

šumarstvo,

biologiju

riba,

farmaciju,

hemiju,

medicinu

kao

i

za

istraživanja

ponašanja

divljih

životinja

i

dr.

1.1.2

Eti

č

ke

osnove

Zaštita

životinja

i

biljaka,

zaštita

celokupnog

života

na

zemlji

,

pripada

podru

č

ju

dobrog

vladanja

ljudi

.

Pravo

na

život

nije

ograni

č

eno

samo

na

 č

oveka,

nego

važi

za

sve

organizme.

To

pravo

na

život

u

slu

č

aju

životinja

ima

posebno

zna

č

enje,

pošto

su

one

bliže

  č

oveku

kroz

zajedni

č

ko

biološko

‐

srodni

č

ko

poreklo

i

stoga

je

socio

‐

eti

č

ka

dužnost

njihove

zaštite

zna

č

ajnija

nego

u

slu

č

aju

biljaka.

Ovde

postoji

i

moralna

obaveza.

Biološki

visoko

razvijene

životinje

su

bliže

 č

oveku

i

imaju

ve

ć

i

prioritet

u

eti

č

ki

motivisanoj

zaštiti

prirode.

Eti

č

ki

motivi

svojstveni

su

primitivnim

narodima

i

izraženi

su

kroz

 ʺ

tabue

ʺ

,

 ʺ

toteme

ʺ 

i

dr.

Ovi

motivi

se

i

danas

delimi

č

no

mogu

na

ć

i

u

etici

ponašanja

lovaca.

1

Internacionalni

biološki

program

(

International

Biological

Program

  ‐ 

IBP

)

bio

je

pokušaj,

u

periodu

od

1964

do

1974,

koordinacije

ekoloških

i

enviromentalnih

istraživanja

na

velikim

razmerama

.

Jedan

od

evropskih

najzna

č

ajnijih

IBP

projekata

je

Solling

projekat

u

Niskoj

Saksoniji

(Nema

č

ka),

 č

iji

je

rukovodilac

bio

Heinz

Ellenberg

.

Podaci

ovih

istražiavnja

bili

su

od

izuzetnog

zna

č

aja

1980

‐ 

tih

za

utvr

đ

ivanje

kiselih

kiša

kao

glavnog

uzroka

sušenju

šuma

.

2

MAB

je

skra

ć

enica

na

engleskom

jeziku

sa

zna

č

enjem

Č

ovek

i

biosfera

.

Program

MAB

postoji

od

1970.

godine

u

okviru

Organizacije

Ujedinjenih

Nacija

za

obrazovanje,

nauku

i

kulturu.

Jedan

od

projekata

programa

MAB

bilo

je

i

stvaranje

svetske

mreže

zašti

ć

enih

podru

č

ja

nazvanih

rezervati

biosfere

.

Osnovne

funkcije

rezervata

biosfere

su:

⋅

zaštita

 ‐ 

predela,

ekosistema,

vrsta

i

geneti

č

ke

raznovrsnosti

⋅

razvoj

–

društveno

‐

ekonomski

zasnovan

na

principima

održivosti

⋅

podrška

–

nau

č

no

‐

istraživa

č

ki

rad,

pra

ć

enje

stanja

(monitoring),

obrazovanje

i

razmena

informacija

Rezervati

su

prostorno

organizovani

u

tri

zone,

sa

razli

č

itim

funkcijama

i

režimima

zaštite:

⋅

centralna

zona

(

core

area

)

 ‐ 

najviši

stepen

zaštite,

jedina

dozvoljena

aktivnost

u

ovoj

zoni

je

pra

ć

enje

stanja

i

istraživanje

⋅

tampon

zona

(

buffer

area

)

 ‐ 

dozvoljava

odre

đ

ene

aktivnosti

(poljoprivreda,

rekreacija,

turizam)

⋅

prelazna

zona

(

transition

area

)

 ‐ 

ima

naglašenu

razvojnu

ulogu

u

skladu

sa

principima

održivosti

Prof. Dr Jasminka Cveji

ć

* 

ZAŠTITA PRIRODE I PLANIRANJE PREDELA 

7

koriš

ć

enja

prirodnih

dobara

(zemljišta,

vode,

klime,

vegetacije,

životinjskog

sveta)

i

optimalnim

efektima

funkcionalnog

sklopa

uticaja

faktora

predela

(tj.

ekosistema

i

njihovih

pojedinih

delova).

Zakoni

zaštite

prirode,

u

svetu,

priznaju

ovu

“trajnu

sposobnost

koriš

ć

enja

prirodnih

dobara”

kao

najviši

cilj

zaštite

prirode

i

nege

predela.

Biljke

i

životinje

su

produkcione

i

upravlja

č

ke

snage

u

ekosistemu

.

Odre

đ

ene

vrste,

na

osnovu

njihovog

mesta

u

ekosistemu,

služe

kao

naro

č

iti

indikatori

šteta

(npr.

od

pesticida)

što

u

svakom

slu

č

aju

ima

posredan

ali

i

neposredan

zna

č

aj

za

 č

oveka.

Sve

sirovine

za

ishranu

ljudi,

sve

organske

sirovine

i

brojni

lekovi

poti

ć

u

iz

prirode.

Još

danas

se

za

geneti

č

ko

obnavljanje

tradicionalnih

doma

ć

ih

životinja

i

biljaka,

biljni

i

životinjski

materijal

uzima

iz

prirode,

ali

razvijaju

se

i

nove

kulturne

vrste

i

nove

sirovine.

U

procesu

nestašice

hranljivih

materija

i

sirovina

prodor

u

nova,

do

sada

ne

koriš

ć

ena

podru

č

ja

tundri,

visoko

planisnkih

podru

č

ja,

stepa

i

pustinja,

predstavlja

uvek

važan

rezervni

prostor

za

eventualno

o

č

ekivano

proširenje

koriš

ć

enja

prirode.

Vrednost

biljaka

i

životinja

kao

prirodnih

dobara

i

njihov

zna

č

aj

za

funkcionisanje

ekosistema

je

u

privrednom

smislu

podcenjena

,

pošto

u

celokupnom

obra

č

unu

nacionalne

privrede

i

u

analizama

koštanja

i

dobiti

(cost

‐

benefit

analysis)

4

ovi

efekti

nisu

izraženi

monetarno

.

Stoga

ti

efekti

zaštite

prirode

nisu

uklju

č

eni

u

vrednovanja

koštanja

i

dobiti

.

U

analizama

pogodnosti

,

iz

tih

razloga,

privredne

osnove

zaštite

prirode

,

trebaju

da

budu

mnogo

zna

č

ajnije

obuhva

ć

ene

.

1.2

Metodske

osnove

zaštite

prirode

1.2.1

Neophodnost

teorijske

osnove

zaštite

prirode

Zaštita

prirode

je

disciplina,

  č

ija

se

osnova,

ciljevi

i

efekti

mogu

ispitati

na

empirijski

5

na

č

in

.

Pored

toga

ona

zahteva

sistemati

č

an

i

metodi

č

an

fundament

u

teorijskoj

osnovi

  ‐ 

pogotovo

što

se

zaštita

prirode

bazira

na

nau

č

nim

osnovama

i

pretežno

je

istražena

nau

č

nim

metodama

.

U

prvom

slu

č

aju,

bez

apriorne

6

baze,

kada

se

suviše

ili

potpuno

zasniva

na

empiriji,

ona

lako

dobija

karakter

ideologije

.

To

je

prigovor,

koji

je

 č

esto

postavljen,

od

strane

protivnika

zaštite

prirode,

delimi

č

no

i

od

zastupnika

 ʺ

č

istih

ʺ 

istraživanja.

Podloga

za

zaštitu

prirode,

koja

je

zasnovan

na

teoriji,

stoga

mora

da

sadržati

glavne

i

delimi

č

ne

ciljeve,

glavni

i

delimi

č

ni

zadatak,

pojmove,

eventualno

aksiom

7

(koji

se

stoga

mora

uraditi

prepoznatljivim),

zatim

ciljeve

i

zadatke

primenjenih

metoda

kao

i

norme

za

kontrolu

dostizanja

postavljenih

ciljeva.

1.2.2

Osnovni

ciljevi

zaštite

prirode

Prema

zna

č

enju

pojma

kako

je

dato

u

uvodu

8

mogu

se

ciljevi

zaštite

prirode

podeliti

u

nau

č

ne

i

društvene

.

4

Cost

‐

benefit

analysis=

vrednovanje

koštanja

i

dobiti

5

Empirija

=

iskustvo

6

Aprioran

=

unapred,

nezavisan

od

iskustva,

logi

č

ka

prethodnost

zna

č

enja

7

Aksiom

=

nau

č

na

istina

sagledljiva

sama

po

sebi,

o

č

evidna

istina,

istina

koja

se

ne

može

dokazati

8

Poglavlje

1.0