Универзитет у Нишу

Економски факултет Ниш

Анализа туристичког потенцијала Републике 

Србије

                                 -завршни рад-

        Ментор:                                           Студент: 

Др Соња Јовановић                      Миљана Шутановац

                                                                   39598

Ниш, 2013.

1

Садржај

Увод........................................................................................................... 3

1.Туризам у Србији................................................................................. 4

     1.1.Туристичка тражња.................................................................... 4

     1.2.Организација туристичког сектора......................................... 5

2.Туристички производ Србије............................................................ 6

     2.1.Градски туризам.......................................................................... 6

        2.1.1.Град Београд........................................................................... 6

        2.1.2.Град Нови Сад........................................................................10

        2.1.3.Град Ниш.................................................................................11

     2.2.Бањски туризам............................................................................13

        2.2.1.Врњачка бања.........................................................................13

        2.2.2.Соко бања.................................................................................14

        2.2.3.Нишка бања.............................................................................15

        2.2.4.Бања Ковиљача.......................................................................16

     2.3.Планински туризам......................................................................16

        2.3.1.Копаоник...................................................................................17

        2.3.2.Златибор....................................................................................19

     2.4.Сеоско-рурални туризам..............................................................20

     2.5.Манифестациони туритам...........................................................21

3.SWOT анализа туризма у Србији.......................................................22

     3.1.Туристички производ....................................................................23

     3.2.Људски ресурси и тржиште рада................................................24

     3.3.Систем националног туристичког маркетинга.......................25

     3.4.Збирни резултати и анализа........................................................26

     3.5.Стратешке предности и недостатци...........................................27

background image

3

УВОД

    Туризам је једна од најзначајнијих привредних делатности у свету.Када говоримо о 
туризму,прво на шта помислимо су путовања,међутим туризам као делатност обухвата 
шири спектар услуга.Он је уско повезан са многим гранама привреде и на индиректан 
или директан начин утиче на њихов развој.Ту спадају пре свега услужне делатноси,као 
што су угоститељство и трговина.Међутим једна од најзначајнијих грана је свакако 
саобраћај,јер су без развијене саобраћајне мреже туристичка кретања заправо немогућа.
        Србија   је   мала   земља,али   земља   богата   туристичким   потенцијалом.Она   може 
понудити свету адекватан туристички производ уз помоћ свог географског положаја и 
расположивих ресурса и успети да развије једну од најзначајнијих привредних грана-
туризам.Да би туризам у Србији био на адекватном нивоу развијености,потребно је 
прво развити свест о значају ове делатности и свест о томе да потенцијала имамо и да 
га само требамо на адекватан начин употребити.Важно је,такође ширити пропагандну 
поруку   како   би   свет   био   упознат   са   чиме   се   могу   сусрести   доласком   у   нашу 
земљу.Најбољи промотери наше земље су сами грађани који своју земљу промовишу 
на најбољи могући начин али и туристи који су нас већ посетили и који на основу 
својих   позитивних   искустава   шире   пропагандну   поруку   потенцијалним,будућим 
туристима.
        Узимајући   у   обзир   не   само   дугорочно   повољне   трендове   на   међународном 
туристичком   тржисту   (стабилан   раст   тражње,   све   већи   интерес   за   новим,   још   не 
откривеним дестинацијама и сл.), пројекција раста туризма  Срби1је у највећој мери је 
повезана и са могућим сценаријима друштвено-економског   развоја земље, као и са 
развојем и комерцијализовањем одређених туристичких производа. 
       Пројекцији развоја туристичког сектора Србије приступило би се у две варијанте: 
умереној   и   амбициозној.   Оно   чиме   би   се   тежило   у   неколико   будућих   година   као 
одеређеним особинама и карактеристикама туризма у Србији јесте:

редефинисан   и   међународно   општеприхваћен   имиџ   Србије   као   атрактивне   и 
сигурне туристичке дестинације;

стабилна   и   растућа   међународна   тражња   за   Србијом   као   туристичком 
дестинацијом;

стабилна   и   растућа   домаћа   тражња   за   различитим   туристичким   производима 
Србије.

 

4

1.Туризам у Србији

       Да пођемо прво од дефиниције туризма.Туризам представља скуп односа и појава 
насталих приликом путовања и боравка странца у неком месту,уколико тај боравак не 
значи стално настањивање и није везан за стицање зараде. Основне карактеристике 
туризма као делатности су: хетерогеност структуре,еластичност тражње (у односу на 
цену   и   доходак),нееластичност   понуде,изражен   сезонски   карактер   понуде   и 
специфичности у погледу рада.
       Туристичка кретања на територији Србије, условљена рекреативним, културним, 
здравственим   и   васпитно-образовним   потребама,имају   дугу   и   богату 
традицију.Богатство   и   разноврсност   природних   и   антропогених   туристичких 
вредности,постојеће саобраћајнице и туристичко-угоститељски смештајни капацитети 
дају појединим деловима наше земље препознатљив изглед.
    Међутим,иако Србија поседује разноврсну атракцијску структуру и потенцијал њу не 
прати адекватан профил туристичких производа.Због одсуства Србије са међународног 
туристичког   тржишта   туристички   производ   је   остао   немодернизован   и   углавном 
прилагођен потребама домаћих туриста.

1.1. Туристичка тражња

        Динамику   развоја  туризма   треба   пратити   посматрајући  развој   ове   делатности   у 
Србији.На туризам а и туристичку тражњу утичу бројни фактори.Те факторе можемо 
поделити на:

-

објективне (слободно време,слободна новчана средства али и бројне позитивне и 
негативне промене у привреди и друштву),

-

субјективне(личне потребе и склоности појединаца),

-

општи фактори,и

-

специфични   фактори(географски   и   климатски   услови,саобраћајна 
повезаност,цена)

     Туристичка тражња има и карактеристичне осцилације промета по вишегодишњим 
периодима. У последњих неколико година, српски туризам не бележи позитивне стопе 
раста физичког промета. На подручју Србије,  наиме,  регистровано је у 2008. години 
укупно   6.642,6   хиљада   ноћења   туриста,   при  чему   је   у   раздобљу   од   2005.   до   2010. 
остварена  просечна  стопа  пада  броја  ноћења  у  висини  од  -3,62%  годишње.  Сличне 
тенденције карактерисале  су  и  регистроване  туристичке доласке. Притом ваља  имати 
на уму чињеницу да су током 2009.године (врло је слична ситуација и у  свим осталим 
посматраним годинама) у укупном броју ноћења чак 87% остварили домаћи гости, док 
је на иностране туристе отпадало само 13% укупно регистрованих ноћења.
    Иако је број регистрованих туристичких ноћења и долазака у Србију у раздобљу од 
2000.  па  све до  2011.  године у сталном опадању, просечна дужина  боравка гостију 
варирала   је   током  посматраног   периода,   у   највећој   мери   као   резултат   промена   у 

background image

6

2.Туристички производ Србије

        Туристички   производ   подразумева   укупна   искуства   туриста   која   задовољавају 
њихова   очекивања,укључујући   искуства   са   смештајем,природним   и   културним 
атракцијама,забавом,превозом,угоститељством,домаћинима и слично.  Србија је земља 
богата   туристичким   потенцијалом,пре   свега   због   повољног   географског 
положаја,природних ресурса али и богатог културно-историјског наслеђа.
Најбитнији туристички производи које Србија нуди домаћој и иностраној тражњи су:

Градски туризам(Београд,Нови Сад,Ниш)

Бањски туризам(Врњачка бања,Соко бања,Нишка бања,Бања Ковиљача)

Планински туризам(Копаоник,Златибор)

Сеоско-рурални туризам, и

Манифестациони туризам.

2.1. Градски туризам

       Градови  представљају  комплексне  туристичке  мотиве,  сачињени од атрактивних 
објеката,  архитектонских  и  амбијенталних  целина,  атрактивног   културног   наслеђа, 
парковних површина,спортско-рекреативних терена и пословно–трговачких центара.
    Специфичност градског туризма огледа се у релативно равномерном годишњем току 
броја туриста, дакле по месецима. То је наравно условљено постојаном атрактивношћу 
туристичких вредности. Међутим,без обзира на релативно равномеран   годишњи ток 
туриста,лепша је и угоднија посета градовима у јесењим и пролећним месецима.Једна 
од битних карактеристика градског туризма је кратак боравак туриста, због великог 
броја посета од стране пословних људи.
       Овај вид туризма у Србији је један од најразвијенијих поготово ако причамо о 
престоници   Србије,   Београду,   који   је   једна   од   популарнијих   светских   градских 
дестинација. Поред Београда можемо напоменути и Нови Сад и Ниш као веће градске 
центре који привлаче туристе.

2.1.1. Град Београд

       Главна туристичка атракција у Србији је свакако њен главни град Београд. Као 
главни   и   највећи   град   Србије,   Београд   обилује   културно-историјским 
споменицима.

.

Ноћни живот у Београду је чувен на просторима бивше Југославије.

       Београд лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије,где се Панонска 
низија спаја са Балканским полуострвом.То је град веома бурне историје, један је од 
најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих 
река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог 

Želiš da pročitaš svih 32 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti