Uloga turističke inspekcije u zaštiti potrošača
УНИВЕРЗИТЕТ
СИНГИДУНУМ
ФАКУЛТЕТ
ЗА
ТУРИСТИЧКИ
И
ХОТЕЛИЈЕРСКИ
МЕНАЏМЕНТ
ДИПЛОМСКИ РАД
УЛОГА
ТУРИСТИЧКЕ
ИНСПЕКЦИЈЕ
У
ЗАШТИТИ
ПОТРОШАЧА
Студент
Ментор
Виријевић
Годана
Др
Радмила
Живковић
422/2005
Београд
,
септембар
2009.
године
Улога
туристичке
инспекције
у
заштити
потрошача
2
Садржај
............................................................................................................................ 2
УВОД
................................................................................................................................ 4
1. ОПШТИ ПРИСТУП СИГУРНОСТИ У ТУРИЗМУ
.............................................5
1.1. Превентивне мере
..........................................................................................................6
1.2. Сигурност туриста у хотелима
..............................................................................7
1.3.
Безбедност хране ....................
...................................................................................8
2. ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
……………….........……...9
2.1. Стратегија Европске уније
………..…………………………………………........10
2.2.
Заштита потрошача
–
туриста у Европској унији
.............................................12
2.2.1
. Директива 314/90 о пакет аранжманима
……………………………..12
2.2.2.
Регулатива 261/2004 европске комисије
…………………………….….13
3.
ЗАШТИТА
ПОТРОШАЧА
-
КОРИСНИКА
УСЛУГА
У СРБИЈИ
.................15
3.1.
Закон
о
заштити
потрошача
..............................................................................15
3.1.1.
Основна
права
потрошача
.......................................................................16
3.1.2.
Заштита
економских
интереса
потрошача
..........................................16
3.1.3.
Цена
производа
и
услуга
............................................................................17
3.1.4.
Понуда
услуга
коришћењем
електронских
средстава
...........................17
3.1.5.
Потрошачки
кредити
и
куповина
на
рате
.............................................17
3.1.6.
Приговор
(
рекламација
)
............................................................................18
3.1.7.
Право
потрошача
на
информисање
........................................................18
3.1.8.
Право
потрошача
на
образовање
............................................................18
3.1.9.
Судска
заштита
и
вансудска
заштита
..................................................18
3.1.10.
Надзор
.......................................................................................................18
3.1.11
. Организације и удружења потрошача.................................
..............
...19
3.1.11.1.
Национални програм заштите потрошача.
............................19
3.1.11
.2.ЈУТА
..............................................................................................20
3.2.
Закон
о
оглашавању
.................................................................................................21
3.2.1.
Начело
оглашавања
...................................................................................21
3.2.2.
Оглашавање
услуга
....................................................................................22
3.2.3.
Обећање
поклона
.......................................................................................22
3.2.4.
Неистинито
приказана
цена
....................................................................22
3.2.5.
Судска
заштита
........................................................................................22
3.2.6.
Надзор
.........................................................................................................23
3.3.
Закон
о
туризму
.......................................................................................................23
3.3.1.
Појмови
.......................................................................................................24
3.3.2.
Туристичке
агенције
..................................................................................27
3.3.3.
Престанак
важења
лиценце
.....................................................................30
3.3.4.
Права
и
обавезе
организатора
путовања
и
путника
............................30
3.3.5.
Обавезе
посредника
...................................................................................32
3.3.6.
Угоститељска
делатност
.......................................................................32
3.3.7.
Врсте
угоститељских
објекта
................................................................33
3.3.8.
Разврставање
угоститељских
објеката
у
категорије
...........................34

Улога
туристичке
инспекције
у
заштити
потрошача
4
У
В
О
Д
У
савременом
свету
туризам
је
један
од
кључних
фактора
развоја
не
само
појединих
туристичких
дестинација
и
земаља
,
већ
и
глобалне
економије
.
Делатности
које
чине
туристичку
привреду
сврстале
су
се
у
ред
водећих
грана
светске
економије
.
Почетком
новог
миленијума
у
међународном
туризму
је
узело
учешће
700
милиона
људи
и
остварено
је
преко
460
милијарди
$
прихода
.
Данас
људи
,
више
него
икад
,
путују
ради
разоноде
.
Туризам
је
постао
највећа
светска
привредна
грана
и
главни
чинилац
у
животу
многих
људи
.
Развој
тржишта
организованих
путовања
и
масовност
туристичких
кретања
утицали
су
на
појаву
проблема
у
сарадњи
између
организатора
путовања
и
корисника
њихових
производа
–
учесника
туристичких
аранжмана
.
Дијапазон
испољених
проблема
је
широк
,
од
незадовољства
корисника
аранжмана
коришћеним
услугама
до
суочавања
туриста
са
тешкоћама
повратка
са
туристичких
дестинација
у
ситуацијама
када
је
долазило
до
економског
колапса
појединих
организатора
путовања
.
Чињеница
да
се
на
туристичком
тржишту
продаје
„
невидљиви
“
туристички
производ
довела
је
до
све
чешћег
разматрања
питања
заштите
потрошача
туристичких
услуга
.
Туристичке
услуге
се
продају
пре
њиховог
пружања
и
конзумирања
.
Туриста
купује
непознат
производ
и
о
његовом
квалитету
може
се
закључити
само
на
основу
информација
које
добија
од
продавца
или
на
основу
пропагандних
порука
које
прате
туристички
производ
.
Без
обзира
да
ли
су
у
питању
службена
путовања
или
путовања
ради
забаве
одмора
или
рекреације
,
заштита
потрошача
се
мора
обезбедити
.
Заштита
потрошача
у
савременим
правним
системима
издваја
се
као
посебан
систем
правних
норми
.
Под
појмом
заштите
потрошача
подразумева
се
заштита
потрошача
правним
средствима
која
су
специјално
установљена
ради
њихове
заштите
.
Ко
треба
да
штити
потрошача
:
Држава
,
преко
успостављања
законског
оквира
и
старања
да
се
тај
оквир
спроводи
;
Потрошач
лично
–
путем
информисања
о
својим
правима
и
начинима
њиховог
остварења
и
кроз
упознавање
са
битним
карактеристикама
производа
које
купује
;
Произвођач
-
понуђач
-
испоруком
квалитетних
производа
-
услуга
,
уз
примену
етичких
норми
;
Продавац
-
сатисфакцијом
потрошача
;
Организације
и
удружења
за
заштиту
потрошача
.
Како
у
свету
,
тако
и
код
нас
постоје
прописи
који
се
односе
на
заштиту
потрошача
.
У Европској унији заштита потрошача је уређена бројим дирктивама и регулативама. Код
нас
права
и
обезбавезе
потрошача
-
корисника
услуга
у
туризму
регулисана
су
Законом о
заштити потрошача
,
Законом
о
облигационим
односима
и
Законом
о
туризму
.
Улога
туристичке
инспекције
у
заштити
потрошача
5
1.
ОПШТИ
ПРИСТУП
СИГУРНОСТИ
У
ТУРИЗМУ
Проблеми
сигурности
у
туризму
одређени
су
условима
у
којима
се
туристичка
делатност
одвија
,
својствима
свих
учесника
у
туристичкој
делатности
,
њиховим
међусобном
односима
,
као
и
деловањем
појединаца
и
организација
против
злоупотребе
туриста
у
намери
прибављања
противправне
користи
експлатацијом
услова
у
којима
се
одвија
туристичка
делатност
.
Најчешћи
сигурносни
пробелми
са
којима
се
сусреће
туризам
су
:
Судари
,
хаварије
,
узнемиравање
,
кварови
,
кашњења
,
повреде
,
болести
,
затрованост
,
зараженост
,
наркоманија
,
пожар
,
пљачка
,
земљотрес
,
технолошка
несрећа
,
еколошка
несрећа
,
нестанак
воде
и
струје
,
угриз
змије
и
паука
,
крварење
,
губитак
свести
,
преломи
,
сунчаница
,
топлотни
удар
,
смрзавање
,
крађа
,
струјни
удар
,
преваре
,
нестанак
туристе
,
убиство
туристе
као
и
отмица
Ови
проблеми
настају
због
:
Уласка
у
нову
ситуацију
у
којој
не
постоји
систем
сигурности
уобичајен
у
свакодневном
животу
,
као
и
немогућност
примерене
реакције
на
ново
непознато
стање
сигурности
у
одређеном
времену
,
непознавање
језика
,
обичаја
,
хране
и
сл
.;
Прелаза
из
редовног
стања
у
стање
«
туриста
»
(
туристи
је
својствено
опуштање
од
свакодневне
рутине
,
одмор
,
рекреација
,
разонода
,
истраживање
непознатог
или
опасног
и
сл
.),
што
спушта
лични
ниво
способности
предвиђања
потенцијалних
ризика
,
препознавање
опасности
и
самозаштите
;
Културолошких
разлика
које
изазивају
криве
интерпретације
понашања
и
добрих
намера
особа
у
новој
средини
;
Жеље
и
схватања
појединаца
како
бити
туриста
значи
право
и
на
недолично
понашање
(
навијачи
,
а
и
туристи
)
и
улазак
у
зону
истраживања
опасности
(
улазак
у
резервате
дивљих животиња без
пратње
водича
…);
Поимања
како
је
туриста
лак
плен
за
пљачку
,
те
да
увек
постоје
криминогени
појединци
и
организације
које
планирају
своју
криминалну
делатност
над
туристима
,
а
нарочито
«
погодности
»
које
пружа
туризам
у
облицима
трговине
дрогама
и
трговине
људима
;

Улога
туристичке
инспекције
у
заштити
потрошача
7
Сигурност
хране
-
прехрамбени
стандарди
(
углавном
установљени
законом
)
морају
се
поштовати
и
бити
уобичајени
за
свако
угоститељство
,
од
оног
уличног
до
луксузних
ресторана
или
пак
ваздухопловног
кетеринга
;
Санитарне
и
здравствене
захтеве
;
Очување
околине
;
Успостављање
смерница
које
ће
користити
учесници
у
туристичким
активностима
;
Осигуравање
одговарајуће
документације
и
информација
о
сигурности
туризма
за
јавност
,
и
то
како
за
оне
који
иду
на
путовање
у
иностранство
,
тако
и
за
оне
који
долазе
у
земљу
,
те
корисницима
туристичких
садржаја
.
У
циљу
обезбеђења
наведених
одредаба
о
сигурности
туриста
,
законска
регулатива
треба
да
обухвати
и
начин
пружања
помоћи
туристима
у
следећим
ситуацијама
:
Крминалистичка
процедура
против
извршилаца
прекашаја
на
туристу
или
његову
имовину
;
Заштита
потрошача
и
вансудска
поравњања
о
проблемима
између
туриста
и
оних
који
пружају
услуге
у
туризму
;
Приступ
туриста
дипломатским
и
конзуларним
представништвима
њихових
земаља
;
Повратак
туриста
у
земљу
у
којој
живи
;
Међународна
сарадња
;
Сарадња
у
случајевима
незаконитих
радњи
против
сигурности
туристичких
садржаја
.
1.2.
Сигурност
туриста
у
хотелима
Савремена
истраживања
потврђују
да
се
појединац
најсигурније
осећа
у
сопственом
дому
,
потом
у
свом
граду
и
земљи
,
а
да
до
“
великог
реза
долази
чим
се
пређе
национална
граница
,
који
је
већи
што
је
култура
земље
у
коју
се
путује
различитија
од
домаће
”.
Основна
права
потрошача
односе
се
и
на
здравље
и
безбедност
у
објектима
за
смештај
,
а
дефинисана
су
права
и
обавезе
клијената
везана
за
резервацију
,
боравак
у
хотелу
и
евентуални
отказ
резервације
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti