KRIZA I SIVA EKONOMIJA
U BOSNI I HERCEGOVINI
CRISIS AND GRAY ECONOMY
IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Izdava
č
Friedrich-Ebert-Stiftung BiH
Sva prava zadržana
Za izdava
č
a
Dr. Paul Pasch
Recenzent
Prof. dr Božo Stojanovi
ć
, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Lektor
Mr Tatjana Mari
ć
Prevod
Tatjana Ra
đ
enovi
ć
Štampa
„Grafid“ Banja Luka
Za štampariju
Branislav Ivankovi
ć
Tiraž
300 primjeraka
CIP -
Katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i univerzitetska
biblioteka Bosne i Hercegovine
Sarajevo
5
Predgovor
Ekonomija iskrivljenih podsticaja.
Ugledni i uticajni ameri
č
ki
analiti
č
ar Henri Hazlit je tvrdio da se ekonomija može opisati preko
jedne jedine lekcije koja se svodi na objašnjenje kako ljudi reaguju na
podsticaje, a ponudio je i razlikovanje istraživa
č
kog postupka istinskih
ekonomista od tuma
č
enja koja nude laici i demagozi. Prava nau
č
na
analiza podrazumeva razmatranje posledica bilo koje ekonomske mere
ili aktivnosti ne samo na jednu društvenu grupu, ve
ć
na društvo u celini,
kao i uzimanje u obzir njenih kako kratkoro
č
nih, tako i dugoro
č
nih
posledica. Laici nešto od ovog previde, a demagozi vešto pre
ć
ute.
Ekonomske analize upravo bi trebalo da unesu jasno
ć
u u razumevanje
tržišnih procesa, posebno onih koji su kompleksni po uzrocima i na
č
inu
ispoljavanja, a dalekosežni po svojim posledicama.
Siva ekonomija je jedna takva tema. Re
č
je o pojavi koja nije laka za
analizu, jer ona, po definiciji, nije u domenu regularnog, institucionalno
ure
đ
enog, vidljivog, statisti
č
ki merljivog. Ona se javlja u gotovo svim
oblastima privredne aktivnosti i u razli
č
itim vidovima.
Č
esto su to
mnogo sofisticiraniji postupci nego što bi se na prvi pogled moglo
pretpostaviti. Sve u svemu, siva ekonomija se u bilo kojoj zemlji mora
procenjivati i analizirati na osnovu dubinskog poznavanja na
č
ina na
koji funkcioniše privredni sistem. Drugim re
č
ima: ona se procenjuje
posredno i za njeno identifikovanje neophodna je suptilna analiza i
odgovaraju
ć
i istraživa
č
i. Tema je u ovom slu
č
aju pronašla dostojnog
pisca.
Siva ekonomija – ekonomski legitimna, ali pravno ilegalna aktivnost
(autor ukazuje na razliku «sive» i «crne» ekonomije) – nije fenomen
karakteristi
č
an samo za nerazvijene zemlje, niti samo za zemlje u
procesu tranzicije. Ona je globalni fenomen, ali njena raširenost se
dramati
č
no razlikuje me
đ
u zemljama, a te razlike, u krajnjoj liniji,
ukazuju na razlike u kvalitetu poslovnog okruženja. Bosna i
Hercegovina je u tom kontekstu u krajnje delikatnom položaju.
Politi
č
ki nestabilna, ekonomski neefikasna, pravno nesigurna s visokim
stepenom otvorenog i latentnog siromaštva, ona predstavlja izuzetno
KRIZA I SIVA EKONOMIJA U BiH
7
Postoje direktne, indirektne i statisti
č
ke metode utvr
đ
ivanja sive
ekonomije. U ovoj studiji autor se opredelio za upotrebu indirektnog
metoda procene sive ekonomije na osnovu ponude na tržištu rada.
Ukupan obim sive ekonomije autor izražava kao proizvod dela
društvenog bruto proizvoda koji stvaraju zaposleni u sektoru sive
ekonomije i koeficijenta produktivnosti rada u sektoru sive ekonomije.
Usmerenje na tržište rada je izuzetno dobar analiti
č
ki potez. Preko
tržišta rada se u punoj snazi (i u punoj jasno
ć
i) odražavaju sve posledice
mera ekonomske politike, kao i logika funkcionisanja privrednog
sistema u celini.
Stopa nezaposlenosti (registrovana nezaposlenost) u BiH je visoka, a to
direktno stvara snažan i trajan podsticaj sivom tržištu rada. Autor polazi
od toga da se u ponudi na sivom tržištu rada kao u
č
esnici ne javljaju
samo nezaposleni (što bi se moglo i o
č
ekivati), nego i zaposleni sa
niskim primanjima, studenti, srednjoškolci i penzioneri. Re
č
je o
socijalnim grupama
č
ija su primanja na niskom nivou, to jest grupama
kojima siva ekonomija predstavlja «socijalni program» (na
č
in održanja
egzistencije).
Na osnovu pomenute analiti
č
ke procedure izvedena je procena da je u
ostvarenju celokupne ekonomske aktivnosti siva ekonomija u
č
estvovala
sa oko 23% u BiH, oko 25% u FBiH, 18% u RS i 25% u Br
č
kom. U
sektoru sive ekonomije bilo je zaposleno oko 290 hiljada ljudi: od toga
oko 196 hiljada u FBiH, oko 90 hiljada u RS i oko 7 hiljada u Br
č
kom.
Ukoliko bi se 60 procenata postoje
ć
e sive ekonomije prevelo u
regularnu, takvo stanje bi se moglo smatrati prihvatljivim za evropske
standarde. S druge strane, pove
ć
ali bi se i prihodi vanbudžetskih
fondova što bi doprinelo njihovom normalnom funkcionisanju.
Siva ekonomija ima i odre
đ
ene pozitivne efekte (raste zaposlenost,
bolje se koriste raspoloživi resursi, raste ukupan stepen ekonomske
aktivnosti i sli
č
no), ali na dugi rok ona neminovno vodi koroziji
(kvarenju) institucija i u krajnjoj liniji urušava vrednosni sistem
društva. U ekonomskoj teoriji je odavno konstatovano i dokazano (a
privredna praksa je to ubedljivo potvrdila) da bez odgovaraju
ć
eg
sistema vrednosti nema ni efikasne privrede, niti stabilne zajednice.
Tako da ono što u kratkom roku izgleda kao pozitivna posledica,
dugoro
č
no neminovno vodi degeneraciji privrednog života.
Jednostavno, sistem umesto da podsti
č
e kreativno preduzetništvo
(zasnovano na permanentnom inoviranju, snažnoj konkurenciji i
