Organizovani kriminal u Crnoj Gori

Fakultet za bezbjednost i zaštitu Banja Luka

SADRŽAJ

 Uvod..................................................................................................................................1

1. Teorijsko i zakonsko određenje organizovanog kriminaliteta..................2

1.1 Teorijsko određenje pojma organizovanog kriminaliteta........................2

1.2 Zakonsko određenje organizovanog kriminaliteta.....................................4

2 Karakteristike organizovanog kriminala.............................................................5

3 Etiološka obilježja organizovanog kriminaliteta u Crnoj Gori.......................6

4 Djelatnosti organizovanog kriminaliteta u Crnoj Gori.....................................7

4.1 Krijumčarenje droge...........................................................................................8

4.2 Krijumčarenje oružja i municije...................................................................10

4.3 Pranje novca........................................................................................................10

4.4 Prostitucija...........................................................................................................11

4.5 Trgovina ljudima................................................................................................12

4.6 Trgovina djecom................................................................................................13

4.7 Trgovina ljudskim organima..........................................................................14

4.8 Korupcija..............................................................................................................14

4.9 Reket......................................................................................................................16

4.10 Ostale djelatnosti organizovanog kriminaliteta......................................16

5 Zaključak.....................................................................................................................17

6 Literatura....................................................................................................................18

0

Fakultet za bezbjednost i zaštitu Banja Luka

Uvod

                     Fenomenološka slika kriminala stalno se mijenja. U današnjim 

uslovima života i napretka tehnike bilježimo porast ukupnosti kažnjivih 

ponašanja i brojnost novih pojavnih oblika, naročito teških kažnjivih dijela. 

Kao   novi   i   naročito   opasni   oblici   kriminaliteta   najčešće   se   smatraju: 

nedozvoljena   trgovina   drogom,   ljudima,   ljudskim   organima,   oružjem, 

korupcija, organizovani kompjuterski kriminal i sl. U poslednje vrijeme 

posebnu   pažnju   svih   demokratskih   snaga   svijeta,   i   njihovih 

specijalizovanih   službi,   plijeni   sve   češća   i   intezivnija   organizacija 

kriminalnih grupa.

                     Uprkos tome, zbog njegove kompleksnosti i ogromne društvene 

opasnosti   do   danas   ne   postoji   precizna   i   jedinstvena   definicija 

organizovanog kriminala. Problem se ispoljava i u različitim shvatanjima u 

odnosu   na   to,   da   li   svi   oblici   organizovanog   kriminalnog   djelovanja 

predstavljaju i organizovani kriminalitet, odnosno koji su to bitni uslovi 

koji su nužni za postojanje organizovanog kriminaliteta, tj. da li postoji 

organizovani   kriminalitet   i   kada   nije   uspostavljena   veza   kriminalne 

organizacije sa predstavnicima političkih, privrednih, finansijskih i drugih 

relevantnih struktura.

           U naučnim i stručnim radovima stranih i domaćih autora mogu se 

naći mnoge definicije organizovanog kriminaliteta, pa bez obzira na neke 

njihove sličnosti, razlike ili nejasnoće, može se slobodno reći da je prisutno 

isto toliko definicija organizovanog kriminaliteta koliko i autora koji se 

bave ovom problematikom. 

            U svom seminarskom radu obradiću osim pojma i karakteristika 

organizovanog kriminala i pojedine djelatnosti organizovanog kriminala u 

Crnoj   Gori,   sa   posebnim   osvrtom   na:     krijumčarenje   droge,   oružja   i 

municije,   pranje   novca,   trgovinu   ljudima,   djecom   i   ljudskim   organima, 

korupciju, reket i dr.

1

Fakultet za bezbjednost i zaštitu Banja Luka

           Osnovni problem se ispoljava u različitim shvatanjima u odnosu na 

to da li svi oblici organizovanog kriminalnog predstavljaju i organizovani 

kriminalitet,   odnosno   koji   su   bitni   uslovi,   nužni   za   postojanje 

organizovanog kriminaliteta, tj. da li postoji organizovani kriminalitet i 

kada nije uspostavljena veza kriminalne organizacije sa predstavnicima 

državnih,   političkih,   privrednih,   finansijskih   i   drugih   relevantnih 

struktura.   Analizom   sadržaja   definicija   pojma   organizovanog 

kriminaliteta,   prisutna   mišljenja   autora   mogu   se   sistematizovati   u   dva 

osnovna shvatanja.

1

            Prema prvom shvatanju koga zastupaju poznati autori M.A. Eliot, 

H.H.   Schneider,   E.Savone,   G.   Kaicer,   organizovani   kriminalitet   u   svom 

sadržaju, pored organizovanosti, planiranja, podjele zadataka, discipline i 

odgovornosti unutar kriminalne organizacije čiji je cilj ostvarivanje dobiti i 

profita,   obuhvata   i   određenu   vezu   sa   državom   i   pojedinim   njenim 

organima, u vidu saradnje organa koji primjenjuju zakon sa onima koji ga 

ne poštuju i žele da izigraju.

           Po drugom shvatanju koga zastupaju J.C. Kiney, E. Rosman, D. Vens i 

drugi, za postojanje organizovanog kriminaliteta nije potrebno da postoji 

određena veza  između kriminalne organizacije i države i njenih organa, 

već je dovoljno postojanje kriminalne organizacije , koja, u cilju sticanja 

protivpravne imovinske koristi i bogaćenja, vrši razne oblike kriminalne 

djelatnosti.

           Kada su u pitanju naši autoti, među njima postoji jedna grupa koji 

eksplicitno dovode u vezu drzave sa organizovanim kriminalitetom. Tako 

Đorđe Ignjatović oragnizovani kriminalitet definiše kao vrstu imovinskog 

kriminaliteta,   koji   karakteriše   postojanje   kriminalne   organizacije   koja 

obavlja   kontinuiranu   privrednu   djelatnost   koristeći   pri   tom   nasilje   i 

korupciju nosilaca vlasti.

2

           Dobrivoje Radovanović smatra da organizovani kriminalitet mora 

biti u sprezi sa državom i da njega nema bez saradnje sa vlastima, bez 

obzira  koji je režim u pitanju.

3

                      Mićo   Bošković   zaključuje   da   sadržaj   pojma   organizovanog 

kriminaliteta   obuhvata   organizovano   kriminalno   djelovanje   sa   ciljem 

pribavljanja protivpravne imovinske koristi i ostvarivanja profita, ali isto 

tako pod ovim pojmom podrazumjeva i one oblike kriminalnog djelovanja 

1

 M. Bošković, Osnovi kriminalistike, Fakultet za pravne studije Promtej, Novi Sad, 2009, 

str. 253.

2

 Đorđe Ignjatović, Organizovani kriminalitet-drugi deo, Policijska akademija, Beograd, 

1988, str. 25.

3

 Dobrivoje Radovanović, Kriminalce štiti država, Beograd, 1993, str. 6.

3

Fakultet za bezbjednost i zaštitu Banja Luka

gdje   je   kriminalna   organizacija   uspjela   da   uspostavi   određene   veze   sa 

državom i njenim organima.

4

                     Vladimir Vodinelić dovodi u vezu organizovani kriminalitet sa 

pojedinim   državnim   organima,   privrednim   i   finansijskim   strukturama 

većeg značaja i jačeg uticaja u poslovnom svijetu.

5

           Pojedini naši autori ne navode izričito vezu države sa organizovanim 

kriminalitetom, ali se to može neposredno zaključiti iz analize njihovih 

tekstova.   Tako,   Zoran   Stojanović   organizovani   kriminal   definiše   kao 

"strukturu koja obuhvata druge forme kriminaliteta ili iskorišćava različite 

sektore   i   sfere   ilegalne   ekonomije,   ifiltrirajući   se   u   privredni,   pa   i   u 

političko-administrativni svijet".

6

1.2 Zakonsko određenje organizovanog kriminaliteta

           ZKP Crne Gore, u posebnim odredbama o postupku za krivična djela 

izvršena   na   organizovan   način,   određuje   da   se   krivično   djelo   smatra 

organizovanim kriminalom ako je rezultat organizovanog djelovanja više 

od dva lica, čiji je cilj vršenje taških krivičnih djela radi sticanja dobiti ili 

moći, pod uslovom, da ispunjava još najmanje tri od sledećih uslova:

1) da je svaki član kriminalne organizacije imao unaprijed određen 

zadatak;

2) da   je   djelatnost   kriminalne   organizacije   je   planirana   na   duže 

vrijeme ili neograničeno;

3) da   se   djelatnost   organizacije   zasniva   na   primjeni   određenih 

pravila interne kontrole i discipline članova;

4) da   se   djelatnost   organizacije   planira   i   vrši   u   međunarodnim 

razmjerama;

5) da se u vršenju djelatnosti primjenjuje nasilje ili zastrašivanje ili 

da postoji spremnost za njihovu primjenu;

6) da se u vršenju djelatnosti koriste političke, privredne ili poslovne 

strukture;

7) da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti;

4

 Mićo Bošković, Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998, str.7-8

5

 V. Vodinelic, Kriminalitet sa mrežnom strukturom i organizovani kriminalitet profita, 

Beograd, 1998

6

 Z. Stojanović, Organizovane forme kriminaliteta, Bezbednost i društvena samozaštita, 

Beograd, 1990.

4