12
1. UVOD
Nema sumnje da je korupcija učestala pojava i ne toliko senzacionalna kao što se to na
prvi pogled čini. Ekonomska istorija je puna takvih primera, ali kakva je budućnost?
Današnja sve izraženija konkurencija, učestalo isticanje efikasnosti i profitabilnosti,
konsolidacija mnogih industrija, kao i snažna potreba za opstankom na tržištu, dovodi u
novije vreme do neetične i nelegalne poslovne prakse. Stoga se nameće potreba vidljive
ruke državnih, odnosno međunarodnih institucija u obliku strožih zakona. Međutim,
postavlja se otvoreno pitanje ko je u ovom trenutku kompetentan da donosi pravila? Ili
bolje rečeno, ko je sudija sudijama?
12
2. KORPORATIVNI SKANDALI
Najduži privredni bum ikada zabeležen u američkoj istoriji započeo je marta 1991
godine a završio se 10 godina kasnije, 2001 godine.Investicioni bum je prouzrokovan sve
većim korišćenjem kompjutera i Interneta a posledica velikog investicionog buma je bila
privredna ekspanzija i berzanski bum.
1
Kraj Hladnog rata je pretvorio SAD u supersilu,čime je potvrđena pobeda tržišne
ekonomije nad socijalizmom.U centru savremenog kapitalizma nalazila se Nova
ekonomija, čiji su simbol bila preduzeća “tacka.com” koja su potpuno promenila način na
koji su SAD sklapale poslove; znatno su povećala ritam tehnološkog progresa i uticala
da stope produktivnosti rada dostignu najviše nivoe u protekloj četvrtini veka. Pojava
Nove ekonomije je podrazumevala promenu sličnih karakteristika: centralna aktivnost
privrede se pomerila sa proizvodnje proizvoda na proizvodnju ideja, kao posledice
raspolaganja sve većom količinom informacija (podatak da industrija obuhvata negde oko
14% ukupne proizvodnje, dok u njoj radi jos manji procenat radne snage
2
) Pojava Nove
Ekonomije je najavljivala kraj jednog ciklusa, u onoj meri u kojoj su nove informacione
tehnologije omogućavale preduzećima da efikasnije kontrolišu svoj fiksni kapital.
Na kraju 20. veka, berza je registrovala istorijske maksimume. NASDAQ Indeks
3
je
porastao od 500 poena u aprilu 1991. na 1000 u julu 1995, na 2000 u julu 1998. i na 5138
u martu 2000. Toliki rast berze je ojačao poverenje potrošača, što je prouzrokovalo
značajno povećanje investicija i počelo je naduvavanje još jednog berzanskog
mehura.Proces „kompjuterizacije „ je doveo do toga da pojedinci i kompanije počnu
znatno da ulažu u kompanije koje se bave tehnologijom i telekomunikacijama
(tzv.preduzeća „tacka.kom“).Vrednost akcija tih preduzeća je počela da raste.Izgledalo je
kao da će poslovanje tih preduzeća neograničeno rasti, a za stvaranje takvog utiska su
krivi sami falsifikovani finansijski izveštaji o uspešnosti poslovanja takvih preduzeća.
U drugoj polovini 2000 godine berza je zabeležila rekordni pad. Tada se pokazalo da je
veliki deo investicija koje su postojale u preduzeću “tacka.kom” potpuno nerentabilan i
pogresan.
Posle berzanskog kraha, kada je vrednost akcija pala za nekih 8,5 milijardi dolara, oko
1/3 privatnih planova ulaganja za penzione fondove su naprosto nestala. Između jula
2000. godine i decembra 2001, SAD su prošle kroz najveći pad industrijske proizvodnje.
Za 12 meseci se izgubilo oko 2 miliona radnih mesta.Stopa nezaposlenosti je porasla sa
3,8% na 6% , a broj Amerikanaca koji živi ispod granice siromaštva uvećao za 1,3
miliona ljudi. Oko 1 400 000 Amerikanaca je ostalo bez zdravstvene zaštite.
SAD su tad prošle kroz seriju
korporativnih skandala
, to su računovodstveni skandali,
političke i poslovne afere koje uključuju raznorazne prevare a posledica takvog
poslovanja je bila propast mnogih velikih preduzeća.
1
www.en.wikipedia.org
2
www.cia.gov
3
National Association of Securities Dealers Automated Quotations, najveća elektronska ekran-bazirana
berza koja prati tehnološke vrednosti
12
4. WORLDCOM
WorldCom je bio najveće telekomunikaciono preduzeće u SAD
preko kog se odvijao najveći deo Internet saobraćaja u SAD.U
momentu stečaja, WorldCom je imao dug oko 32 milijarde dolara a
vrednost njegove aktive je bila na nivou od 107 milijardi dolara.
Šta je gurnulo diva američke telekomunikacijske industrije
WorldCom na sam rub bankrota i kakve posledice će ovaj skandal
imati na upravljanje američkim korporacijama? Ova kompanija je
bila suočena sa optužnicom za prevaru, nakon priznavanja da je
vodila poslovne knjige na neprikladan način.
" Završili su u pogrešnoj delatnosti i previše su za MCI platili i
kako su stvari postajale konkurentnije, cene telefonskih usluga su padale, a WorldCom
jednostavno nije zarađivao profit. I tad su se pitali 'što možemo da učinimo da izgleda da
zarađujemo neki novac i kako bismo se održali dok traju ovi silazni poslovni trendovi?' I
pali su u iskušenje i falsifikovali brojke" - kaže profesor Džon Mek Alister sa
Kennesaw
State
Univerziteta. On smatra da su problemi ove kompanije delomično proizašli i iz
preuzimanja telefonske kompanije MCI. "WorldCom je platio oko 3 milijarde dolara za
MCI. Drugim rečima, to znači da su platili mnogo novca za nešto što su verovali da ima
potencijal. Vreme nije moglo da bude gore za tako nešto, procena im je bila pogrešna i
oni od tada vode bitku da to isprave,"
6
Konkretno, WorldCom je prikrivao svoje troškove poslovanja kao ulaganje u kapital
trajne vrednosti, zbog čega je izgledalo da su troškovi kompanije znatno niži a profiti
znatno viši nego što su zapravo bili.Kad je nezakonita računovodstvena praksa izašla na
svetlo dana, finansijska katastrofa postajala je velikom brzinom i etička katstrofa,
pridruživši se celom nizu vodećih ljudi različitih korporacija koji su u poslednje vreme
optuženi za slične prekršaje...To je dovelo do komentara kako je korupcija među
korporacijama izvan svake kontrole.
Veliki deo računovodstvene prevare sastojao se u tome da je preduzeće klasifikovalo
tekuće troškove kao investicije; shodno tome, pošto se radilo o “investicijama”, one se
nisu oduzimale od prihoda, što je činilo da iskazani ostvareni profit bude mnogo viši, što
je uticalo na stimulaciju tražnje za akcijama tog preduzeća,npr. WorldCom je poslao
fakturu jednom preduzecu,
Cherry Communications
, na vrednost od 225 miliona dolara;
fakturu koju Cherry preduzeće nije prihvatilo. Uprkos tome, WorldCom je kroz svoje
6
Outline of the U.S Economy
12
računovodstvo klasifikovalo ovu cifru kao prihod, čak i posle saznanja da je preduzeće
Cherry Communications
objavilo bankrot.
Još jedan od šokantnih saznanja je to da je preduzeće plaćalo svom direktoru,
Bernie
Ebbersu
platu od neverovatnih 142 miliona dolara u 1999. godini.U taj skandal su bili
umešani i direkcija i revizori, svi oni su na neki način učestvovali u falsifikovanju
finansijskih izveštaja ovog preduzeća.
Ebbers je odlucio da WorldCom bude klijent Citibank-a, što je značilo da je WorldCom
emitovao akcije samo preko Citibanka. Od toga su imali koristi Ebbers i predsednik
Citibanka. Obojica su zaradili nekoliko miliona dolara.Ebbers je takođe koristio usluge
Citibanka za svoja lična ulaganja. Citibank je odobrio Ebbersu lični zajam od oko 400
miliona dolara. Kao garanciju za uzimanje tolikog zajma, Ebbers je priložio kotizaciju
akcija samog WorldComa. Na taj način, Citibank je postao zainteresovan da podrži sve
izveštaje o pozitivnom poslovanju WorldComa jer je na taj način i sam zarađivao i štitio
svoja ulaganja. A to je sve otkrio novinar Nju Jork Tajmsa. Citibank je preko svojih
analitičara uticao na zaposlene u WorldComu, vršeći pritisak na njih da kupe akcije
sopstvenog preduzeća, štiteći lažne finansijske izveštaje. Na taj način je tražnja za
akcijama WorldComa konstantno rasla. Glavni prodavac akcija WorldComa iz Citigrupe
bio je Džek Grubman koji je bio intimni prijatelj Ebbersa. Čak i kada su problemi
WorldComa izašli na videlo, Grubman je i dalje svojim klijentima preporučivao da
kupuju akcije WorldComa.Grubman je uticao da se cene akcija WorldComa povećaju sa
75 na 130 dolara. Grubman je preporučivao kupovinu akcija WorldComa sve do 23 aprila
2002. godine, samo tri meseca pre bankrota preduzeća, kada su se više nego naslućivale
ogromne razmere računovodstvene podvale. U momentu kada je podneo ostavku,
Grubman je izjavio da je on “kao analitičar radio svoj posao na način koji je u
celokupnom sektoru vladao”. Znaci, radilo se o problemu sektora a ne o pojedinačnom
slučaju. Sa razotkrivanjem ove prevare, berzanski mehur je eksplodirao i desio se
berzanski krah.
