FINANSIJSKO TRŽIŠTE
- NARODNA BANKA SRBIJE -
Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva ključna ekonomska
agregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata utiče na nivo cena koje se formiraju
saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe
i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaći da finansijsko
tržište ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i način funkcionisanja tako
i za strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na
finansijskom tržištu.
Finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novčanih sredstava iz različitih izvora gde se
formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala teži ka plasmanima sa najvećim
prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i preduzetnicima i vlasnicima
kapitala.
Jedna od najznačajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija.
Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše
kreiranja finansijskih instrumenata. Učesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasični
finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuće organizacije i penzioni
fondovi ).
Finansijsko tržište, može se reći, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih
instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasničke u zavisnosti od roka
njihovog dospeća, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu
kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom
dospeća do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok hartije od vrednosti na tržištu
kapitala imaju rok dospeća duži od godinu dana. Neke od hartija na tržištu novca su: kratkoročne
državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi, federalni fondovi,
ugovori o rekupovini. Neke od hartija vrednosti na tržištu kapitala: srednjoročne i dugoročne
državne obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne obveznice, hipotekarne
založnice, obične akcije, preferncijalne akcije, zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti.
Izvedene hartije od vrednosti mogu biti kratkoročne, sa rokom dospeća manjim od godinu dana i
dugoročne sa rokom dospeća preko jedne godine. Dakle, mogu, po ročnosti, biti hartije od
vrednosti i na tržištu novca i na tržištu kapitala (opcije, varanti, fjučersi).
Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori
mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje, pre svega, se
svodi na investiranje i hartije od vrednosti i tim putem stiču prihode od kojih, odbijanjem svojih
obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju čist prihod. Postoje različite
vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne banke, štedionice,
emisione, univerzalne i specijalizovane. Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim
jer osnovni izvor njihovih sredstava čine štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije
obuhvataju osiguravajuće kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione
fondove.
Klasična podela finansijskog tržišta na osnovne vrste je: novčano tržište, tržište novčanog
kapitala i devizno tržište. Ali pored ove podele postoji podela i na: organizovano i
1
neorganizovano finansijsko tržište, depozitno – kreditno i na tržišta hartija od vrednosti, domaće i
na međunarodno, tržišta dugovnih i tržišta vlasničkih finansijskih instrumenata, proptna i
terminska, primarno i sekundarno.
Kada govorimo o finansijskom tržištu, onda je neophodno videti u kakvom se
ekonomskom okruženju dato tržište nalazi. Ukoliko je država u ekonomskim problemima i
finansijko tržište je nerazvijeno, što znači da nisu adekvatno zastupljeni svi delovi finansijskog
tržišta. Nasuprot ovima, ekonomski razvijenim privredama (zemljama OECD-a) su imanentne
pojave velikog broja finansijskih instrumenata i dobra povezanost, što nesumnjivo dovodi do
optimalne alokacije finansijskih resursa u privredi. Razvoj finansijskog tržišta u našoj zemlji,
samim tim, afirmaciju njegove razvojne uloge u ekonomiji poslednjih godina, onemogućila je
duboka kriza u kojoj se zemlja našla.
Način da se postigne bolji kvalitet života stanovništva je razvoj finansijskih tržišta,
jer iskustvo pokazuje da finansiranje privrednog razvoja pomoću finansiranja finansijskih tržišta
daje najbolje rezultate. Osnovna obeležja privrednog razvoja su: rast ukupnog nacionalnog
proizvoda, rast neto nacionalnog proizvoda, rast neto nacionalnog proizvoda po stanovniku, rast
produktivnosti ekonomskog sistema i rast efikasnosti ekonomskog sistema. Osnovni spoljni izvori
privrednog razvoja su: informacije; prirodni resursi; sredstva drugih ekonomskih sistema, osobine
inostranih tržišta. A unutrašnji izvori privrednog razvoja su: živo nacionalno bogastvo;
stanovništvo; inovativna sposobnost; preduzetništvo; postojeća organizacija privrednog sistema;
kultura i opšti raspoloživi obim znanja i upravljačke sposobnosti.
2. SUŠTINA FUNKCIJE
Privredni život svake zemlje podrazmeva aktivnu ulogu velikog broja privrednih subjekata
grupisanih u veći broj sektora. Neki privredni subjekti i sektori, čija štednja premašuje nivo
njhovih realnih investicija, su u poziciji da imaju štedne viškove koje plasiraju u finansijske
investicije. Obrnuto, drugi subjekti, čije investicije nadmašuju njihovu štednju, imaju štedne
manjkove koje pokrivaju emitovanjem finansijskim tržištima. Ti finansijski instrumenti u
njihovim bilansnim pozicijama predstavljaju finansijsku pasivu.
Svaki prenos finansijskih sredstava, od finansijski suficitnih ka deficitarnim privrednim
subjektima, ima za posledicu stvaranje finansijske aktive i finansijske pasive i predstavlja
finansijsku transakciju. Šire posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih
transakcija i ne moraju predstavljati neke specifične nedostupne forme trgovanja finansijskim
instrumentima. Ispravnije je čak reći da je svako na neki način uključen na finansijska tržišta kao
aktivni učesnik.
2
