Улога
родитеља
и
њихов
однос
према
детету
180
оцени
коју
дете
добије
.
Тада
ће
дете
почети
да
сумња
у
себе
и
своје
мо
-
гућности
и
способности
.
У
недостатку
подршке
и
охрабрења
родитеља
,
оно
губи
самопоуздање
,
повлачи
се
у
себе
,
појављује
се
малодушност
,
психосоматске
тегобе
,
па
чак
и
злоупотреба
средстава
зависности
.
Зато
дете
треба
да
буде
уверено
да
љубав
према
њему
није
условљена
само
постизањем
успеха
,
већ
је
она
евидентна
и
за
одређене
неуспехе
,
које
оно
у
сарадњи
са
родитељима
треба
да
превазиђе
.
Стога
се
,
с
правом
,
указује
на
неке
од
појава
и
проблема
које
прате
савремену
породицу
,
односно
на
појаву
различитих
типова
породичне
организације
,
као
и
на
појаву
различитих
односа
и
ставова
родитеља
у
процесу
развоја
,
васпи
-
тања
и
учења
детета
-
деце
.
Типови
породице
и
однос
према
детету
Прва
историјска
типологија
породичних
односа
,
како
се
истиче
у
стручној
литератури
,
везана
је
за
име
америчког
антрополога
Луиса
Моргана
.
Она
је
,
са
мањим
изменама
,
интерпретирана
у
познатом
делу
Ф
.
Енгелса
"
Порекло
породице
,
приватне
својине
и
државе
".
Историјски
облици
породице
по
овој
типологији
су
:
крвно
-
сродничка
породица
,
по
-
родица
пуналуа
(
хавајски
–
пуналуа
/
близак
),
синдијазмичка
породица
,
патријархална
породица
и
моногамна
породица
.
Ова
типологија
поро
-
дичних
облика
је
недовољно
разјашњена
,
и
потиснула
ју
је
нешто
уоп
-
штенија
класификација
,
која
указује
на
три
историјска
развојна
ступња
и
облика
породица
.
То
су
:
традиционална
породица
родовског
друштва
са
њеним
бројним
варијантама
,
патријархална
породица
древних
циви
-
лизација
и
индустријска
породица
.
С
обзиром
на
развој
индустријског
друштва
и
цивилизације
,
а
у
ци
-
љу
истицања
специфичности
савременог
породичног
облика
и
његовог
развоја
,
указује
се
на
следеће
типове
породичних
облика
:
преиндустриј
-
ска
породица
,
индустријска
породица
и
постиндустријска
породица
.
Уважавајући
брачну
структуру
породице
или
само
генерацијску
струк
-
туру
,
у
првом
случају
,
разликују
се
полигамијске
и
моногамне
породи
-
це
,
а
у
другом
случају
,
следећи
облици
:
родовска
породица
,
проширена
породица
,
нуклеарна
или
коњугална
породица
и
непотпуна
породица
(Pedagoška enciklopedija, 1989: 446).
М
.
Младеновић
,
типологију
породице
утврђује
по
природи
својин
-
ских
односа
,
средствима
за
производњу
и
структури
унутрашњих
поро
-
дичних
односа
,
поделе
власти
и
ауторитета
.
То
су
патријахална
,
аутори
-
тарна
и
егалитарна
-
демократска
-
савремена
(
Младеновић
,
према
Станојловић
, 1997: 48).
У
литератури
се
наилази
и
на
нове
предлоге
историјске
типологије
породице
,
а
према
ставу
А
.
Милић
историјска
типологизација
породице
Ратко
Пејић
181
може
се
засновати
на
три
историјска
модалитета
: 1.
Предмодерна
поро
-
дица
(
домаћа
,
или
кућна
заједница
...), 2.
Модерна
породица
(
облик
при
-
ватног
репродуктивног
нуклеуса
...), 3.
Постмодерна
породица
(
интимна
заједница
или
партнерство
...), (
Милић
, 2001: 327).
Са
становишта
односа
између
чланова
породице
и
уважавање
педа
-
гошких
обележја
појединих
породичних
облика
,
јавља
се
и
класифика
-
ција
коју
даје
Петар
Мандић
.
У
тој
класификацији
,
доста
грубо
узевши
,
доминирају
три
типа
породице
:
патријархална
,
грађанска
и
социјали
-
стичка
,
уз
опаску
,
да
је
тешко
строго
разграничити
ове
типове
,
и
изоло
-
вати
од
других
,
јер
не
постоје
строго
чисти
типови
породице
(
Мандић
,
1975:25).
Иначе
,
породична
организација
и
односи
који
се
експлицирају
за
социјалистичку
породицу
,
са
становишта
педагошких
обележја
и
од
-
носа
према
детету
,
без
икакве
дилеме
,
може
се
сврстати
у
савремено
-
демократски
тип
породице
,
о
којој
се
,
иначе
,
све
више
говори
и
пише
у
научно
-
стручној
литератури
.
Из
напред
реченог
,
јасно
се
уочава
да
постоје
различити
критерију
-
ми
и
ставови
аутора
на
основу
којих
је
могуће
извршити
класификацију
породичних
облика
,
односно
типологију
породица
и
породичних
одно
-
са
.
Са
педагошког
аспекта
,
односно
васпитног
стила
и
утицаја
,
најпри
-
хватљивија
је
типологија
породице
која
се
класификује
према
карактеру
међусобних
односа
,
који
доминирају
у
оквиру
породице
.
Тако
би
се
,
према
овом
критеријуму
и
схватању
већине
аутора
,
могла
прихватити
два
основна
обележја
породичних
односа
,
а
то
су
:
патријархално
-
ауторитарни
и
демократско
-
егалитарни
(Pedagoška enciklopedija, A. M.,
1989, 447),
односно
патријархално
-
аутократски
и
савремено
-
демократски
(
Станојловић
, 1997: 48).
А
,
с
обзиром
на
ауторитет
роди
-
теља
,
и
према
низу
васпитних
поступака
који
се
користе
у
савременој
породици
,
у
литератури
се
указује
и
говори
и
о
стиловима
васпитања
породице
,
а
то
су
ауторитарни
,
попустљиви
(
педоцентристички
)
и
демо
-
кратски
стил
(Zagorac, prema Rosi
ć
, 1998: 86).
Иначе
,
ове
типологије
имају
значајну
примену
у
процесу
проучавања
односа
и
ставова
роди
-
теља
и
деце
,
као
и
васпитних
поступака
и
васпитних
стилова
у
породи
-
ци
.
Патријархално
-
ауторитарна
породица
и
однос
према
деци
Када
се
говори
о
патријахално
-
ауторитарној
породици
у
овом
вре
-
мену
,
са
аспекта
породичних
односа
и
појединих
педагошких
обележја
,
има
се
у
виду
да
то
није
она
породична
средина
из
најранијег
периода
развоја
,
коју
су
,
најчешће
,
чиниле
велике
скупине
људи
-
задруге
са
по
-
себним
и
специфичним
обележјима
.
О
њој
се
говори
само
са
одређених
аспеката
карактеристичних
за
некадашњу
патријахалну
породицу
,
а
који
