Predmet: Upravljanje investicijama
TRŽIŠTE KAPITALA
-
seminarski rad -
Prefesor: Aleksandra Tešić Student: Ivan Dudaš
Asistent: Tatjana Vučurević Br.indeksa:110/09
Novi Sad, 2012. godina
S A D R Ž A J
Uvod...................................................................................................................................3.
1. Pojam tržišta kapitala......................................................................................................3.
2. Ciljevi tržišta kapitala.....................................................................................................4.
3. Funkcije tržišta kapitala..................................................................................................4.
4. Vrste tržišta kapitala.......................................................................................................5.
5. Učesnici na tržištu kapitala.............................................................................................6.
6. Funkcionisanje tržišta kapitala.......................................................................................7.
7. Instrumenti tržišta kapitala.............................................................................................8.
7.1 Akcije......................................................................................................................8.
7.1.1. Pojam akcija...................................................................................................8.
7.1.2.Vrste akcija......................................................................................................9.
7.1.3. Emitovanje akcija..........................................................................................11.
7.1.4. Cene akcija...................................................................................................13.
7.2. Dugoročne obveznice...........................................................................................17.
7.2.1 Pojam dugoročnih obveznica........................................................................17.
7.2.2. Vrste dugoročnih obveznica.........................................................................18.
7.2.3. Vrednost obveznica......................................................................................19.
7.2.4. Rejting obveznica.........................................................................................22.
Zaključak..........................................................................................................................24.
Literatura..........................................................................................................................25.
2
dobiti, povećanja konkurentnosti, snaženju penetracije tržišta i na taj način osvajanja
većeg tržišnog udela i sl.
Značaj ovog procesa se ogleda u tome da preduzetnici na ovaj način obezbeđuju
dugoročno finansiranje rasta i razvoja svog biznisa ( preduzeća, radnje i sl. ), što u
krajnjem ishodu vodi ka jačanju celokupne nacionalne privrede.
Tri tržišta koja objedinjuje tržište kapitala su:
1. Kreditno-investiciono tržište. Na ovom tržištu se sreću ponuda i potražnja
dugoročnih, tj. investicionih kredita;
2. Hipotekarno tržište je tržište na kojem se nude i odobravaju dugoročni krediti na
osnovu hipotekarnih zaloga;
3. Tržište efekata, odnosno tržište dugoročnih hartija od vrednosti.
2. Ciljevi tržišta kapitala
Kada je reč o ciljevima tržišta kapitala, potrebno je reći da su oni izuzetno brojni. S
obzirom na svrhu ovog rada, nećemo ulaziti u previše detaljnu analizu ovih ciljeva, ali
ćemo se ipak potruditi da pomenenmo neke za koje smatramo da su najvažniji
•
:
1. Obezbeđenje neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne
ekonomije;
2. Alokacija kapitala u najpropulzivnije investicije i najprofitabilnije privredne grane;
3. Ostvarivanje najvećeg mogućeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom;
4. Povećanje novčane štednje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu;
5. Ostvarivanje maksimalno mogućeg obima kapitala;
6. Determinisanje stvarne i tržišne cene kapitala;
7. Ostvarivanje optimalne ročnosti strukture kapitala.
Iz priloženog možemo videti da ostvarivanje ciljeva tržišta kapitala doprinosi ne samo
subjektima učesnicima u privredi, odnosno tržišnoj utakmici, nego da je baza daleko šira.
Ostvarivanje ciljeva u krajnjoj instanci dovodi do jačanja nacionalne ekonomije, a
posmatrano sa još šireg aspekta, jačanju ukupne svetske, odnosno globalne ekonomske
perspektive.
3. Funkcije tržišta kapitala
Tržište kapitala predstavlja značajan element finansijskog tržišta, kao i tržišne
privrede.
Osnovne funkcije koje obezbeđuje tržište kapitala su:
1. Transfer kapitala;
2. Razvojna funkcija;
Kulić Mirko, „Finansijska tržišta“, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
4
3. Funkcija selekcije projekata;
4. Kontrolna funkcija;
5. Funkcija izvršavanja ugovorneih obaveza;
6. Smanjivanje rizika;
7. Zaštita vlasništva.
Transfer kapitala.
Tržiše kapitala omogućava transfer kapitala od subjekata koji
rasplolažu viškom sredstava prema subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Ova
funkcija povezuje ponudu i tražnju na određenom mestu u određenom vremenu,
izjednačavajući uslove pod kojima se kapital nudi i traži i shodno tome najvažnija je
funkcija ovog tržišta.
Razvojna funkcija.
S obzirom da velki broj projekata zahteva velika sredstva za
realizaciju, često je neophodan veći broj učesnika na tržištu da bi se ova sredstva
obezbedila. Na ovaj način, tržište kapitala utiče na povećanje sklonosti ka štednji i
sklonosti da se ova sredstva ponude na tržištu ( pomoću odgovarajućih finansijskih
instrumenata ), što je od krucijalnog značaja za nesmetano odvijanje ukupne ekonomske
aktivnosti.
Funkcija selekcije projekata
. Zbog velikog broja projekata, od kojih mnogi zahtevaju
značajna sredstva, nemoguće je realizovati sve potencijalne aktivnosti. Tržište kapitala,
preko cene kapitala utiče na izbor projekata koji obezbeđuju najvišu stopu prinosa na
uložena sredstva pri čemu se postiže značajnija efikasnost korišženja kapitala.
Kontrolna funkcija
. Tržište kapitala obezbeđuje da se sredstva koriste na najefikasniji
način.
Funkcija izvršavanja ugovornih obveza
. Zbog striktnih pravila koja su postavljena na
tržištu kapitala, učesnici su obavezni da u potpunosti izvršavaju svoje ugovorne obaveze.
Smanjivanje rizika
. Rizik na tržištu kapitala je smanjen na najmanju moguću meru,
upravo zbog činjenice da je uključen veći broj učesnika.
Zaštita vlasništva
. Tržište kapitala je organizovano na način da maksimalno štiti
vlasništvo i interese vlasnika kapitala. Na ovaj način ono doprinosi povećanju
konkurencije i smanjenju monopola.
4. Vrste tržišta kapitala
Tržište kapitala možemo posmatrti kroz tri specijalizovana tržišta.
Kreditno-investiciono tržište
. Na ovom tržištu trguje se dugoročnim investicionim
kreditima, zajmovima i depozitima. Cilj ovog tržišta je da se, putem sretanja ponude i
tražnje za kapitalom, omogući finansiranje privrednog razvoja iz realnih sredstava.
Hipotekarno tržište
. Na hipotekarnom tržištu se trguje dugoročnim kreditima koji
imaju zalog u vidu hipoteke.
Tržište dugoročnih hartija od vrednosti
. Ovaj pecifičan i verovatno najvažniji deo
tržišta kapitala sastoji se iz a) emisionog ili primarnog tržišta i b) sekundarnog tržišta.
Primarno tržište je vezano za sve aktivnosti pripreme i emisije hartija od vrednosti i
njihovu prvu prodaju. Sekundarno tržište predstavlja nastavak trgovine ovim hartijama,
odnosno dalju prodaju već emitovanih hartija od vrednosti.
5
Institucionalizovani učesnici trguju u okviru tržišne institucije, dok su
neinstitucializovani učesnici slobodni trgovci, nezavisni od pripadanja bilo kojoj
instituciji koja se pojavljuje na tržištu kapitala.
6. Funkcionisanje tržišta kapitala.
Tržište kapitala može biti organizovano i neorganizovano. Berze hartija od vrednosti,
kao nosioci organizovanog tržišta kapitala na kojem se trguje dugoročnim hartijma od
vrednosti, daju svoj doprinos efikasnoj alokaciji dugoročnih sredstava na najefikasnije
projekte, tj. na najbolje raspoložive investicione alternative. Privredni subjekti, koji imaju
potrebu za kapitalom, mogu isti pribaviti na tržištu kapitala emisijom novih hartija od
vrednosti. Iako sva preduzeća nemaju mogućnost jednakog pristupa ovom tržištu, njegov
značaj se ogleda u tome što omogućav velikim i propulzivnim preduzećima da pribave
sredstva za svoje kapitalne investicije koristeći usluge učesnika na tržištu kapitala koji su
u mogućnosti da angažuju štednju pojedinaca, drugih preduzeća i finansijskih institucija.
Bez ove mogućnosti, subjekti kojima je potreban kapital, bili bi prinuđeni da direktno
pregovaraju sa subjektima koji raspolažu velikim sumama novca i pri tom su spremni da
sve ili jedan deo investiraju. Jasno je da bi u takvoj situaciji bilo otovo nemoguće
obezbediti dovoljno sredstava koja bi pokrila sve potrebe tržišnih učesnika za kapitalom.
Neorganizovano tržište kapitala nema soje uporište u bilo kakvoj vrsti institucije. Na
ovom tržištu kupci i prodavci kapitala stupaju u direktne kontakte, koji su u većini
slučajeva nevidljivi osim za učesnike u samom procesu transfera sredstava. Cene na
ovom tržištu se formiraju na bazi postignutog dogovora između kupaca i prodavaca i to
tako da odražavaju spremnost kupaca da plate najvišu cenu koja ne ugrožava njihove
interese, kao i prodavaca koji su spremni da ustupe kapital po najnižoj ceni, vodeći pri
tom računa da ne ugrožavaju sopstveni interes. S obzirom na ogroman broj učesnika na
neorganizovanom tržištu kapitala, ovo tržište na ovakav način efikasno određuje cenu
kapitala u svakom trenutku.
Kada je reč o međunarodnom tržištu kapitala, u teoriji privrednog razvoja možemo
naći motive kretanja kapitala u međunarodnim okvirima. Ovi motivi se, svakako, nalaze
na strani tražnje za inostranim kapitalom. Sa druge strane, može se postaviti pitanje
odakle motiv za ponudu u međunarodnom kretanju kapitala. Iako se može dati više
odgovora na ovo pitanje, u samoj suštini ove ponude nalazi se želja za maksimizacijom
nekog poslovnog rezultata uz sva ograničenja koja diktira tržište.
Prethodno navedeno može se ilustrovati sledećim primerom
•
Recimo da posmatramo dve zemlje – Ameriku i Japan. Pretpostavimo da nema
slobodnog kretanja kapitala u međunarodnim okvirima. U ovoj situaciji, Japan ima
relativno mnogo kapitala u odnosu na mogužnost investiranja u domažu privredu. Sa
druge strane Amerika ( SAD, kanada, Brazil i Meksiko ) nemaju dovoljno kapitala da bi
zadovoljili domaće investicione potrebe.
Dželetović Milenko, „Finansijska tržišta i instrumenti“, Autor, 2007., str. 151-152
7
