ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ

ДЕПАРТМАН У ПАНЧЕВУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ПРАВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

СЕМИНАРСКИ РАД

назив предмета

НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ

тема рада

ИНСТИТУЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ НА ПОЉУ

УНУТРАШЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Ментори:

Студент

Проф. др Митар Ковач Изет Бериша 2-1588/10
Асс. др Хајрадин Радончић

Панчево 2014.

САДРЖАЈ

Увод.................................................................................................................................................3
1. Међународне полицијске организације
1.1.Интерпол................................................................................................................................. .4
1.2. Принципи сарадње Интерпола..............................................................................................5
1.3. Органи Интерпола..................................................................................................................6
2. Европол.......................................................................................................................................8
2.1. Организација Еврпола............................................................................................................8
2.2. Државне јединице Европола..................................................................................................9
2.3. Циљеви Европола....................................................................................................................9
2.4. Сарадња између Европола и Интерпола.............................................................................10
3. Група ТРЕВИ............................................................................................................................10
3.1. Организација групе ТРЕВИ.................................................................................................11
Закључак.......................................................................................................................................12
Литература....................................................................................................................................13

1. Међународне полицијске организације

               Међународна полицијска сарадња у борби против организованог криминала има
дугу   и   богату   традицију.   Данас   се   овај   облик   међународне   сарадње   остварује   на
различитим   нивоима   (мултилатералном,   регионалном   и   билатералном)   при   чему   су
носиоци сарадње првенствено државе, са својим полицијским органима, и међународне
организације. Концепција међународне полицијске сарадње формулисана је у службеним
документима, где се потенцирају: ангажовање међународних полицијских организација у
фази превенције, кривични аспекти злочина, суверенитет чланица, придржавање одредби
међународног права и значај места извршења акта.

                Основне субјекте међународне полицијске сарадње представљају међународне
полицијске   организације.   Ефикасно   супростављање   организованом   криминалу,   данас,
директно је условљено активностима оваквих организација, од којих најзначајнију улогу
имају: Међународна организација криминалистичке полиције (у даљем тексту: Интерпол),
Канцеларија   европске   полиције   (у   даљем   тексту:   Еуропол),  ТРЕВИ   група,  Регионални
центар   за   борбу   против   прекограничног   криминала   у   оквиру   SECI   центра,   Европска
агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама Европске уније (у
даљем тексту: Фронтекс) и друге.

1.1. Интерпол (

International Criminal Police Organisation – ICPO)

Период од краја XIX. и почетка XX. века у историји се означава као доба развоја

многих природних и друштвених наука,  и као период индустријске револуције чији су
проналасци омогућили интерну међудржавну сарадњу на економском,  политичком и на
плану унутрашње и спољне безбедности. То је период повећања криминала који је често
излазио   из   граница   националних   држава,  па   се   јавља   потреба   за   координираном
међудржавном сарадњом на сузбијању криминала.

Координирана међудржавна сарадња испољава се контактима криминалистичких

полиција и размени података и искустава у борби против криминала.

Тај период карактеристичан је по израженијим иницијативама за стварање

међународне полицијске организације као институције у борби против злочинаца који
прелазе националне границе да би избегли казне. Међународна полицијска институција
бави се међународним аспектима злочина по два основа:

- по основу извршеног дела и

Нешковић Слободан.:

Међународна полицијска сарадња,

Безбедност бр. 5, Београд, 2005, стр. 768.

- по основу личности или њених саучесника у извршењу кривичних дела.

Први конгрес судске полиције, одржан је 1914. године у Монаку, уз учешће 14

земаља, укључујући и представнике из Србије.

Закључци тог конгреса односили су се на:

- могућност убрзавања и поједностављања хапшења криминалаца,
- усавршавање метода за идентификацију,
- успостављање централне међународне картотеке и
- уједначавање екстрадиционих поступака.

Закључци никада нису реалнизовани због Првог светског рата, па се због тога као

датум оснивања Међународне организације криминалистичке полиције Интерпол узима 3.
септембар 1923. године тада је почео међународни конгрес полиције у Бечу на коме је
основано Међународно полицијско удружење. Учествовало је 138 делегата из 20 земаља,
и 71 представник аустријске полиције. Први председник био је Јохан Шобе, аустријски
шеф полиције. Удружење је желело да развије сарадњу са националним
криминалистичним полицијама, али због оштре народне ситуације (анексијом Аустрије од
стране Немачке), престаје активније да ради крајем 30-их година.

После завршетка Другог светског рата главни иницијатор реактивирања активности

рада   Међународног   полицијског   удружења   са   новим   основама   био   је   подпретседник
удружења,   Белгијанац   Флорент   Ловаге  (Florent   Lovwage).   Трећег   јуна   1946.   године   у
Бриселу   одржана   је   Међународна   конференција   полиције   на   којој   је   закључак   био
формирање   Међународне   комисије   криминалистичке  полиције,   са   седиштем  у   Паризу.
Садашњи   назив   „Међународна   организација   криминалистичке   полиције“   (International
Criminal Police Organisation - ICPO) одређен је Статутом донетим на 25. заседању 1956.
године   у   Бечу.   Седиште   Интерпола   је   у   Лиону.   Интерпол   је   независна   и   аутономна
међународна   организација,   чије   је   постојање   и   деловање   регулисано   правним   актима,
односно Статутом, Општим правилником, Финансијским правилником, Правилником о
радио-комуникацијама и другим актима.

Статут је основни конститутивни акт Интерпола, који регулише питања од значаја

за рад и деловање организације. Циљеви Интерпола утврђени су чланом 2. Статута, у
којем се наводи да би требало: “осигурати и развијати најшире узајамно помагање држава
и њихових органа криминалистичке полиције, у оквиру постојећих закона и у духу Опште
декларације о правима човека и установити и развити све установе способне да успешно
допринесу спречавању и кажњавању деликата из домена општег права”. Према члану 3.

Стајић

Љубомир.

: Основи система безбедности,

Носи Сад, 2011, стр 125.

Исто, стр 126.

Сачић, Жељко.:

Међународна сурадња Министарства унутарњих послова

Републике Хрватске - облици,

циљеви, обиљежја и уочени проблеми, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, 2000, стр. 84.