Akcionarsko društvo
Šta je akcionarsko društvo?
Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je
privredno društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na
izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosim
a.
Akcionarsko društvo
je pravno lice
koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom
. Nastaje
udruživanjem kapitala više lica — osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o
osnivanju, a ako ga osniva jedan član — odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i
mora se sačiniti u pisanom obliku.
Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (ital. Banco di San Giorgio),
osnovana 1407. godine u Đenovi, dok neki pak smatraju da prva akcionarska društva nastaju još u 17
veku.
Kako nastaju akcionarska društva?
U tržišnim ekonomijama akcionarska društva nastaju zato što određeni preduzetnički poduhvat zahteva
izvore finansiranja koji prevazilaze sopstvena sredstva vlasnika i mogućnosti kreditiranja. Ove kompanije
koje se inicijalno nalaze u vlasništvu jednog čoveka ili nekolicine ljudi emituju akcije koje kupuje široki
sloj investitora (pojedinačnih i institucionalnih), dok kompanija postaje „javna“ odnosno njenim akcijama
se otpočinje trgovati na berzi.
Epitet „javna“ znači da će kompanija ubuduće biti maksimalno transparentna odnosno da će sve javne
informacije po pitanju poslovanja biti dostupne. U planskim privredama, koje su sprovele proces
tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, akcionarska društva nastaju transformacijom postojećih državnih i
društvenih preduzeća.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno
raspolaganje imovinom na bilo koji način, uključujući naročito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu,
uspostavljanje založnog prava i hipoteke, zaključenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i
garancija, i preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za društvo. Jednim sticanjem će
se smatrati i više povezanih sticanja izvršenih u periodu od godinu dana.
Vrste akcionarskih društva?
U pogledu osnivanja akcionarska društva mogu biti:
sukcesivna
— koja nastaju tako što osnivači preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije se ili javno
plasira na tržištu ili se postepeno uvodi na tržište kapitala
simultana
— kada osnivači preuzmu sve akcije prve (osnivačke) emisije, akcije se kod ovakvog načina
osnivanja obezbeđuju privatnim plasiranjem.
Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzeće otvorenog tipa
njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje.
Vlasnici preduzeća su akcionari. Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima,
a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:
-
na primarnom tržištu kapitala
obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su
akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke —
investicione i poslovne);
-
na sekundarnom tržištu
(berza akcija; engl. Stock exchange, ital. Bursa) se kupuju i prodaju već izdate
akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
-
na trećim tržištima
posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova
tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna. Akcionarska
(deoničarska) društva u nazivu preduzeća imaju sufiks „a. d.“ ili „d. d.“
Ko su organi u akcionarskom društvu?
Osnovni organi akcionarskog društva su:
•
Skupština akcionara
(organ vlasnika)
•
Upravni odbor
(organ upravljanja)
•
Direktor
(poslovodni organ)
•
Nadzorni odbor
(organ kontrole).
Kako se upravlja akcionarskim društvom?
Jednim akcionarskim društvom se može upravljati na dva načina: postoji Jednodomno i Dvodomno
upravljanje.
Jednodomno upravljanje
– Zakon propisuje uslove i ograničenja za obavljanje dužnosti direktora.
Direktora imenuje Skupština. U Javnom akcionarskom društvu predlog kandidata za direktora mogu dati
Komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skupštine.
Mandat direktora ne može biti duži od 4 godine. Ako društvo ima manje od 3 direktora, svaki je izvršni,
dok Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore čiji broj mora biti veći od broja izvršnih
direktora. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za
generalnog direktora društva. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji
je istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Ako društvo ima odbor direktora, direktori
biraju jednog od direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom društvu Predsednik odbora
direktora mora biti jedan od neizvršnih direktora. Odbor direktora Javnog akcionarskog društva mora na
prvoj sednici doneti Poslovnik o radu Odbora direktora.
Dvodomno upravljanje
- Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih
direktora i Nadzorni odbor. Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni čine Izvršni odbor. Javno
akcionarsko društvo ima najmanje tri izvršna direktora. Nadzorni odbor može imenovati jednog od
izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za Generalnog direktora društva, a u Javnim
društvima mora imenovati Generalnog direktora. Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i
organizuje poslovanje društva. Izvršni odbor u vođenju poslova društva postupa samostalno. Ako ne
postoji saglasnost izvršnih direktora po određenom pitanju, Generalni direktor može sazvati sednicu
Izvršnog odbora. Na uslove i ograničenja za članstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju
