УВОД
Девизно тржиште
представља место на коме се сучељавају понуда и тражња
девиза и формира девизни курс.
1
Основна правила функционисања девизног тржишта и тржишта робе и услуга
готово су иста изузев што им је предмет размене различит. Постојање девизног
тржишта директно је условљено обављањем међународних економских односа.
Економске трансакције са иностранством у већини случајева морају да се
реализују на два тржишта. Да би се нека роба увезла најпре је потребно да се она на
међународном робном тржишту купи, али и да се затим на девизном тржишту
национална валута прода за инострану валуту којом ће та роба да се плати, обрнуто је у
случају извоза.
Девизно тржиште треба схватити шире, тј. као место – без обзира на његову
организациону форму – на којем се сусрећу понуда и тражња девиза.
Девизно тржиште је данас стандардизовано тржиште. Процедуре трговине,
начин извршења, рокови извршења, начин плаћања итд. утврђени су не само изричитим
правилима него и праксом учесника. Правила која се сматрају опште усвојеним
понашањем, често без писане формализације, обавезујућа су за учеснике, иако су они
најчешће из различитих земаља.
По роковима извршења трансакција, на девизном тржишту постоје два основна
облика трговине –
текуће (промптне)
и
терминске трансакције,
којима одговара и
облик девизног курса:
текући и термински курс
(о њима ће касније бити речи).
Девизно тржиште је због свега неопходно за нормално одвијање међународне
економске размене, било трговачке или финансијске. На њему се врло брзо уочавају
поремећаји који настају у сфери међународних економских односа. За носиоце
економске политике девизно тржиште врло је осетљив инструмент који региструје
промене економске, политичке и финансијске ситуације у земљи и у свету.
Као што смо већ напоменули, на девизном тржишту се формира девизни курс.
Девизни курс
је цена једне јединице стране валуте изражена бројем јединица
домаће валуте.
2
Девизни курс је од техничке категорије (валутни паритет) постао веома значајан
инструмент макроекономске политике, јер утиче на готово све макроекономске
агрегате.
У време фиксних паритета националних валута (златни и златно – девизни
стандард) улога девизног курса није била велика. Данас, у ери ограничено –
флуктуирајућих девизних курсева, улога девизног курса добија на значају. Поготову
зато што је обим трговинских и капиталних трансакција многоструко већи од
производње и што стално расте.
3
1
Доц. др Капор Предраг:
Међународне пословне финансије,
Мегатренд Универзитет, Београд, 2006.,
стр. 121
2
Др. сц. Бабић Мате; Др. сц. Бабић Анте:
Међународна економија,
Загреб, 2000., стр. 251
3
Миленковић Иван:
Финансије,
Економски факултет, Приштина, 2001., стр. 228
1
1. ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Девизно тржиште у ширем смислу
обухвата купопродају девиза, одржавање
девизних позиција, девизну арбитражу и девизне шпекулације, док у
ужем смислу
обухвата само купопродају девиза за домаћу валуту или друге врсте девиза.
4
Девизно
тржиште је неперфектно тржиште јер се на њему појављују специфичне робе – девизе.
У организационом смислу у појединим земљама постоје посебно организована
тржишта девиза – девизне берзе.
Купопродаја девиза за националну валуту је најбитнија али не и једина
трансакција која се обавља на девизном тржишту. Врло разноврсни су и облици
купопродаје једне девизе за другу, што девизном тржишту даје особине велике
разноликости.
У погледу географске распрострањености девизно тржиште није ограничено.
Оно је присутно у целом свету преко овлашћених банака које су лоциране практично у
свим већим финансијским центрима. Због тога се каже да је девизно тржиште
интерлокално и интертемпорално јер ради 24 сата дневно. Због временске разлике када
се банке на Далеком Истоку затварају, отварају се у Европи, пред крај њиховог радног
времена у Америци, па затим поново на Далеком Истоку. Преклапања радног времена
наравно има, тако да се највећи број финансијских операција обави у рано поподне по
средњеевропском времену, тј. предвече по источноамеричком времену када су све
берзе у свету отворене.
1.1. Функције девизног тржишта
Основне функције девизног тржишта групишу се на различите начине. У свим
класификацијама као његова основна функција наводи се
формирање девизног курса
,
а у већини њих су садржане следеће:
омогућује се обављање међународних плаћања;
пружа се могућност обезбеђења од курсног ризика;
обезбеђује се реализација међународних кредитних аранжмана;
објављивањем кретања девизних курсева пружа се информатичка основа
за одлучивање свим заинтересованим субјектима међународним
економским односима;
државним органима се помаже да воде адекватну економску пре свега
монетарну и платнобилансну политику.
4
Доц. др Капор Предраг:
Међународне пословне финансије,
Мегатренд Универзитет, Београд, 2006.,
стр. 121
2
Продајни курс је увек већи од куповног за износ
банкарске марже
(тренутни
курс евра). Међубанкарско девизно тржиште је тржиште на велико. На овом тржишту
формирају се две врсте девизних курсева:
промптни девизни курс
– је онај курс који се примењује када се
купопродаја девиза извршава одмах по склопљеном уговору или у року
до два дана са свим унапред познатим елементима. У овим девизним
пословима нема никаквих неизвесности.
термински девизни курс
– пренос се обавља у року до 1 – 6 месеци. Он
се у пракси најчешће формира као тзв.
дисконтовани курс
(курс умањен
за реалну каматну стопу до термина преноса по обављеној купопродаји).
Депозити
представљају активу у страној валути, коју банка држи у домицилној
земљи те валуте, а преносе се путем налога за пренос са рачуна на рачун, а да том
приликом средства у депозиту углавном не напуштају земљу порекла валуте.
7
1.3. Uчесници на девизном тржишту
У ужем смислу, учесници на девизном тржишту су банке, брокери и централна
банка.
Клијенти – предузећа (која имају пословне везе са иностранством) и
становништво, купују девизе посредством банака и брокера.
Банке
мобилишу понуду и тражњу за девизама у земљи, обезбеђујући на својим
рачунима код иностраних банака инострану валуту, којом се може плаћати по
инструкцијама корисника.
Брокери
су учесници на тржишту девиза који утичу на уравнотежење понуде и
тражње активношћу у међубанкарској трговини или берзи. Поред функције трговине,
брокери данас прате и анализирају тржиште и пружају саветодавне услуге.
Централна банка
интервенише са намером да стабилизује курс. Централне
банке интервенишу на девизном тржишту да би одржале стабилност валута, полазећи
од препоруке Међународног монетарног фонда да то чине ``
ако је потребно да се
спрече нерегуларни услови који могу укључити, између осталог, дисруптивна
краткорочна кретања у релативној вредности валуте``
.
7
Доц. др Капор Предраг:
Међународне пословне финансије,
Мегатренд Универзитет, Београд, 2006.,
стр. 123
4
