PROGRAM IZGRADNJE FABRIKE
ZA PRERADU ŠLJIVA I DRUGOG VOĆA I POVRĆA
U V O D
Mogućnost dugoročnog plasmana suvih šljiva, od 500 tona godišnje u Rusiju, podstakla je na
razmišljanje investitora o podizanju objekta za sušenje, preradu i pakovanje ove količine
osušenih šljiva.
Proizvodnja suvih šljiva u Srbiji, do zadnje decenije prošlog veka bila je oko 20.000 tona
godišnje, pa je zbog pozantih događaja, sa kraja prošlog veka, drastično smanjena za oko 10 puta
Inače proizvodnja šljiva se u Srbiji nije smanjila, ali se ugasilo pet velikih pogona koji se
prerađivali, pakovali i izvozili ukupnu količinu suvih šljiva, koja se kod nas sušila. Njaveći
kupac je bio bivši SSSR, gde je postojala i sada u Rusiji postoji, tradicionalna potrošnja suvih
šljiva.
I tada je bilo malo industrijskih kapaciteta za sušenje šljiva koji bi prihvatili svu ponuđenu šljivu
za sušenje, pa je šljiva više sušena u seoskim domaćinstvima sa malim komirnim sušarama koje
su popularno nazvane „mini“sušare.
Od 381 tunelske industrijske sušare, podignute u prošlom veku, u funkciji je sada oko
dvadesetak. Takođe je podignuto i oko dvadeset novih sušara. „Mini“ sušara je bilo oko 350 ali
se ne zna koliko je sada u funkciji. Može se pretpostaviti da ih ima oko 100, što se može
proceniti prema količini osušenih šljiva.
Ovo upućuje na proširenje i izgradnju novih pogona za sušenje, preradu i pakovanje suvih šljiva i
drugih vrsta voća i povrća.
Namera investitora je da izgradi fabriku za sušenje, preradu i pakovanje suvih šljiva i toplu
preradu voća i povrća, na teritoriji grada Čačka. S obzirom na geografski položaj Čačka i
razvijeno voćarstvo, a posebno proizvodnja šljiva, ova lokacija se može oceniti najvišom
ocenom.
Fabrika bi u prvoj fazi imala sušenje i pakovanje suvih šljiva, a u narednim fazama bi se proširilo
ne samo sušenje šljiva i drugih proizvoda, nego osvojila prerda i pakovanje voća i povrća.
Vodeća sirovina za preradu u svim vidovima bila bi šljiva: sveža-konzumna šljiva, suva šljiva,
pekmez, kompoti, voćna rakija i dr.
OSNOVNA KONCEPCIJA
Budući proizvodni program bazirao bi se na preradi šljiva i drugog voća i povrća. Osnovni
proizvod bila bi suva šljiva, za čiju proizvodnju je potreban izvor energije. Za veći obim
proizvodnje najčešće se koristi vodena para, za čiju proizvodnju je porebna kotlarnica.
Obezbeđenjem izvora toplotne energije, stvaraju se uslovi i za toplu preradu: voća povrća,
šumskih plodova, lekovitog bilja dr.
Za ostvarenje ove proizvodnje u budućoj fabrici za preradu mogu biti zastupljena dva vida
tehnološke prerade:
Sušenje i
Topla prerada
Ova dva vida prerade su za predviđenu proizvodnju uzajamno povezana. Neki proizvodi će se
samo sušiti, a drugi osušeni dalje prerađivati i pakovati u pogonu tople prerade.
Topla prerada će obuhvatiti preradu sušenog i svežeg voća i povrća, čime će se mnogo više
koristiti instalisana tehnološka opema u dužem vremenskom periodu.
Za predviđenu proizvodnju potrebno je obezbediti i potreban rashladni prostor, koji je
neophodan za prijem viška sirovina za preradu. Na ovaj način se produžava, kako sezona
sušenja, tako i prerada drugog voća i povrća. Ovaj rashladni prostor će imati i mnogo veću
primenu u praznim hodovima (proleće, jesen i zima), kada se može koristiti za pothlađivanje
voća pre isporuke (višnje i šljiva) i za duže skladištenje svežeg voća i povrća.
Pored sušenja šljiva, na instalisanim sušarama mogu se sušiti i druge vrste voća i povrća, šimski
plodovi i dr., koji ne zahtevaju posebnu pripremu pre sušenja, što će ovaj vid prerade učiniti još
rentabilnijim.
Svo voće drugog kvaliteta, kojeg u preradi uvek ima i koje nema mogućnost plasmana, koristiće
se za proizvodnju prirodnih voćnih rakija..
U okviru fabrike predvideti i pogon za pakovanje zacrtanih proizvoda. Linija za pakovanje se
može koristiti i za pakovanje drugih proizvoda, koji se ne proizvode u fabrici, čime se dopunjava
asortiman, a u isto vreme mnogo više angažuje i oprema za pakovanje.
Sušenje i topla prerada uslovljavaju i izgradnju kotlarnice potrebnog kapaciteta, a rashladna
komora potrebna postrojenja.
Za ovu proizvodnju potrebna je i određena količina hemijski i bakteriološki ispravne vode, a i
određena količina vode za druge namene i kotlarnicu.
2.
Lokacija mora da ima obezbeđen odvod otpadnih voda.
Prerađivati u pekmez, kompote i voćnu rakiju.
2. Suva šljiva će se koristiti za:
Preradu i pakovanje u raznim oblicima
Proizvodnju suvih šljiva bez koštica
Kompot od suvih šljiva sa i bez koštica
Liker bez šećera od sitnih i neuslovnih plodova
3. Suva šljiva bez koštica će se koristiti za:
Pakovanje u sitna pakovanja
Proizvodnju delikatesnih proizvoda (filovani plodovi i dr.)
II. Sušeni proizvodi:
1. Suva višnja sa i bez koštica (sušenje duboko smrznutih plodova)
2.
Sušeni šipurak (svež i smrznut)
3.
Sušena jabuka (kolutovi i kocke)
4.
Sušena kajsija za proizvodnju pekmeza
5.
Sušene pečurke
6.
Sušen crni luk
III. Konzerve u staklenkama 0,720:
1. Kompoti od svežeg voća
2.
Marinirano povrće
IV. Novi proizvod:
1.
Sušene voćne paste od raznih vrsta voća, pre svega od šljiva
2.
SADAŠNJE STANJE PROIZVODNJE I IZVOZA SUVE ŠLJIVE
U SVETU I KOD NAS
Proizvodnja suvih šljiva zauzima značajno mesto u prehrambenoj industriji sveta i visoko
razvijenih zemalja, a posebno u SAD i Francuskoj, koje imaju razvijenu prehrambenu industriju.
Prosečna proizvodnja suvih šljiva u svetu je oko 300.000 tona, a najveći proizvožači su:
SAD 170.000 t
Francuska 50.000 t
Čile 50.000 t
Argentina 20.000 t
Ostali 10.000 t
Potrošnja suve šljive u svetu:
SAD 42 %
EU 36 %
Azija 12 %
Ostali 10 %
Iz ovoga se može zaključiti da Evropa nije veliki proizvođač suvih šljiva, ali je veliki
potrošač.To se odnosi i na Aziju , dok za Kinu nema podataka.
U prošlom veku, krajem osamdesetih godina, izvoz suvih šljiva iz Srbije dostizao je i 20.000
tona, a preko 80 % izvozilo se u bivši SSSR. Najveći dostignut izvoz u Evropu bio je 4.500 tona.
Za to vreme SAD su u Evropu izvozilo oko 50.000 tona godišnje, kada nisu bili prisutni Čile i
Argentina.
Zadnja kriza krajem prošlog veka zadesila je Srbiju, pa i proizvodnju i izvoz suve šljive.
Proizvodnja i izvoz pali su za oko 10 puta pa je sada oko 3.000 tona.
Zbog toga su u tom periodu prestali da rade skoro svi pogoni za sušenje, preradu,
pakovanje i izvoz suvih šljiva. Pet pogona u Srbiji moglo je da preradi i izveze do 25.000 tona
suvih šljiva u jednoj sezoni
Sada se šljiva suši i prerađuje u više malih pogona, ali proizvodnja od 3.000 tona (sa
oscilacijama) ne može da zadovolji ni potrebe jednog kupca u Rusiji.
Suva šljiva se i sada u malim količinama izvozi u zemlje EU, što govori da postoje mogućnosti
za plasman. S obzirom da je tržište Evrope mnogo bliže Srbiji nego SAD, Čileu i Argentini tu
okolnost treba iskoristiti uz potreban kvalitet Nažalost Srbija sada nema količina za veću ponudu
suve šljive evropskom i ruskom tržištu.
5.
SUŠENJE I PRERADA SUVIH ŠLJIVA
U BUDUĆOJ FABRICI
