Универзитет у Нишу
Факултет заштите на раду у Нишу
Предмет:Хемијски параметри радне и животне средине
Семинарски рад
Загађења животне и радне средине
Ментор: Студент:
Ниш, 2010
Увод
Хиљадама година су се човек и природа складно развијали и напредовали. Природа је
помагала човеку да опстане, нудила му своје богаство и била несебична у томе.
Равнотежа је постојала вековима. Он је захваљујући својим великим интелектуалним и
стваралачким потенцијалом, богато наслеђеном искуству, знању и континуитету
људске мисли и људских достигнућа у толикој мери усавршио технологију да је могао
себи да створи средину у којој ће живети, практично на било ком делу планете. При
томе наравно није водио рачуна о капацитетима средине и равнотежи у њој. А у
природи постоје границе до којих она може апсорбовати одређену количину супстанци
и енергије а да се не угрози стабилност система друштво-природа. Када се та граница
пређе онда настаје загађење природне средине при чему је човек и његова активност
највећи загађивач.
Са наглим техничко-технолошким развојем и развојем индустрије, загађивање природе
почиње да бива интензивније и да прелази локалне границе, постајући глобални
проблем савременог човека. Квалитет и квантитет загађивања у почетној фази
индустријализације зависио је једино од технолошког процеса. Модернизација
производње и технолошких процеса, поред користи које доносе људском друштву у
подизању продуктивности и животног стандарда, доносе и нове опасности човеку које
не могу да се одстране ни најсавременијим заштитним мерама.
Поред тога, развој хемијске индустрије знатно је утицао на појаву и употребу све већег
броја разноврсних супстанци и њихових смеша које имају способност да изазову
значајне промене на живим организмима. Информације о штетним особинама тих
супстанци су веома важне, јер у савременим технолошким процесима, прерадом,
трансформацијама и синтезама, супстанце се стављају у услове где се њихова
реактивност повећава, а самим тим и њихова штетна дејства како на човека тако и на
целокупну животну средину.
производ људског рада. У њој човек ради и живи, али истовремено врши загађивање и
деградацију биосфере.
2. Радна средина
Радна средина
је вештачка животна средина човека ( затворен или отворен амбијент )
у којој се одвија сврсисходна делатност у циљу стварања уптребне вредности. Она
подразумева физичку средину и њене факторе, односе човек-машина-радна средина као
и међуљудске односе. Значај радне средине је у томе што је она услов за одвијање
процеса производње и што утиче на квалитет и здравствену исправност производа.
Састоји се од три групе фактора и то:
- природних фактора,
- фактора материјалне радне средине и
- друштвено – економских односа.
Природни фактори
( биолошки, климатски, геолошки и др. ) обухватају деловаље
животне средине на човека. Поред непосредног утицаја на формирање услова рада
( температура, притисак, влажност итд. ), они утичу и на примену одређене технологије
и организацију производње.
Фактори материјалне средине
, као производи људског рада, састоје се из три
подгрупе:
- техничко – технолошки фактори,
- организационо – кадровски и
- хигијенско – медицински фактори.
Друђтвено – економски односи
( фактори социјалне радне средине ) обухватају:
- политичке односе ( могућност утицаја радника на доношење одлука ),
- међуљудске односе,
- породичне односе,
- социјално – психолошке факторе,
- животне услове ( исхрана, одевање, становање ),
- коришћење слободног времена,
- финансирање радне организације,
- начин стицања дохотка и њихова расподела.
Људи стварају и утичу на радну средину, али и радна средина као целина, или са
појединим елементима, утиче повратно на човека, жива бића, неживу природу и
материјална добра. Значај радне средине је у томе што је она услов за одвијање
процеса производње и стварање материјалних вредности неопходних за опстанак
човека. Међутим, радна средина је и извор разних загађења која се, поред тога што
утичу на саме људе и њихово здравље, преливају и у животну средину, угрожавајући
целокупан биолошки систем.
3. Супстанце и њихове особине
Развој хемијске индустрије коју карактеришу разноврсни технолошки процеси и услови
рада знатно су утицали на појаву и употребу све већег броја разноврсних супстанци.
Чисте хемијске супстанце имају одређене физичкохемијске особине на основу којих се
утврђује њихов квалитет и налази примена. Међутим, поред ових позитивних особина,
супстанце располажу и штетним особинама које могу да изазову значајне промене на
живим организмима, па их називамо штетне или опасне супстанце.
Опасне или штетне особине, које овакве супстанце могу да поседују су: токсичност,
запаљивост, самозапаљивост, експлозивност, корозивност, радиоактивност,
оксидоредукционе особине и др. Мали број супстанци је без ових особина.
Јако је важно имати што више информација о овим штетним особинама, јер у
савременим технолошким процесима, њихова реактивност се повећава а тиме и њихова
штетна дејства. При томе део супстанци загађује радну средину а други део животну
средину. Ово се догађа при нормалном одвијању технолошких процеса, а како нису
искњучене и хаварије, пожари, експлозије и друге неочекиване појаве, штетна дејства
се енормно повећавају. Да би се спречиле несреће при контакту са овим супстанцама,
неопходно је за супстанце са којима се контактира имати најпотребније податке о
особинама. Свака супстанца која има своју примену у неком технолошком процесу,
мора да задовољи два основна критеријума и то да има добре физичкохемијске особине
и да буде довољно безбедна за рад.
За сваку супстанцу је неопходно знати њене основне податке ( назив произвођача,
квалитет, годину производње ), основне физичке , хемијске и токсичне особине.
Изучавање и познавање
физичких особина супстанци
и једињења је важно јер на
основу вредности константи, релативних односа и начина на који се мењају у
различитим условима, могуће је одредити начин примене, време задржавања у
атмосфери, води или земљишту, дејства на човека и живи свет, о транспорту, чувању,
заштити итд. Физичке особине дефинишу понашање и постојаност једињења ван
живих организама и у области дејсва на живе организме.
Најкомплетнија класификација физичких особина је на основу нивоа организације
структуре супстанце. По овој калсификацији све физичке особине сврстане су у три
основне групе:
- особине карактеристичне за изнадмолекулски ниво организације супстанце ( моларна
слободна енергија, моларна ентропија итд. ),
- особине карактеристичне за молекул ( особине везане за структуру молекула,
кинетичку или потенцијалну енергију, енергију молекула унутар молекула ),
- особине карактеристичне за атомско - електронски ниво.
Познавање
хемијских особина
омогућава да се објасни понашање токсичне супстанце
пре уласку у живи организам ( при производњи, транспортовању, чувању итд. ) и
понашање супстанце у организму односно да се објасни токсични ефекат супстанце на
организам као целину, као и посебне промене на органима и ткивима. Такође,
омогућује одређивање и предвиђање понашања супстанце ван живог организма,
односно у погледу времена задржавања и трансформацијама у ваздуху, води, земљишту
и храни, као и код чувања, складиштења, транспорта итд.
Хемијске особине супстанци које се разликују квантитативно, могу да се одреде
квалитативно величинама попут: релативне атомске масе, релативне молекулске масе,
моларне запремине, валенце, густине, растворљивост, енталпије, ентропије,
температуре кључања раствора, константе јонизације, константе равнотеже итд.
4. Загађење радне средине
